{"id":13950,"date":"2022-03-31T15:17:13","date_gmt":"2022-03-31T13:17:13","guid":{"rendered":"https:\/\/journalift.org\/?page_id=13950"},"modified":"2022-03-31T15:26:37","modified_gmt":"2022-03-31T13:26:37","slug":"kako-si","status":"publish","type":"page","link":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/","title":{"rendered":"Kako si?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t

Kako si?<\/h1>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pored pitanja kako se za\u0161tititi od fizi\u010dkih ili online napada, kako na njih odreagovati, kome ih prijaviti i da li ulaziti u raspravu sa napada\u010dem, za dobrostanje novinara\/novinarki zna\u010dajno je pitanje kako se izboriti sa mogu\u0107im psiholo\u0161kim posledicama. Novinarke koje su bile izlo\u017eene uznemiravanju na internetu opisale su ose\u0107aj re\u010dima – \u201ckao da me je neko iz sve snage \u0161utnuo u stomak\u201d.\u00a0<\/p>

<\/p>

Povla\u010denje u sebe, nesigurnost, anksioznost, pa i izmenjen pristup poslu, samo su neke od mogu\u0107ih reakcija. Kako ih prevazi\u0107i i kojim tehnikama sebi olak\u0161ati situacije koje je te\u0161ko izbe\u0107i, za Journalift <\/strong>poja\u0161njavaju Tanja Ignjatovi\u0107 i Danka Spasovski,<\/strong> iz Autonomnog \u017eenskog centra.<\/strong><\/p>

<\/p>

Journalift: <\/strong>Kako prepoznati traumu, odnosno \u0161ta su znaci koji ukazuju na to da smo joj bili izlo\u017eeni i da je vreme da reagujemo?<\/p>

<\/p>

A\u017dC: T<\/strong>rauma nastaje kada psihi\u010dki kapaciteti osobe nisu dovoljni za prevazila\u017eenje reakcije nastale usled nekog (traumatskog) doga\u0111aja. Prirodni biolo\u0161ki odgovor organizma na pretnju fizi\u010dkom i telesnom integritetu, u cilju pre\u017eivljavanja je jedna od dve reakcije: borba ili beg. Iako su ove dve reakcije adaptacioni mehanizmi, ljudsko bi\u0107e mo\u017ee da odreaguje i tre\u0107om \u2013 reakcijom paralisanosti \u2013 obamrlosti, odnosno odsustvom reakcije.\u00a0<\/p>

<\/p>

Znaci da smo bili izlo\u017eeni traumi uklju\u010duju: strah, zbunjenost, ose\u0107anje bespomo\u0107nosti, preplavljenost emocijama strepnje, teskobe, tuge, o\u010dajanja, u\u017easnutosti. Osoba mo\u017ee da ima preterane reakcije u pona\u0161anju, da bude razdra\u017eljiva, ili da se trza na svaki zvuk ili ne\u010dije prisustvo. Ova vrsta simptoma zovu se simptomi preterane pobu\u0111enosti, organizam reaguje kao da je opasnost i dalje prisutna.\u00a0<\/p>

<\/p>

Tako\u0111e, ono \u0161to traumu karakteri\u0161e i izdvaja kao specifi\u010dnu, jeste niz do\u017eivljaja vezanih za sam doga\u0111aj: \u010desto ili stalno vra\u0107anje slika doga\u0111aja u misli (intruzivne misli ili flash-back do\u017eivljaji), potreba da se stalno razmi\u0161lja o njemu, ko\u0161marni snovi. Ova karakteristika traume olak\u0161ava njeno prepoznavanje.\u00a0<\/p>

<\/p>

S druge strane, postoje te\u017ee prepoznatljivi znacii. Jedan od njih je neobi\u010dan izostanak reakcije nakon pre\u017eivljenog stresnog doga\u0111aja, ravnodu\u0161nost dok se detaljno prepri\u010dava. Ovakve situacije neretko dovode do toga da posmatra\u010di ili sama osoba umanji te\u017einu traume, jer na prvi pogled deluje da nije ostavila posledice. Osim toga, mo\u017ee se desiti da se do\u017eivljaj delimi\u010dno ili parcijalno izbri\u0161e iz se\u0107anja.\u00a0<\/p>

<\/p>

Trauma nasilja \u010desto izaziva potiskivanje agresije, koja nije mogla biti ispoljena prema po\u010diniocu nasilja. Nagomilana agresivnost ne mo\u017ee nestati sama od sebe, pa se ispoljava u nekim neopasnim, manje konfliktnim situacijama, gde je \u201cbezbednije\u201d izbaciti je.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift: <\/strong>\u0160ta su mogu\u0107e posledice dugotrajne izlo\u017eenosti stresu i traumati\u010dnim doga\u0111ajima?<\/p>

