{"id":13911,"date":"2022-03-31T14:53:18","date_gmt":"2022-03-31T12:53:18","guid":{"rendered":"https:\/\/journalift.org\/?page_id=13911"},"modified":"2022-03-31T15:27:42","modified_gmt":"2022-03-31T13:27:42","slug":"sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/","title":{"rendered":"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u201eSve zemlje u regionu imaju krivi\u010dna dela kojima bi moglo efektivno goniti lica koja prete i napadaju gra\u0111ane pa na taj na\u010din i novinare u onlajn sferi. To nisu posebna krivi\u010dna dela koje se odnose isklju\u010divo na novinare, me\u0111utim dovoljna su za efikasno procesuiranje. Me\u0111utim, u svakoj zemlji je sporna implementacija propisa, pa u tom smislu i dokazivanje. Tako\u0111e, svi imaju problema sa dokazivanjem pretnji po sigurnost novinarki. To su takozvani subjektivni i objektivni elementi. \u010cak i u Evropi postoje sli\u010dni problem\u201c<\/strong>, odgovara Rade \u0110uri\u0107, pravnik Nezavisnog undru\u017eenja novinara Srbije (NUNS) na pitanje o sli\u010dnostima i razlikama u regionu Zapadnog Balkana, a u vezi sa procesuiranjem napada na novinare u digitalnoj sferi.\u00a0<\/p>

<\/p>

Iako svaka dr\u017eava ima svoje specifi\u010dnosti, problemi sa kojima se suo\u010davaju novinari na prostoru Zapadnog Balkana vrlo su sli\u010dni. Postoje sli\u010dnosti i u na\u010dinu na koji se nadle\u017eni bave tom problematikom, odnosno sli\u010dnosti u procedurama po kojima policija i tu\u017eila\u0161tva postupaju, u imenovanju krivi\u010dnih dela, kao i u pravnoj regulativi koja defini\u0161e njihovu ka\u017enjivost.\u00a0<\/p>

<\/p>

Sve zemlje imaju redovan na\u010din prijave i reakcije MUP-a i tu\u017eila\u0161tva na primljene pretnje i napade. U svim dr\u017eavama u okru\u017eenju prihva\u0107en je institut tu\u017eila\u010dke istrage, gde javni tu\u017eilac nala\u017ee prikupljanje i obradu podataka, kao i pokretanje istrage. Tu\u017eila\u010dka istraga dozvoljava komunikaciju postupaju\u0107eg tu\u017eioca i novinara, \u0161to podrazumeva uvid u predmet, dostavljanje dokaza i drugih informacija koje ukazuju na izvr\u0161enje krivi\u010dnog dela.<\/p>

<\/p>

U svim zemljama u regionu novinari mogu ra\u010dunati i na pravnu pomo\u0107 i podr\u0161ku novinarskih udru\u017eenja, asocijacija ili sindikata kod prijavljivanja i daljeg procesuiranja pred nadle\u017enim organima. Me\u0111utim, razlike postoje. Pre svega u mehanizmaima uspostavljenim zarad pove\u0107anja bezbednosti novinara i u efikasnosti nadle\u017enih da te mehanizme primene u praksi.\u00a0<\/p>

<\/p>

Kako ti mehanizmi funkcioni\u0161u u Srbiji, za Journalift analizira pravnik NUNS-a Rade \u0110uri\u0107, velika podr\u0161ka brojnih novinara i novinarki koji su bili izlo\u017eeni verbalnim, fizi\u010dkim ili napadima u online sferi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift:<\/strong> Kome novinari u Srbiji mogu da se obrate u slu\u010daju napada?<\/strong><\/p>

<\/p>

\u0110uri\u0107: <\/strong>Kad se dogodi incidentni doga\u0111aj na \u0161tetu novinarke ili novinara generalno (pre bih taj termin koristio nego termin ,,napad”, jer napad obuhvata ne\u0161to slo\u017eeniju definiciju i uglavnom asocira na te\u017ei incident, na primer fizi\u010dki napad ili te\u0161ku pretnju), sistem koji je u primeni je zapravo gotovo identi\u010dan na\u010dinu prijavljivanja, obave\u0161tavanja ili reakcije kao i u drugim slu\u010dajevima kada su ugro\u017eeni gra\u0111ani u Srbiji. Razlika je u tome \u0161to postoje dodatne osobame kojima je to mogu\u0107e prijaviti i odre\u0111ene radnje koje se preduzimaju, pa je znatno ubrzan tehni\u010dki deo prve reakcije nadle\u017enih.\u00a0<\/p>

<\/p>

Za\u0161to to pi\u0161em, pre svega zato \u0161to mi se \u010dini da se zapravo razlikuje samo brzina postupanja odnosno brzine te prve, mo\u017eda i klju\u010dne reakcije, i jedan broj dodatih lica kojima je mogu\u0107e prijaviti incidentni doga\u0111aj (tzv. kontakt ta\u010dke u okviru MUP-a i nadle\u017enog javnog tu\u017eila\u0161tva) i lica preko kojih je mogu\u0107e te iste slu\u010dajeve prijaviti (kontakt ta\u010dke iz redova novinarskih udru\u017eenja i asocijacija).\u00a0<\/p>