<\/p>

A\u017dC: <\/strong>Traume se dele na one koje nastaju kao posledica jednog doga\u0111aja i one koje nastaju dugotrajnom izlo\u017eeno\u0161\u0107u stresu, tako da imaju kumulativni efekat.
Ponavljaju\u0107a trauma<\/strong>, izme\u0111u ostalog, dovodi do izmenjenih pona\u0161anja, poput\u00a0 subimisivnosti, povla\u010denja, ili nau\u010dene bespomo\u0107nosti koja vodi u depresivnost.
Trpljenje te\u0161kih i optere\u0107uju\u0107ih ose\u0107anja, poput straha, anksioznosti, ose\u0107anja poni\u017eenosti, ograni\u010davanja slobodnog pona\u0161anja, tuge i deprimiranosti u toku du\u017eeg vremenskog perioda sledstveno dovodi do iscrpljivanja kapaciteta organizma za optimalno funkcionisanje. Trpljenje stresa i trauma kao svoj kumulativni efekat vrlo \u010desto proizvodi psihosomatske bolesti, kao \u0161to su povi\u0161en krvni pritisak, migrene, bolesti \u0161titne \u017elezde, \u010dir na \u017eelucu i druge gastrointentistinalne tegobe, infarkt srca, reumatoidne upale zglobova, astma i druga ozbiljna hroni\u010dna oboljenja. Osim toga, mo\u017ee rezultovati i razvijanjem neprilago\u0111enih pona\u0161anja, kao \u0161to su samoinicijativno uzimanje ili zavisnost od lekova, alkohola i psihoaktivnih supstanci. Osoba u stanju trpljenja mo\u017ee agresivnost i destrukciju okrenuti prema sebi, samopovre\u0111ivati se, poku\u0161ati da izvr\u0161i ili izvr\u0161iti samoubistvo.\u00a0<\/p>

<\/p>

Journalift:<\/strong> Pored o\u010diglednih oblika nasilnog pona\u0161anja, verbalnih i fizi\u010dkih napada, \u0161ta mo\u017ee biti znak koji ukazuje na to da je neko \u017ertva uznemiravanja? Gde je granica, odnosno kako osoba, na primer u redakciji, da razlikuje uobi\u010dajene kritike od uznemiravanja?\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

A\u017dC: Uznemiravanje<\/strong> predstavlja spektar pona\u0161anja (verbalnog, neverbalnog ili fizi\u010dkog) koje izaziva nelagodu, strah ili stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e ili uvredljivo okru\u017eenje. Mo\u017ee da bude jedna ili ponavljane radnje, tako da prerasta u zlostavljanje. Podsmevanje, uvredljiva \u201cduhovitost\u201d i \u201c\u0161ale\u201d, gestikulacija, negativne kvalifikacije usmerene na li\u010dnost, motive, ose\u0107anja druge osobe, komentari usmereni na telo\/izgled, kontinuirano osporavanje svega \u0161to osoba napravi, namerno ignorisanje, indirektno zastra\u0161ivanje, implicitne pretnje i \u010ditav niz drugih radnji mogu da predstavljaju uznemiravanje. Neke radnje ne moraju nu\u017eno da budu neprijatne (spolja gledano), ali tako\u0111e predstavljaju uznemiravanje \u2013 poput uporne ne\u017eeljene pa\u017enje, intimiziranja, laskanja, javnog favorizovanja…\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Uznemiravanja prepoznajemo po li\u010dnom do\u017eivljaju \u2013 neprijatnosti, nelagode, napetosti, uznemirenosti, stida, krivice, straha, ljutnje, besa, nemo\u0107i… \u2013 po reakciji na takvo pona\u0161anje i potrebi da se za\u0161titimo, odbranimo ili da izbegnemo osobe koje se tako pona\u0161aju.\u00a0<\/p>

<\/p>

Granicu postavlja osoba koja je izlo\u017eena takvom pona\u0161anju (nikada osoba koja se tako pona\u0161a). Bilo bi pogre\u0161no osobu koja se ose\u0107a uznemireno odgovarati re\u010dima \u201cnije to ni\u0161ta\u201d, \u201cto je samo \u0161ala\u201d, \u201cti si preosetljiva\u201d, \u201csvima se to de\u0161ava, sve to podnosimo\u201d i sli\u010dno.<\/p>

<\/p>

Postoji jasna razlika izme\u0111u \u201cuobi\u010dajene\u201d kritike i uznemiravanja.<\/p>

<\/p>

Kritika<\/strong> treba da je usmerena na aktivnost, radnju ili delo, nikako na li\u010dnost. Ona sadr\u017ei jasnu poruku \u0161ta u radnji ili delu nije dobro, \u0161ta bi trebalo popraviti i na koji na\u010din (sugestiju, predlog).\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift: <\/strong>\u0160ta sve mo\u017ee biti seksualno uznemiravanje?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Specifi\u010dan oblik uznemiravanja predstavlja seksualno uznemiravanje<\/strong>, kojem su \u010de\u0161\u0107e izolo\u017eene \u017eene, a uklju\u010duje svaki oblik ne\u017eeljenog verbalnog, neverbalnog ili fizi\u010dkog pona\u0161anja seskualne prirode u svrhu ili uz ishod povrede dostojanstva osobe, posebno kada se stvara zastra\u0161uju\u0107a, neprijateljska, degradiraju\u0107a, poni\u017eavaju\u0107a, odnosno uvredljiva atmosfera. Srodne pojave uklju\u010duju seksualno ucenjivanje<\/strong>, odnosno pona\u0161anje u vidu sugestija, predloga i tra\u017eenja usluga seksualne prirode, radi ostvarivanja odre\u0111enih prava ili ispunjavanja obaveza ili pretnje da \u0107e u slu\u010daju odbijanja pru\u017eanja tra\u017eene usluge biti ugro\u017eena prava, ote\u017eano ili onemogu\u0107eno ostvarivanje obaveza ili da \u0107e se izneti podaci koji mogu \u0161koditi ugledu i \u010dasti osobe ili njoj bliskih lica.\u00a0<\/p>

<\/p>

Seksizam<\/strong> (ili seksisti\u010dka diskriminacija) predstavlja verbalno i neverbalno pona\u0161anje kojim se iskazuju (ili propagiraju) predrasude vezane za pol \/ rod ili seksualnu orijentaciju osobe. Seksualna objektifikacija<\/strong> predstvlja komentarisanje izgleda i delova tela (koje ne mora biti negativno i uvredljivo) kroz koje se percipirana seksualna privla\u010dnost osobe postavlja kao karakteristika koja je odre\u0111uje, odnosno odre\u0111uje njenu vrednost, umesto da se vrednije njena sposobnost, aktivnost, ideje (tipi\u010dan primer predstavlja upotreba re\u010di \u201clep\u0161i pol\u201d ili \u201clutko\u201d).\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Journalift: <\/strong>\u0160ta mo\u017eemo uraditi kako bismo zaustavili ili spre\u010dili uznemiravanje pre nego \u0161to sve ode predaleko, a posledice postanu preozbiljne?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Kada se neko pona\u0161anje do\u017eivljava kao neprijatno i uznemiravaju\u0107e mo\u017ee se desiti da osobu preplave ose\u0107anja. To mo\u017ee da blokira, tako da izostane bilo kakva rekacija, ili da podstakne burno reagujemo (agresivno, napad, plakanje), \u0161to se \u017eeli izbe\u0107i. Mo\u017ee se osetiti zbunjenost, nesigurnost u vlastitu procenu da li je to \u0161to se desilo i de\u0161ava zapravo uznemiravanje ili pogre\u0161no razumemo situaciju, da li je re\u010d o preosetljivost, nespremnost da se prihvati kritika ili sumnja da je osoba i sama doprinela takvom pona\u0161anju i neprijatnosti. Osobe koje su sklone uznemiravanju i zlostavljaju nekada podsti\u010du zbunjenost i dvosmislenost situacija, jer je to na\u010din da izbegnu odgovornost.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Dobar na\u010din na koji treba poku\u0161ati da se zaustavi i spre\u010di uznemiravanje jeste da se jasno saop\u0161ti drugoj osobi \u0161ta u njenom pona\u0161anju izaziva neprijatne reakcije i \u0161ta bi trebalo da se promeni. Takav na\u010din komunikacije i pona\u0161anja zove se asertivno pona\u0161anje<\/strong>. Na\u0161a kultura nije sklona da vaspitava asertivnost, ali ona mo\u017ee da se ve\u017eba i savlada.
U situacijama uznemiravanja i nasilja mo\u017ee se zatra\u017eiti podr\u0161ka<\/strong> koleginica i kolega. Va\u017eno je da onaj ko pru\u017ea podr\u0161ku ume da slu\u0161a – aktivno i empatski \u2013 s ciljm da se shvate ose\u0107anja i potrebe osobe koja je povre\u0111ena, da joj se poka\u017ee da je va\u017ena, da se problem razume iz njene perspektive. Pre\u017eiveloj treba verovati, prihvatiti njena iskustva, potvrditi, prepoznati nepravdu, ne osu\u0111ivati je, pomo\u0107i da jasnije sagleda situaciju, ne nuditi savete i gotova re\u0161enja, po\u0161tovati njene odluke i izbore, podr\u017eavati je da bude odgovorna prema sebi, da brine o sebi i da donese odluke u svom najboljem interesu. To podrazumeva po\u0161tovanje privatnosti i poverljivosti odnosa, kao i vreme koje je \u017ertvi potrebno da se izbori sa ose\u0107anjima i posledicama.\u00a0<\/p>

<\/p>

Ako su situaciji uznemiravanja i zlostavljanja prisustvovali i drugi \u2013 \u201cposmatra\u010di\u201d ili \u201csvedoci\u201d \u2013 bilo bi va\u017eno da se uklju\u010dite i da podr\u017eite \u017ertvu.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Interni mehanizmi za\u0161tite<\/h2>

<\/p>

Va\u017eno je da svaka redakcija ima interne<\/strong> mehanizme za\u0161tite<\/strong> \u017ertve. To mo\u017ee biti neformalni konsultativni postupak koji je poverljiv i ne podrazumeva slu\u017ebenu evidenciju sa li\u010dnim podacima osobe koja prijavljuje uznemiravanje. Taj postupak trebalo bi da sprovodi jedna ili vi\u0161e osoba od poverenja koja ima stru\u010dno znanje i koja \u0107e \u017ertvi pru\u017eiti podr\u0161ku, redovno je obave\u0161tavati i predlo\u017eiti nadle\u017enima mogu\u0107e preventivne mere. Mehanizam za\u0161tite mo\u017ee biti i potpuno druga\u010diji \u2013 formalan. Osoba koja smatra da je \u017ertva uznemiravanja mo\u017ee da pokrene formalni postupak prijavljivanja dela i osobe koja ih je u\u010dinila nadle\u017enoj komisiji, koja \u0107e razmotriti prijavu i sve dokaze, te doneti odluku o tome da li se u konkretnom slu\u010daju desilo uznemiravanje ili zlostavljanje.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Nezavisno od internih postupaka za\u0161tite, osoba koja je bila izlo\u017eena uznemiravanju ili zlostavljanju mo\u017ee da pokrene i odgovaraju\u0107e sudske postupke \u2013 parni\u010dne za za\u0161titu od diskriminacije, ili krivi\u010dne za seksualno uznemiravanje i proganjanje.\u00a0<\/p>