<\/p>

Ina\u010de, sami slu\u010dajevi bi trebalo da se prijavljuju na isti na\u010din kao i kod drugih sli\u010dnih situacija kada gra\u0111ani podnose prijave ili obave\u0161tavaju policiju i javna tu\u017eila\u0161tva. Ono \u0161to je veoma va\u017eno, prilikom prijavljivanja, novinarke, novinari i drugi medijski radnici treba da naglase da su ,,novinari”, i da prijavljuju odre\u0111eni doga\u0111aj zbog toga \u0161to je u\u010dinjen ,,u vezi sa novinarskim poslom koji obavljaju”.<\/p>

<\/p>

Prijavu je mogu\u0107e dostaviti policiji, nadle\u017enom ili nekom drugom tu\u017eila\u0161tvu, koje je u obavezi da je prosledi javnom tu\u017eila\u0161tvu koje je nadle\u017eno. Sama prijava dostavlja se pisanim putem ili usmeno na zapisnik. Mo\u017ee da je dostavi o\u0161te\u0107ena novinarka ili neko drugi ko ima saznanje da je izvr\u0161eno neko krivi\u010dno delo, pa je jedan od ustanoveljneih puteva i prijava preko kontakt ta\u010daka, pravnika ili advokata koji predstavljaju novinarska udru\u017eenja i asocijacije. Kontakt ta\u010dke su istovremeno i \u010dlanovi Stalne radne grupe za bezbednost koji u dogovoru sa svojim udru\u017eenjima pru\u017eaju pravnu i drugu podr\u0161ku novinarima koji su napadnuti.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Razlike izme\u0111u krivi\u010dne i prekr\u0161ajne prijave<\/h2>

<\/p>

Krivi\u010dna prijava je pisani ili usmeni akt kojim se javni tu\u017eilac obave\u0161tava da je izvr\u0161eno krivi\u010dno delo koje se goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti, odnosno da postoje \u010dinjenice koje ukazuju da je ono izvr\u0161eno. Po prijemu krivi\u010dne prijave pokre\u0107e se pretkrivi\u010dni postupak, u kojem javni tu\u017eilac samostalno ili uz pomo\u0107 policije utvr\u0111uje da li takvo krivi\u010dno delo zaista postoji, ko ga je izvr\u0161io i da li postoji osnov za optu\u017eenje.\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

U krivi\u010dnoj prijavi je potrebno navesti \u010dinjenice koje ukazuju da je prekr\u0161en krivi\u010dni ili drugi zakon kojim su propisana krivi\u010dna dela. Dokaze koji to potkrepljuju treba u prijavi posebno popisati i podneti kao prilog. Od podnosioca prijave se ne zahteva da pravno kvalifikuje krivi\u010dno delo \u2013 nije neophodno ta\u010dno navesti o kom krivi\u010dnom delu je re\u010d. Podnosilac krivi\u010dne prijave nije obavezan da se potpi\u0161e na samu prijavu, tj, otkrije svoj identitet, me\u0111utim u na\u0161em slu\u010daju va\u017eno je naglasiti da je o\u0161te\u0107ena novinarka ili novinar, te da se upravno zato pokre\u0107e ustanovljeni sistem brzog postupanja nadle\u017enih.\u00a0<\/p>

<\/p>

Krivi\u010dnu prijavu tu\u017eiocu mogu podneti svi dr\u017eavni organi, pravna ili fizi\u010dka lica. Prijavu koja se direktno upu\u0107uje javnom tu\u017eiocu treba podneti nadle\u017enom javnom tu\u017eiocu, \u0161to je po pravilu tu\u017eilac sa podru\u010dja na kojem je krivi\u010dno delo izvr\u0161ano ili poku\u0161ano. Ukoliko na ovaj na\u010din ne mo\u017ee da se odredi koji je tu\u017eilac nadle\u017ean, koriste se drugi kriterijumi, poput prebivali\u0161ta ili boravi\u0161ta osobe za koju se smatra da je po\u010dinilo krivi\u010dno delo.\u00a0<\/p>

<\/p>

Prijava se isto tako mo\u017ee podneti i policiji, sudu ili nenadle\u017enom javnom tu\u017eiocu po\u0161to su oni u obavezi da je odmah proslede tu\u017eiocu koji je nadle\u017ean.<\/p>

<\/p>

U zavisnosti od saznanja i dokaza koji su prilo\u017eeni uz krivi\u010dnu prijavu, javni tu\u017eilac mo\u017ee:<\/p>

<\/p>

  • Sam ili uz pomo\u0107 policije prikupiti potrebne podatke, pozvati gra\u0111ane ili zahtevati od dr\u017eavnih i drugih organa i pravnih lica da mu pru\u017ee potrebna obave\u0161tenja. U tom smsilu o\u0161te\u0107ene treba da o\u010dekuju poziv nadle\u017enom tu\u017eioca da daju izjavu u vezi sa incidentnim doga\u0111ajem;\u00a0<\/li>
  • Pokrenuti istragu protiv odre\u0111ene osobe ili nepoznatog u\u010dinioca radi prikupljanja dokaza i korisnih podataka;\u00a0<\/li>
  • Odmah podi\u0107i optu\u017enicu ili optu\u017eni predlog ako prikupljeni podaci o krivi\u010dnom delu i u\u010diniocu pru\u017eaju dovoljno osnova;\u00a0<\/li>
  • Izuzetno, odlo\u017eiti ili odustati od gonjenja iz razloga pravi\u010dnosti (na\u010delo oportuniteta); odbaciti krivi\u010dnu prijavu ako se prijavljeno delo ne goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti, ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhva\u0107eno amnestijom ili pomilovanjem, odnosno ako postoje druge okolnosti koje trajno isklju\u010duju gonjenje, ili ne postoje \u010dinjenice da je u\u010dinjeno krivi\u010dno delo koje se goni po slu\u017ebenoj du\u017enosti.<\/li><\/ul>