<\/p>

U slu\u010daju da uznemiravanje i nasilje \u010dini osoba sa kojom je postojao emotivni \/ intimni odnos, mogu\u0107e je dobiti hitne i produ\u017eene hitne mere ili mere za\u0161tite od nasilja.\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Journalift: <\/strong>Kako reagovati u trenutku napada ili uznemiravanja, odnosno neposredno nakon \u0161to se ono dogodi? Postoje li taktike koje nam mogu pomo\u0107i da minimalizujemo mogu\u0107e posledice?<\/p>

<\/p>

A\u017dC: <\/strong>Kad god postoji neposredna opasnost da se desi napad, najva\u017enije je da se misli o bezbednosti<\/strong> osobe koja je izlo\u017eena. Ako je mogu\u0107e, dobro je razraditi strategije koje smanjuju rizike da do napada do\u0111e. Razmi\u0161ljati o stvarima poput: sigurnog skloni\u0161ta, o tome da poslovne susrete organizujete na javnim mestima, o tome da kolege i bliske prijatelje treba upoznati sa situacijom, dogovoriti sa njima signal za poziv u pomo\u0107 u slu\u010daju potrebe. Bitno je izbegavati kori\u0161\u0107enje privatnih telefona za slu\u017ebene razgovore, uvek kod sebe imati brojeve osoba koje mo\u017eete pozvati u hitnim situacijama, menjati rute pri dolasku i odlasku sa posla.<\/p>

<\/p>

Kada se napad, uprkos merama predostro\u017enosti, ipak dogodi, vrlo je va\u017eno prijaviti ga, dokumentovati poruke, oti\u0107i kod lekara. Poziv upu\u0107en slu\u017ebama ili organizacijama koje pru\u017eaju pomo\u0107 \u017ertvama nasilja mo\u017ee biti od koristi, tako\u0111e.<\/p>

<\/p>

Nakon napada, kada se osoba nalazi na bezbednom mestu, to je pravo vreme da potra\u017ei\u00a0 i neformalnu podr\u0161ku – od prijatelja, ro\u0111aka i kolega, ili formalnu, od nadle\u017enih osoba i slu\u017ebi.\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0<\/p>

<\/p>

Journalift:<\/strong> Kakav stav zauzeti prema napada\u010du?<\/p>

<\/p>

A\u017dC: <\/strong>Va\u017eno je imati u vidu da je napada\u010d odgovoran<\/strong> za dela koja \u010dini . Osoba koja je napadnuta treba da brine o sebi. Ona nije odgovorna za to \u0161ta \u0107e se desiti sa napada\u010dem.<\/p>

<\/p>

Oni mogu da umanjuju u\u010dinjeno, ili \u010dak da negiraju i pori\u010du da se i\u0161ta desilo. Ve\u0161ti su u izvrtanju situacije, tako da lako okrive okolnosti ili izlo\u017eenu osobu za dela koja su u\u010dinili. Umeju da poja\u010daju pritisak (pretnje i zastra\u0161ivanje) u nameri da spre\u010de \u017ertvu da potra\u017ei pomo\u0107. Kada procene da je korisno, mogu da se izvinjavaju, da izraze \u017ealjenje ili obe\u0107anja da takva pona\u0161anja ne\u0107e ponoviti, \u010dak da budu nagla\u0161eno ljubazni ili \u010dine poklone (obi\u010dno ako na taj na\u010din mogu da izbegnu prijavu i sankciju). \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Osoba koja je pre\u017eivela napad ima pravo da odlu\u010di<\/strong> \u0161ta je njen najbolji interes, odnosno kakav odnos (i da li uop\u0161te) \u017eele sa u\u010diniocem. To mo\u017ee da zavisi od konkretne situacije, karakteristika u\u010dinjenog dela, od posledica, kao i od pona\u0161anja u\u010dinioca.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift:<\/strong> Koje tehnike samopomo\u0107i mo\u017eemo koristiti kako bismo iza\u0161li iz stresnih situacija? \u0160ta radimo da umanjimo nivo stresa odmah nakon napada, a \u0161ta kasnije kada se stvari malo sti\u0161aju?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Kad se desi napad, prioritet je da osoba koja pru\u017ea podr\u0161ku ili pre\u017eivela sama, ako je u mogu\u0107nosti, prona\u0111e bezbedno mesto<\/strong>, odnosno da se izmesti s mesta incidenta.
Pre svega je va\u017eno podeliti informaciju o napadu s osobom ili osobama koje mogu dati podr\u0161ku. To svakako mogu i naj\u010de\u0161\u0107e treba da budu i predstavnici institucija, ali u situacijama u kojima to nije mogu\u0107e izvesti, va\u017eno je da se iskustvo pre\u017eivljenog stresa podeli s osobom od poverenja.\u00a0<\/p>