    <\/p>

    Pored krivi\u010dnih dela, za za\u0161titu novinarki od zna\u010daja su i prekr\u0161aji. Va\u017eni su zbog toga \u0161to se incidentni doga\u0111aji veoma te\u0161ko dokazuju pa dolazi do odbacivanja krivi\u010dnih prijava. Iz tih razloga treba poku\u0161ati i sa prek\u0161ajnim prijavama. Va\u017eno je i zbog toga \u0161to napada\u010di ostaju ubele\u017eeni, kazne se svakako ra\u010dunaju i poprili\u010dno umeju da ih o\u0161tete i upozore.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Prema Zakonu o prekr\u0161ajima, prekr\u0161ajni postupak pokre\u0107e se i vodi na osnovu: zahteva ovla\u0161\u0107enog organa ili o\u0161te\u0107enog, ili na osnovu prekr\u0161ajnog naloga.<\/p>

    <\/p>

    \u00a0Postupak u prvom stepenu vode prekr\u0161ajni sudovi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Journalift: <\/strong>Postoje li specifi\u010dni koraci koje bi novinarke trebalo da preduzmu, odnosno postoji li posebna\/druga\u010dija procedura ukoliko je napadnuta \u017eena koja se bavi novinarstvom?<\/strong><\/p>

    <\/p>

    \u0110uri\u0107: <\/strong>Novinarke pre svega treba da incidentni doga\u0111aj prijave najbr\u017ee \u0161to mogu. U zavisnosti od toga o kakvom se doga\u0111aju radi, zavise i proceduralna pravila. Na primer, ukoliko je u pitanju fizi\u010dki napad ili uznemiravanje, potrebno je o tome odmah obavestiti policiju. Nije efikasno obra\u0107ati se tu\u017eila\u0161tvu zbog toga \u0161to tu\u017eilac nije fizi\u010dki efikasan organ koji preduzima radnje za\u0161tite ili brze reakcije. Zato fizi\u010dke incidente treba odmah prijavljivati MUP-u, li\u010dno u policijskoj stanici ili pozivom na telefon. Va\u017eno je da se prijava \u0161to je pre mogu\u0107e u\u010dini kao bi u\u0161la u rad.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Ukoliko se radi o onlajn uznemiravanju, efikasniji su tu\u017eioci. Me\u0111utim, pre nego \u0161to novinarka podnese prijavu, treba da zabele\u017ei i sa\u010duva dokaze koji ukazuju na izvr\u0161enje krivi\u010dnog dela. To zna\u010di da treba da uradi skrin\u0161ot ili fotografi\u0161e odre\u0111enu pretnju, da poku\u0161a da osigura \u0161to jasnije podatke o nalogu ili identitetu lica koje je izvr\u0161ilo pretnju, i te dokaze sa\u010duva. Dokazi se dostavljaju nadle\u017enom tu\u017eiocu u Posebnom odeljenju za visokotehnolo\u0161ki kriminal uz obave\u0161tenje ili prijavu.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Savetujem i obavezno obra\u0107anje, nakon dobijene pretnje ili po podnetoj prijavi, novinarskim udru\u017eenjima, zbog daljeg pra\u0107enja ili podr\u0161ke kod samog prijavljivanja.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Journalift: \u0160ta je sistem brzog prijavljivanja?<\/strong><\/p>

    <\/p>

    \u0110uri\u0107: <\/strong>Sistem brzog prijavljivanja ustanovljen je preko Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Kao rezultat zajedni\u010dkih aktivnosti u okviru Poglavlja 23, Republi\u010dko javno tu\u017eila\u0161tvo (RJT), MUP i medijska udru\u017eenja usaglasili su se oko okvira budu\u0107e saradnje, \u0161to je rezultiralo Sporazumom o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Mere koje dokument predvi\u0111a odnose se na pobolj\u0161anje komunikacije i koordinaciju svih strana potpisnica, edukaciju, formiranje i a\u017euriranje evidencija o napadima na novinare, njihovo upore\u0111ivanje i analizu efikasnosti postoje\u0107eg pravnog okvira.\u00a0 Formirana je i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, koja je osnovni instrument za sprovo\u0111enje sporazuma.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Na sastancima grupe razmatraju se konkretni slu\u010dajevi ugro\u017eavanja bezbednosti novinara, i to je njena glavna aktivnost. Slu\u010dajevi se biraju tako \u0161to se u obzir uzimaju nivo, te\u017eina i postupanje, i to u onoj meri u kojoj je to mogu\u0107e.\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Sporazumom o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara uspostavljen je mehanizam kontakt ta\u010daka, koje su imenovale sve \u010dlanice Stalne radne grupe. Kontakt ta\u010dke su lica za kontakt i koordinaciju, odre\u0111ena ispred novinarskih udru\u017eenja, Republi\u010dkog javnog tu\u017eila\u0161tva (RJT) i Ministarstva unutra\u0161njih poslova (MUP).\u00a0<\/p>

    <\/p>

    Javni tu\u017eioci su obavezni da u roku od 24 \u010dasa od prijema krivi\u010dne prijave ili obave\u0161tenja o izvr\u0161enom krivi\u010dnom delu formiraju predmet i dodele ga u rad obra\u0111iva\u010du predmeta, koji zatim ima 48 \u010dasova da preduzme radnje u skladu sa zakonom koje obavezno obuhvataju i pozivanje o\u0161te\u0107enog da pristupi u javno tu\u017eila\u0161tvo radi davanja dodatnih informacija. Uputstvo je predvidelo i disciplinsku odgovornost. U slu\u010daju nepostupanja, nadle\u017eni javni tu\u017eilac je du\u017ean da ispita osnov za pokretanje disciplinskog postupka.<\/p>

    <\/p>

    MUP je predvideo oko 100 kontakt ta\u010daka na slede\u0107i na\u010din: Direkcija policije, Uprava kriminalisti\u010dke policije, Uprava policije, Uprava saobra\u0107ajne policije, Uprava grani\u010dne policije, Jedinica za obezbe\u0111enje odre\u0111enih li\u010dnosti i objekata, \u017dandarmerija i u policijskim upravama za Beograd, Bor, Valjevo, Vranje, Zaje\u010dar, Zrenjanin, Jagodinu, Kikindu, Kragujevac, Kraljevo, Kru\u0161evac, Ni\u0161, Leskovac, Novi Sad, Novi Pazar, Pan\u010devo, Pirot, Po\u017earevac, Prijepolje, Prokuplje, Suboticu, Smederevo, Sombor, Sremsku Mitrovicu, U\u017eice, \u0160abac, \u010ca\u010dak i po koordinacionim upravama za Kosovo i Metohiju \u2013 Pe\u0107 u Kragujevcu, Uro\u0161evac u Leskovcu, \u0110akovicu u Jagodini i Pri\u0161tinu u Ni\u0161koj Banji. Novinarska udru\u017eenja odredila su po jedno lice u svom udru\u017eenju, \u0161to je ukupno osam kontakt ta\u010daka.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Journlift: <\/strong>\u0160ta se sve vodi kao krivi\u010dno delo kada su napadi na novinare\/novinarke u pitanju?\u00a0<\/strong><\/p>

    <\/p>

    \u0110uri\u0107:<\/strong> Kad su u pitanju napadi na novinarke ili novinare, praksa je pokazala da se naj\u010de\u0161\u0107e radi o\u00a0<\/p>

    <\/p>

    • Ugro\u017eavanju sigurnosti kroz pretnje koje se izri\u010du verbalno. Pretnja mo\u017ee da se izrekne licem u licem u bliskom, gotovo fizi\u010dkom kontaktu ili na neki drugi na\u010din, sms porukom, mejlom, u komentaru ili direktnim porukama na dru\u0161tvneim mre\u017eama;<\/li>
    • Proganjanju, koje se tako\u0111e mo\u017ee \u010diniti fizi\u010dki ili u onljan prostoru;<\/li>
    • Naru\u0161avanju nepovredivosti stana;<\/li>
    • Te\u0161koj telesnoj povredi – inkriminisano nano\u0161enje te\u0161ke telesne povrede ili te\u0161ko naru\u0161enje zdravlja licu koje obavlja poslove od javnog zna\u010daja;\u00a0<\/li>
    • Laka telesna povreda;\u00a0<\/li>
    • Te\u0161ka dela protiv op\u0161te sigurnosti.<\/li><\/ul>

      <\/p>

      Dodao bih i krivi\u010dno dela kra\u0111e koja se na\u017ealost ovde ne nalazi, iz tehni\u010dkih razloga, odnosno zbog na\u010dina na koji je samo krivi\u010dno delo definisano.\u00a0\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Kroz rad Stalne radne grupe za bezbednost utvr\u0111ena su i druga dela koja se mogu \u010diniti na \u0161tetu novinara, a na koja tu\u017eioci i policija moraju da obrate pa\u017enju, poput krivi\u010dnih dela protiv \u017eivota i tela, protiv slobode i prava \u010doveka i gra\u0111anina, protiv op\u0161te sigurnosti ljudi i imovine, protiv pravosu\u0111a i protiv javnog reda i mira.<\/p>