<\/p>

Pri\u010danje<\/strong> o pre\u017eivljenom traumatskom doga\u0111aju ima vi\u0161e funkcija: ventilacija<\/strong> \u2013 pra\u017enjenje negativnih emocija, straha, tuge i nemo\u0107i ; validacija<\/strong> \u2013 trauma se lak\u0161e podnosi kad neko drugi prepozna da je to \u0161to joj se desilo nasilje, razume i potvrdi da je to te\u0161ko iskustvo; informisanje <\/strong>drugih osoba o pre\u017eivljenom nasilju poma\u017ee da se preduzmu konkretne akcije koje \u0107e onemogu\u0107iti dalje vr\u0161enje nasilja od strane napada\u010da.\u00a0<\/p>

<\/p>

Jedna tehnika koju \u017eena mo\u017ee sama primeniti u trenutku odmah nakon napada, ako se oseti preplavljeno ose\u0107anjima anksioznosti i potrebno je da se pribere i vrati u realnost, je takozvana \u201cgrounding<\/strong>\u201d tehnika (uzemljenje). Treba da se usmeri na svoju okolinu i ono \u0161to u njoj opa\u017ea ovde i sada. Potrebno je da uradi 5 stvari: da prona\u0111e i gleda pet predmeta u svojoj okolini na nekoliko sekundi, da dodirne \u010detiri stvari i oseti njihovu teksturu, da oslu\u0161ne fokusirano tri pozadinska zvuka (isprva najglasniji, a zatim i one ti\u0161e), da pomiri\u0161e dve stvari i oseti jedan ukus.<\/p>

<\/p>

Ova tehnika je korisna kod postojanja traumatskih posledica, pani\u010dnih napada ili disocijativnih odbrana od traume (otcepljenja ose\u0107anja).\u00a0<\/p>

<\/p>

Deo tehnika samopomo\u0107i mo\u017ee se posmatrati kao spontan: \u017eena \u0107e imati potrebu da s nekim pri\u010da, da se ispla\u010de, da se skloni na bezbedno mesto. Me\u0111utim, to naj\u010de\u0161\u0107e nije dovoljno da neutrali\u0161e stresnu reakciju, pa je potrebno, ako je mogu\u0107e, primeniti neke tehnike relaksacije<\/strong>, koje \u0107e svakako doprineti osloba\u0111anju od napetosti.\u00a0<\/p>

<\/p>

Me\u0111utim, kad pro\u0111e stanje neposredne reakcije na stres, organizam krene da se opu\u0161ta, ali nije u stanju da otpusti tenziju, o\u010dekivano je da se javi niz emocionalnih i telesnih reakcija. Postoji jedan broj oprobanih tehnika opu\u0161tanja koje se mogu praktikovati samoinicijativno, ali je va\u017eno obratiti pa\u017enju kakav efekat proizvode \u2013 ukoliko do\u0111e do bilo kakvih smetnji, bolje je zaustaviti ve\u017ebu.\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 Poznati metod smirivanja je disanje –<\/strong> treba disati iz stomaka, a ne plitko, svaki udah treba da traje 4-5 sekundi, kao i svaki izdah. To treba ponoviti 4-5 puta, zatvorenih o\u010diju, ako je \u017eeni lak\u0161e. Uz ve\u017ebe disanja mogu se koristiti ruke, tako \u0161to \u0107e se protrljati dlanovi, pa tako ugrejani postaviti na stomak (tako da prate udah-izdah).\u00a0<\/p>

<\/p>

Ako postoje problemi sa spavanjem, na njih se mo\u017ee uticati mi\u0161i\u0107nom relaksacijom<\/strong> pre spavanja, u le\u017ee\u0107em polo\u017eaju. Za ovu ve\u017ebu je potrebno odvojiti izvesno vreme, koje je potrebno da se dostigne vi\u0161i stepen smirenosti. Kre\u0107e se od mi\u0161i\u0107a nogu (prstiju), pa se ide navi\u0161e, zatim se prelazi na ruke, a na kraju na mi\u0161i\u0107e vrata i lica. Isprva se mi\u0161i\u0107i ste\u017eu \u0161to vi\u0161e i ja\u010de, a zatim opu\u0161taju. Tako se radi sa svim grupama mi\u0161i\u0107a, a zatim ili tokom ve\u017ebe se mo\u017ee u imaginaciji boraviti u nekom prostoru koji \u017eena voli i opa\u017ea kao smiruju\u0107 (najbolje neko mesto u prirodi \u2013 \u0161uma, morska obala, voda\u2026).\u00a0<\/p>

<\/p>

Neka stanja ne toleri\u0161u meditativne ili stati\u010dne ve\u017ebe, ako se anksioznost vra\u0107a ili poja\u010dava, pa je potrebno ne\u0161to dinami\u010dnije<\/strong>. Tako se mo\u017ee raditi protresanje tela: stane se uspravno ali opu\u0161teno, u mali raskorak, i zatim se protresu ruke, dovoljno jako ali ne toliko da bude neprijatno. Slede noge, a zatim celo telo. Time se telo osloba\u0111a vi\u0161ka napetosti bar u nekom period. Tako\u0111e, kratkotrajan ali intenzivan fizi\u010dki napor mo\u017ee biti koristan (tr\u010danje uz i niz stepenice, skakanje) za sni\u017eavanje nivoa anksioznosti.\u00a0<\/p>