      <\/p>

      Journalift: Koja dela policija i tu\u017eila\u0161tvo procesuiraju po slu\u017ebenoj du\u017enosti, a koja se gone po privatnim tu\u017ebama, odnosno privatnim parnicama?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107: <\/strong>Po slu\u017ebenoj du\u017enosti policija i tu\u017eila\u0161tvo procesuiraju samo te\u0161ke pretnje i fizi\u010dke napade koji imaju o\u010diglednu posledicu. Na primer, bilo je primera ugro\u017eavanja sigurnosti, gde novinari mo\u017eda nisu prepoznali da im preti opasnost pa su nadle\u017eni organi sugerisali da to treba prijaviti. Problem je \u0161to za konkretno delo postoji reakcija\u00a0 tek nakon prijave o\u0161te\u0107enog da mu je sigurnost ugro\u017eena. Tako\u0111e, imali smo reakciju nakon paljenja ku\u0107e Milana Jovanovi\u0107a, pa eto i taj deo izvr\u0161enja te\u0161kih krivi\u010dnih dela mo\u017eemo da ra\u010dunamo kao reakciju po slu\u017ebenoj du\u017enosti. U svakom slu\u010daju, sve situacije kada je fizi\u010dki ugro\u017een novinar bi trebalo da su predmet ex officio reakcije.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Journalift: Va\u017ee\u0107i zakoni u Srbiji pritiske na novinare ne prepoznaju kao krivi\u010dno delo. Koliko su oni \u010desti i kakvim su pritiscima uglavnom izlo\u017eene novinarke u Srbiji?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107:<\/strong> Tako je, pritisci se ne inkrimini\u0161u. Me\u0111utim, veoma su \u010desti i danas predstavljaju jedno od oru\u0111a protiv novinara. Prema Analizi efikasnosti krivi\u010dnopravne za\u0161tite, pritisci se odnose na najrazli\u010ditije vidove ugro\u017eavanja prava na slobodu izra\u017eavanja u naj\u0161irem smislu: kampanje bla\u0107enja (smear campaigns<\/em>), takozvano targetiranje novinara, spre\u010davanje da obavljaju svoj zadatak\u00a0 od strane slu\u017ebenika policije, nosilaca vlasti ili privatnih lica, zahtevi da se uklone snimci ili fotografije, sumnja na politi\u010dke smene novinara i urednika u javnim medijima, uskra\u0107ivanje prava prisustvovanja konferencijama za novinare ili udaljenja sa pres konferencija, zabrana snimanja i fotografisanja, pritisci preko saop\u0161tenja politi\u010dkih partija i nosilaca vlasti, pretnje otkazom i smanjivanje plate zbog politi\u010dki \u0161kakljivih pitanja, podnete krivi\u010dne i prekr\u0161ajne prijave protiv novinara, te presude u parni\u010dnim postupcima koji se vode protiv medija i novinara po Zakonu o javnom informisanju i medijima. Iako nemaju tretman krivi\u010dnih ili prekr\u0161ajnih dela, pritisci nanose \u0161tetu, koja veoma \u010desto ume da vodi i ka ozbiljnim posledicama, nekada i ve\u0107im u odnosu na fizi\u010dke napade ili te\u0161ke pretnje koje su izre\u010dene.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Zabele\u017eili smo slu\u010dajeve u kojima su negativne\u00a0 kampanje rezultirale slanjem pisama koja sadr\u017ee ozbiljne pretnje, zatim ugro\u017eavanje novinara u malim lokalnim sredinama, kao i izazivanje straha i nesigurnosti kod onih novinara koji su bili predmet dugoro\u010dnih kampanja. Me\u0111utim, s obzirom na to da su ovakve kampanje u najve\u0107em broju prijavljenih slu\u010dajeva kvalifikovane kao pritisci, novinarske prijave su odbijene ili odba\u010dene. Mnoge od tih prijava ne mogu da budu ni prekr\u0161ajna dela pa odlaze u kategoriju pritisaka.<\/p>

      <\/p>

      Praksa odbijanja i odbacivanja prijava koje se odnose na ovakve kampanje rezultira sve ve\u0107im brojem dela koja mogu da se kvalifikuju u red pritisaka i kao takva ne podle\u017eu krivi\u010dnom ili prekr\u0161ajnom gonjenju. Posledica primene takve prakse zapravo podi\u017ee lestvicu pritisaka i napada koji mogu sadr\u017eati elemente inkriminacije, ali bivaju tolerisani od strane tu\u017eila\u0161tva i sudova. Na taj na\u010din zapravo nenamerno kreiramo odre\u0111ene modele neka\u017enjivog pona\u0161anja i zapravo nudimo uputstva potencijalnim napada\u010dima do koje mere mogu da idu ugro\u017eavaju\u0107i bezbednost novinara, a vr\u0161e\u0107i samo pritisak. Najve\u0107i broj prijavljenih dela koja su okarakterisana kao ozbiljniji pritisci odnosi se na \u201eugro\u017eavanje sigurnosti\u201d iz \u010dlana 138 Krivi\u010dnog zakonika. \u010cini se da je u najve\u0107em broju tih slu\u010dajeva postojala mogu\u0107nost za pokretanje postupka.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t
      \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

      Journalift: Koliko je efikasan sistem sankcionisanja napada na novinare\/novinarke? Kako se slu\u010dajevi naj\u010de\u0161\u0107e zavr\u0161avaju i \u0161ta su problemi?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107:<\/strong> Na\u017ealost efikasan je samo u odre\u0111enoj meri, i to kod jednog broja slu\u010dajeva. Zapravo pre bi se moglo re\u0107i da je neefikasan. Koliko su dobro organizovani postupci podno\u0161enja prijava i brze hitne reakcje, toliko u samoj tu\u017eila\u010dkoj istrazi u ve\u0107ini slu\u010dajeva sumnje padaju u vodu zbog lo\u0161eg vo\u0111enja postupaka, gre\u0161aka, nemarnosti ili nezainteresovanosti nadle\u017enih, slabog prikupljanja dokaza, nedostatka dokaza, problema sa pribavljanjem zbog odnos Fejsbuka, Tvitera ili Instagrama prema napadima. Poseban problem je shvatanje bi\u0107a krivi\u010dnog dela od strane sudija, gde isti\u010dem ugro\u017eavanje sigurnosti iz \u010dlana 138 stav 3. Krivi\u010dnok zakonika. Op\u0161ti zaklju\u010dak ve\u0107ine istra\u017eivanja u vezi sa bezbedno\u0161\u0107u novinara jeste da se ne bi smele zanemariti pretnje u kondicionalu (\u201edao bih ja tebi metak\u201c), slikovite pretnje (\u201e… da li bi do\u010dekao jutro\u201c) ili pretnje koje nisu neposredne (\u201eznamo gde \u017eivi\u0161\u201c), jer upravo takve pretnje, pogotovo ako do\u0111u od odre\u0111enih centara mo\u0107i, imaju podobnost da budu shva\u0107ene kao ozbiljne i one u praksi najvi\u0161e uti\u010du na to da se novinar ose\u0107a nebezbedno. Me\u0111utim, praska ih jednostavno ne prepoznaje. \u010cak i pojedina\u010dni poku\u0161aji tu\u017eilaca da ovo promene su po\u010deli da bivaju sve re\u0111i. Jednostavno, ne procesuiraju ne\u0161to za \u0161ta znaju da nema neke posebne \u0161anse, i to je taj momenat gde senzibilitet nestaje.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Journalift: Pojasnite nam kako pravni sistem Srbije tretira online uznemiravanje – kome ga prijavljujemo, \u0161ta mo\u017ee poslu\u017eiti kao dokaz u postupku i kako te dokaze prikupljamo na na\u010din da budu upotrebljivi na sudu?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107: <\/strong>Onlajn uznemiravanje se zapravo odnosi na vi\u0161e krivi\u010dnih dela. Od onih koja u praksi vi\u0111amo, ubedljivo naj\u010de\u0161\u0107e se radi o klasi\u010dnom ugro\u017eavanju sigurnosti iz \u010dlana 138 stav 3. U pitanju su razli\u010diti komentari, javni ili prikriveni, direktne poruke novinarima u kojima im se preti. Problem su ta subjektivna i objektivna komponenta. Subjektivni ose\u0107aj lica kom se preti i objektivna mogu\u0107nost da se delo zaista i izvr\u0161i.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Mo\u017ee da bude i krivi\u010dno delo proganjanja, koje mo\u017ee da bude jedno od klju\u010dnih dela za slu\u010dajeve uznemiravanja novinara preko dru\u0161tvenih mre\u017ea. U praksi, naro\u010dito u vezi sa proganjanje online putem, realan utisak je da se to veoma \u010desto doga\u0111a.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Elementi online proganjanja podrazumevaju nastojanje, ali i konkretan poku\u0161aj da se sa \u017ertvom uspostavi kontakt putem sredstava komunikacija.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Krivi\u010dno delo ne\u0107e postojati u sitacijima kada lice kome se poruka upu\u0107uje \u017eeli i dopu\u0161ta kontakt, \u0161to fakti\u010dki zna\u010di da ostaje nejasno da li na primer odbijanje zahteva za prijateljstvo na dru\u0161tvenim mre\u017eama predstavlja tako\u0111e neku radnju koju smo preduzeli, odnosno prihvatanje.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Neophodno je da postoji stanje ugro\u017eenosti I straha za \u017eivot kod osobe koja prima poruke. U velikom broju slu\u010dajeva imamo primere upornih poku\u0161aja komunikacija koje ne porizvode \u0161tetu ili kod lica kojem se upu\u0107uje poruke ne izazivaju uznemirenost.<\/p>

      <\/p>

      \u201ePrikupljatje i \u010duvajte dokaze\u201c<\/strong><\/p>

      <\/p>

      Onlajn prostor je jedan od najboljih terena za prikupljanje podataka o krivi\u010dnom delu proganjanja. Razlozi su evidencija obra\u0107anja ili poruka o\u0161te\u0107enom, te\u017ee prikrivanje poruka, jer se brisanjem ne uklanja potpuni trag, lak\u0161i pristup podacima u postupku prikupljanja dokaza. Sa druge strane, problem je identifikacija i pristup licima koja vr\u0161e proganjanje, naro\u010dito na dru\u0161tvenim mre\u017eama Twitter i Facebook.<\/p>

      <\/p>

      U Srbiji jo\u0161 ne postoji dovoljna praksa predmeta u radu nadle\u017enih organa, sa jako malo prijavljenih ili pokrenutih slu\u010dajeva proganjanja novinara, naro\u010dito onlajn proganjanja.<\/p>

      <\/p>

      Kroz razgovore sa novinarima uo\u010davamo da \u010desto postoje elementi proganjanja ali koje novinari nisu prijavili. Razlozi za neprijavljivanje mogu da budu nepoznavanje elemenata krivi\u010dnog dela proganjanja, izostanak ose\u0107aja ugro\u017eenosti gde novinar primljene poruke ne smatra proganjanjem, podnete prijave u vezi sa drugim delima, nepoverenje u sistem, strah od posledica prijave i dodatnih pritisaka.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Me\u0111utim kod proganjanja postoje I problemi sa dokazivanjem, naro\u010dito kad je u pitnju onlajn proganjanje. S obzirom da proganjanje zahteva obra\u0107anje u odre\u0111enom vremenskom periodu (kontinuitet), veoma retko se de\u0161ava da poruke imaju opasan sadr\u017eaj koji \u0107e svaki put ugroziti bezbednost novinara. Poruke uglavnom sadr\u017ee elemente uznemiravanja i ne de\u0161ava se \u010desto da su pretnja u kontinuitetu. Me\u0111utim, prekinuti kontinuitet kroz nekoliko benignijih poruka ne mora da zna\u010di da je u\u010dinilac odustao od proganjanja. U tom smislu, imamo \u010deste primere iz slu\u010dajeva koji imaju vi\u0161e fizi\u010dke ili verbalne kontakte kao elemente, gde imamo napada\u010da koji se u kontinuitetu pojavljuje na radom mestu i javnim mestima na kojima se novinar kre\u0107e, najverovatnije svesno i namerno, me\u0111utim gde tu\u017eila\u0161tvo i policija (u ve\u0107ini slu\u010dajeva) sasvim opravdano smatraju da nema osnova za ozbiljniju reakciju jer takvi \u010dinovi ne predstavlja proganjanje.<\/p>