<\/p>

Navedene tehnike mogu da budu od pomo\u0107i u situacijama kada druga vrsta pomo\u0107i nije na raspolaganju, i mogu se praktikovati bez rizika da budu \u0161tetne, pod uslovom da se oslu\u0161kuje reakcija organizma i prekine ve\u017eba na bilo kakav nagove\u0161taj da to \u0161to se radi ne prija. Ipak, za prevazila\u017eenje trauma je naj\u010de\u0161\u0107e neophodna terapeutska podr\u0161ka<\/strong>, usmerena na razgovor, misaonu obradu traumatskog do\u017eivljaja i njegovu integraciju sa ostatkom iskustva, \u0161to je proces.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift:<\/strong> Po \u010demu prepoznajemo da je vreme da potra\u017eimo profesionalnu pomo\u0107?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Nekada teskoba istraje i nakon poku\u0161aja da se prevazi\u0111e na bilo koji na\u010din. Ako se osoba ose\u0107a preplavljeno strepnjom, tugom ili po\u010dinje da do\u017eivljava ose\u0107anja beznade\u017enosti, o\u010daja ili bezperspektivnosti, svakako bi trebalo da potra\u017ei profesionalnu pomo\u0107<\/strong>. Ista je preporuka i za neka manje intenzivna ose\u0107anja, ali koja potraju dovoljno dugo da osoba po\u010dinje da menja svoje \u017eivotne navike i rutine tako da funkcioni\u0161e na lo\u0161ijem nivou. Ne postoji ta\u010dno odre\u0111eno vreme koje je pokazatelj kad se obratiti stru\u010dnjaku \u2013 dovoljno je da osoba primeti da se ne\u0161to promenilo u dotada\u0161njem funkcionisanju: na poslu, u porodici, u odnosima s prijateljima ili partnerom. Pokazatelj su i promene u navikama u odr\u017eavanju li\u010dne higijene, higijene ku\u0107e, promene u ishrani, ritmu spavanja, partnerskih i seksualnih odnosa. Mo\u017ee se desiti da osoba postane manje produktivna ili nefunkcionalna u obavljanju posla, koji je do incidentnog doga\u0111aja obavljala funkcionalno, osim toga, mo\u017ee da ose\u0107a umor i iscrpljenost, otpor prema stvarima koje su joj do tada bile zanimljive i privla\u010dile je.\u00a0<\/p>

<\/p>

Nekad osobe koje su razvile traumatske posledice ne primete same promene u svom pona\u0161anju, nego to u\u010dine osobe iz okru\u017eenja koje dobro poznaju osobu ili je vi\u0111aju svakodnevno. Svakako, u navedenim situacijama je va\u017eno obratiti se za profesionalnu podr\u0161ku u prevazila\u017eenju traume, jer je traumatsko ikustvo, i pored svog potencijala da unizi kvalitet \u017eivota, ipak podlo\u017eno radu i promeni. Naravno, uvek je bolje \u0161to ranije pristupiti re\u0161avanju krize koju izazove, ali je isto tako dobro bilo kad pristupiti radu na sebi, \u010dak i ako je pro\u0161lo neko vreme od doga\u0111aja.\u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0 \u00a0
Journalift: <\/strong>Postoji li na\u010din da uspostavimo ili sa\u010duvamo balans, odnosno da podignemo svoje odbrambene potencijale, kako nas \u010desta izlo\u017eenost uznemiravanju ne bi toliko doticala? Da li to mo\u017ee biti neki oblik prevencije?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Koliko god imali iskustva s uznemiravanjem i razvijene strategije suo\u010davanja s njim, o\u010dekivano je da izazove izvesnu koli\u010dinu stresa. Me\u0111utim, na\u0161i kapaciteti se svakako mogu uve\u0107avati i uticati na to da se lak\u0161e odupremo, a posledice koje istrpimo budu manje te\u0161ke.
Kao i organski, i psiholo\u0161ki \u201cimunitet\u201d se gradi vremenom i na njega uti\u010de veliki broj \u010dinilaca, ali nije stati\u010dan i mo\u017ee se razvijati.\u00a0<\/p>

<\/p>

Prva va\u017ena stvar je da se obezbede uslovi u kojima na\u0161e telo ne\u0107e trpeti \u2013 jer \u0161to je telo umornije i iscrpljenije, ni\u017ei \u0107e biti prag tolerancije bilo koje vrste stresa. Dovoljno sna i odmora, posve\u0107ivanje slobodnog vremena aktivnostima i ljudima koje volimo, bavljenje hobijima, fizi\u010dka aktivnost \u2013 preduslovi su za jedan deo \u010dvrste baze za psiho\u0161ku otpornost.<\/p>

<\/p>

U\u010denje novim ve\u0161tinama<\/strong> mo\u017ee pomo\u0107i podizanju samopouzdanja i u\u010dvr\u0161\u0107ivanju autonomije li\u010dnosti. Jedna od njih je tehnika asertivne komunikacije<\/strong>, kojom se oboga\u0107uje skup komunikacionih ve\u0161tina. Razvijanjem asertivnosti, osoba daje sebi dozvolu da ka\u017ee ako joj ne\u0161to smeta, da je uputi na direktan na\u010din osobi koja se pona\u0161a agresivno. S asertivno\u0161\u0107u je tesno povezano pravo na sopstvene granice<\/strong>, koje agresivne osobe imaju tendenciju da prelaze. S druge strane, osobe u pasivnoj poziciji su sklone da granice ne dr\u017ee dovoljno \u010dvrstim i da sebe odr\u017eavaju u situacijama u kojima se ne ose\u0107aju dobro, jer im je neprijatno da to glasno izraze. Asertivnost je osobina koja se nalazi u ravnote\u017ei izme\u0111u povla\u010denja i napada, ali nije uro\u0111ena niti nepromenjiva: ona se u\u010di i unapre\u0111uje vremenom. U tom smislu, ako pre\u017eivite iskustvo napada, dobro bi bilo da prepoznate i imenujete to kao agresivno pona\u0161anje, kako biste odr\u017eali granice \u0161to \u010dvr\u0161\u0107im, i da biste se sa\u010duvali od ulaska u pasivnu poziciju, u kojoj biste se samopreispitivali ili tra\u017eili krivicu u sebi.<\/p>

<\/p>

Dobra strategija za podizanje kapaciteta u situacijama koje mogu sadr\u017eati nasilno pona\u0161anje jeste povezivanje i umre\u017eavanje <\/strong>sa organizacijama i, ako je mogu\u0107e, institucijama koje se bave pravnim aspektima i mogu\u0107nostima (\u017eena) u situacijama nasilja. Poznavanje procedura, pravnih postupaka, kao i adresa gde se (\u017eene) mogu javiti, uvek osna\u017euje jer se time saznaje da nije bespomo\u0107na, da nije jdina kojoj se to de\u0161ava, da su situacije koje prolaze poznate profesionalcima, tako da postoje razne opcije koje se mogu upotrebiti ako je potrebno da se za\u0161tite od nasilnika.\u00a0

Journalift: <\/strong>Uznemiravanje na internetu postalo je vrlo \u010desta pojava. Preko 73% novinarki u svetu ga je iskusilo, pokazuje UNESCO-ovo istra\u017eivanje. Neke od novinarki opisale su kako je online uznemiravanje uticalo na njihov \u017eivot i posao slede\u0107om re\u010denicom: “Ose\u0107ala sam se kao da me je neko \u0161utnuo u stomak.”.<\/p>

<\/p>

\u0160ta je uobi\u010dajena reakcija na online uznemiravanje? Kakva ose\u0107anja i kakve posledice osoba mo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e razviti ukoliko se na\u0111e u takvoj situaciji?<\/p>

<\/p>

A\u017dC:<\/strong> Moglo bi se re\u0107i da se priroda i uzroci online uznemiravanja i nasilja ne razlikuju od vanmre\u017enog nasilja, ali se razlikuju \u201calati\u201d, vidljivost takvog nasilja (br\u017ee se \u0161iri, dokazi mogu biti skriveniji), kao i zakoni koji reguli\u0161u prostore na mre\u017eama.
Odre\u0111ene karakteristike mre\u017enih prostora mogu da uti\u010du na ovu vrstu uznemiravanja i nasilja. Anonimnost mo\u017ee da poja\u010da takvo nasilje, usled odsustva ose\u0107anja odgovornosti ili ube\u0111enja da se ne mora pridr\u017eavati pravila koja va\u017ee u realnom svetu. Uvredljive, nasilne ili eksplicitne slike, komentari i podaci objavljeni na mre\u017ei mogu se pro\u0161ititi brzo i na ogroman broj osoba, bez ikakvog traga, \u010dine\u0107i \u017ertvu ranjivom i bez kontrole nad sopstvenom privatno\u0161\u0107u.
Iako se pobolj\u0161avaju opcije za prijavljivanje uznemiravanja ili nasilnih objava na dru\u0161tvenim mre\u017eama, jo\u0161 uvek su nedovoljni napori da se kroz politike dru\u0161tvenih mre\u017ea okon\u010daju zapo\u010deti procesi i za\u0161tite \u017ertve. Internet ne zaboravlja \u2013 objavljene slike, podaci i rezultati pretraga ostaju dostupni na razli\u010dite na\u010dine, \u0161to \u010dini da uznemiravanje i nasilje budu trajni, odnosno da progone \u017ertvu.\u00a0<\/p>

<\/p>

Online uznemiravanje i nasilje podjednako je \u0161tetno i sa jednako te\u0161kim posledicama za \u017eivot \u017ertve, kao i bilo koje drugo uznemiravanje i nasilje u fizi\u010dkoj stvarnosti. Psihi\u010dke posledice (procenjuju se kao najte\u017ee) mogu uklju\u010diti napetost, razdra\u017eljivost, strepnju \/ strah, depresivne reakcije, gubitak poverenja u sebe \/ u druge ljude, nesigurnost, konfuziju, ose\u0107aj krivice, bezna\u0111a, bespomo\u0107nosti, ljutnje, besa, agresivnosti, gubitak koncentracije i volje za radom, \u0161to mo\u017ee usloviti niz fizi\u010dkih i fiziolo\u0161kih te\u0161ko\u0107a, poput umora, mu\u010dnine, nesanice, glavobolja, gubitka apetita, lo\u0161e probave…\u00a0<\/p>