      <\/p>

      Dela izvr\u0161ena onlajn putem prijavljujemo Posebnom tu\u017eila\u0161tvu za visokotehnolo\u0161ki kriminal pri Vi\u0161em javnom tu\u017eila\u0161tvu u Beogradu. Prijava je vrlo jednostavna, mogu\u0107e je da ide gotovo kao neko obave\u0161tenje u kojem navodimo klju\u010dne podatke o o\u0161te\u0107enom i samom delu (pisano ili usmeno na zapisnik, ali preporu\u010dujemo prijavu mejlom). U samom obra\u0107aju neophodno je dostaviti li\u010dne podatke o o\u0161te\u0107enoj novinarki, opis samog dela i dokaze koji to potvr\u0111uju. Javni tu\u017eioci tra\u017ee i podatke o izvr\u0161iocu (nalog sa kojeg je pre\u0107eno). Pretnja mo\u017ee da se prijavi I policiji, pisanim ili usmenim putem.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Journalift: Pojasnite nam pote\u0161ko\u0107e mogu\u0107e dvostruke viktimizacije i koji na\u010dini postoje da se ona izbegne.<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107: <\/strong>Za razliku od napada na novinare, novinarke \u010desto trpe dodatne posledice zbog toga \u0161to su primarni napadi i pretnje pra\u0107eno dodatnim rodnim i mizoginim uvredama. Sekundarna viktimizacija predstavlja nastavak prvobitnog o\u0161te\u0107enja kroz negativnu reakciju dru\u0161tva i kroz neadekvatnu ili \u010dak pogre\u0161nu reakciju organa gonjenja, zastupnika, porodice, bliskog okru\u017eenja . Kao oblik sekundardne viktimizacije imamo i nove pritiske, pretnje ili oblike uznemiravanja \u010dak i sa elementima proganjanja. Pojavljuju se kao vrsta odmazde za prvobitnu prijavu ili nastavak prvobitnih pretnji, ali ovaj put kroz lak\u0161e oblike koji nastavljaju da nanose posledice.\u00a0\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Ose\u0107aj straha je redovna pojava kod novinarki. Me\u0111utim, strah nije samo posledica napada, ve\u0107 i is\u010dekivanja niza pravnih, politi\u010dkih, dru\u0161tvenih i ekonomskih pritisaka, koji su prisutni naro\u010dito u uslovima ne tako povoljne situacije u zemlji, a u odsustvu sigurnih pravila da \u0107e se o\u010duvati postoje\u0107u poziciju i posao. Ovakva vrsta straha naro\u010dito je izra\u017eena kod napada od strane predstavnika vlasti za koje opravdano smatraju da mogu da uti\u010du na njihovu radnu poziciju, posebno kada se radi o novinarima iz javnih medijskih servisa.\u00a0\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Posledica naknadnog o\u0161te\u0107ivanja posle pretrpljenog napada na novinare jesu i slu\u010dajevi u kojima novinari ostaju bez informacija o toku postupka i posledice koje nedostatak informacija mo\u017ee da proizvede, \u0161ok i pritisak od ponovnog suo\u010davanja sa dokazima ili osumnji\u010denima, nepoznavanje rada policije i suda, zatim krivi\u010dne i parni\u010dne tu\u017ebe protiv napadnutih novinara kao posebna vrsta pritisaka, nerazumevanje nadle\u017enih organa, okoline i pritisak da se odustane od prijavljivanja ili da se podnete prijave povuku, isklju\u010divanje iz dru\u0161tvenih odnosa od okoline.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Ozbiljan pirmer sekundarne viktimizacije imamo kod napada na novinare preko dru\u0161tvenih mre\u017ea. Napad se vr\u0161i objavljivanjem posta na koji se nadovezuju desetine ili \u010dak i stotine komentara u kojima se iznose veoma te\u0161ke uvrede ili pretnje. U odre\u0111enim slu\u010dajevima tu\u017eila\u0161tvo tra\u017ei od o\u0161te\u0107enog da od primljenih napada\u010dkih komentara odabere one koji ga naro\u010dito ugro\u017eavaju, pa da nakon toga izradi tabelu sa podacima o profilu, linkom i tekstom komentara.<\/p>

      <\/p>

      Journalift: Koliko na to policija, tu\u017eila\u0161tvo i sudovi u Srbiji obra\u0107aju pa\u017enju?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107: <\/strong>Na\u017ealost, ne postoji neki pozitivan odgovor kad su u pitanju javni tu\u017eioci i policija. Izuzev pojedina\u010dnih istupa predstavnika tu\u017eila\u0161tva i policije koji pokazuju posebnu dozu sezibiliteta prema novinarkama i problemima koji ih poga\u0111aju u radu, ne postoji ujedna\u010den i dodatni stepen razumevanja za viktimizaciju i posebno za sekundarnu viktimizaciju. Veoma \u010desto, novinarke ne znaju kada i \u0161ta da o\u010dekuju od nadle\u017enih organa.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Doga\u0111a se da se lica koja vode postupke gotovo ne komuniciraju sa novinarkama, a \u010desto su prilikom komunikacije i vo\u0111enja psotupaka odnose veoma grubo i bez razumevanja polo\u017eaja u kojem se o\u0161te\u0107ena novinarka nalazi. Sa druge strane, u poslednje vreme ima i dobrih primera gde javni tu\u017eioci kontaktiraju o\u0161te\u0107ene novinare, na primer telefonom i pitaju za situaciju, stanje te da li je neophodna neka druga vrsta pomo\u0107i.\u00a0<\/p>

      <\/p>

      Journalift:<\/strong> \u0160ta su naj\u010de\u0161\u0107e kazne za po\u010dinioce online napada i uznemiravanja?<\/strong><\/p>

      <\/p>

      \u0110uri\u0107: <\/strong>Sankcije prema licima za koje se ustanove da su zaista pretili, te da je pored subjektivne komponente mogu\u0107e ostvarenje i objektivnog elementa, izvesnosti da mo\u017ee do\u0107i do fizi\u010dkog kontakta ili napada, naj\u010de\u0161\u0107e zavisi od ozbiljnosti samih pretnji i prethodnih eventualnih dela lica koje je pretilo (da li je ranije osu\u0111ivan i za koja dela, da li postoji odre\u0111ena istorija pretnji posebno novinarima, agresivnost i sli\u010dno \u0161to bi moglo da u\u010dini da okolnosti budu dodanto ote\u017eavaju\u0107e po lice).\u00a0Naj\u010de\u0161\u0107e se sklapaju sporazumi o priznanju krivice, s obzirom da se lica koja prete naj\u010de\u0161\u0107e prvi put nalaze u situaciji da su osumnji\u010deni ili da su ranije neosu\u0111ivani. Ukoliko se izri\u010de kazna, uglavnom su to mere ku\u0107nog zatvora ili nadzora u odre\u0111enoj ustanovi. Na sre\u0107u, nije bilo vi\u0161e slu\u010dajeva te\u0161kih posledica primarnih napada pa se ti odre\u0111eni slu\u010dajevi i dalje nalaze u fazama sudskih postupaka. \u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

      \u201eSve zemlje u regionu imaju krivi\u010dna dela kojima bi moglo efektivno goniti lica koja prete i napadaju gra\u0111ane pa na taj na\u010din i novinare u onlajn sferi. To nisu posebna krivi\u010dna dela koje se odnose isklju\u010divo na novinare, me\u0111utim dovoljna su za efikasno procesuiranje. Me\u0111utim, u svakoj zemlji je sporna implementacija propisa, pa u tom […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":13831,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"site-sidebar-layout":"no-sidebar","site-content-layout":"page-builder","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"disabled","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"disabled","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"class_list":["post-13911","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","ciTrackContent"],"acf":[],"yoast_head":"\nSistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"bs_BA\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"\u201eSve zemlje u regionu imaju krivi\u010dna dela kojima bi moglo efektivno goniti lica koja prete i napadaju gra\u0111ane pa na taj na\u010din i novinare u onlajn sferi. To nisu posebna krivi\u010dna dela koje se odnose isklju\u010divo na novinare, me\u0111utim dovoljna su za efikasno procesuiranje. Me\u0111utim, u svakoj zemlji je sporna implementacija propisa, pa u tom […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Journalift\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-03-31T13:27:42+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"23 minute\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/\",\"name\":\"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg\",\"datePublished\":\"2022-03-31T12:53:18+00:00\",\"dateModified\":\"2022-03-31T13:27:42+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"name\":\"Journalift\",\"description\":\"Journalift\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bs-BA\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\",\"name\":\"Journalift\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"width\":327,\"height\":104,\"caption\":\"Journalift\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/","og_locale":"bs_BA","og_type":"article","og_title":"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift","og_description":"\u201eSve zemlje u regionu imaju krivi\u010dna dela kojima bi moglo efektivno goniti lica koja prete i napadaju gra\u0111ane pa na taj na\u010din i novinare u onlajn sferi. To nisu posebna krivi\u010dna dela koje se odnose isklju\u010divo na novinare, me\u0111utim dovoljna su za efikasno procesuiranje. Me\u0111utim, u svakoj zemlji je sporna implementacija propisa, pa u tom […]","og_url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/","og_site_name":"Journalift","article_modified_time":"2022-03-31T13:27:42+00:00","og_image":[{"width":2560,"height":1707,"url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg","type":"image\/jpeg"}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"23 minute"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/","name":"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa - Journalift","isPartOf":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg","datePublished":"2022-03-31T12:53:18+00:00","dateModified":"2022-03-31T13:27:42+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bs-BA","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/#primaryimage","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Rade-Djuric-1-scaled.jpg","width":2560,"height":1707},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/sistem-zastite-novinara-u-srbiji-dobra-zamisao-ne-tako-dobra-praksa\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Sistem za\u0161tite novinara u Srbiji \u2013 dobra zamisao, ne tako dobra praksa"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","name":"Journalift","description":"Journalift","publisher":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bs-BA"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization","name":"Journalift","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","width":327,"height":104,"caption":"Journalift"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/"}}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13911","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13911"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13911\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13974,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13911\/revisions\/13974"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13831"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13911"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}