<\/p>

Zbog navedenih karakteristika, onlin uznemiravanje i nasilje mo\u017ee se lako \u201cpreliti\u201d u stavrni \u017eivot i imati nesagledive posledice na dru\u0161tveni i profesionalni \u017eivot osobe koja mu je izlo\u017eena. To se \u010desto izra\u017eava u povla\u010denju sa interneta i iz javnih prostora, izbegavanje, (samo)isklju\u010divanje, marginalizovanje, ali i kroz odustajanje ili gubljenje poslova i negativan uticaja na karijeru.\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Journalift: <\/strong>Uobi\u010dajeni saveti su – ne odgovaraj, ne nastavljaj se sa napada\u010dem, ne reaguj, ne ulazi u raspravu. Ali ose\u0107aj nepravde i potrebe da se odbrani\u0161 i objasni\u0161 da nisu u pravu je stalno prisutan. Postoji li ispravna reakcija u takvoj situaciji?\u00a0<\/p>

<\/p>

Kako se izboriti sa velikom koli\u010dinom stresa koju to donosi?<\/p>

<\/p>

A\u017dC: <\/strong>Razumljivo je da situacija napada ugro\u017eava ose\u0107aj samopo\u0161tovanja i dostojanstva, i pojavljuje se potreba da se na napad odgovori<\/strong>. S jedne strane, \u010dinjenica da nasilnik upotrebljava nasilje u cilju zastra\u0161ivanja, poni\u017eavanja i demonstracije mo\u0107i, i da se on ne\u0107e \u201cpromeniti\u201d ma \u0161ta mi njemu da ka\u017eemo, ide u prilog savetu da se ne reaguje na provokacije, uznemiravanja ili druge vrste napada. Posebno je va\u017eno spomenuti da je u situaciji proganjanja, dakle u situacijama kontinuiranog uznemiravanja koje mo\u017ee sadr\u017eavati i pretnje, najbolje prekinuti <\/strong>svaki kontakt s progoniteljem.\u00a0<\/p>

<\/p>

Ipak, nisu sve situacije iste, i mo\u017eda \u0107e \u017eena, u situaciji koju ne procenjuje kao visokorizi\u010dnu, imati potrebu da odgovori na napad. Ukoliko se desi da procenite da je tako ne\u0161to potrebno kako bi se dalje uznemiravanje zaustavila, bilo bi dobro da koristite ve\u0107 spominjane asertivne tehnike, mada to ne garantuje \u017eeljeni ishod.
Svako nasilje, bilo do\u017eivljeno od strane bliske osobe ili one koja je strana, izazva\u0107e odre\u0111enu koli\u010dinu besa i ljutnje, ali ako reakcija ne donosi psiholo\u0161ko zadovoljenje ili dovodi u dalju opasnost, onda nije konstruktivno \u201cvra\u0107ati milo za drago\u201d napada\u010du (treba imati u vidu da su nasilne tehnike \u201enjegova specijalnost\u201c, da je on na tom terenu bolji). Obe\u0161te\u0107enje za ose\u0107anje nepravde u tom slu\u010daju ne treba kanalisati kroz dalji sukob, ve\u0107 se treba okrenuti drugim, ve\u0107 navedenim sistemima podr\u0161ke u situacijama pre\u017eivljenog nasilja. Treba potra\u017eiti podr\u0161ku i pomo\u0107 da se uznemiruju\u0107e i nasilno pona\u0161anje zaustavi i da se spre\u010di ponavljanje takvog pona\u0161anja \u2013 jer svako ima pravo na bezbednost i za\u0161titu svoje dobrobiti.\u00a0\u00a0<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t<\/section>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pored pitanja kako se za\u0161tititi od fizi\u010dkih ili online napada, kako na njih odreagovati, kome ih prijaviti i da li ulaziti u raspravu sa napada\u010dem, za dobrostanje novinara\/novinarki zna\u010dajno je pitanje kako se izboriti sa mogu\u0107im psiholo\u0161kim posledicama. Novinarke koje su bile izlo\u017eene uznemiravanju na internetu opisale su ose\u0107aj re\u010dima – \u201ckao da me je […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":13862,"parent":0,"menu_order":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","template":"","meta":{"_acf_changed":false,"site-sidebar-layout":"no-sidebar","site-content-layout":"page-builder","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"disabled","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"disabled","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"class_list":["post-13950","page","type-page","status-publish","has-post-thumbnail","hentry","ciTrackContent"],"acf":[],"yoast_head":"\nKako si? - Journalift<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"bs_BA\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Kako si? - Journalift\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Pored pitanja kako se za\u0161tititi od fizi\u010dkih ili online napada, kako na njih odreagovati, kome ih prijaviti i da li ulaziti u raspravu sa napada\u010dem, za dobrostanje novinara\/novinarki zna\u010dajno je pitanje kako se izboriti sa mogu\u0107im psiholo\u0161kim posledicama. Novinarke koje su bile izlo\u017eene uznemiravanju na internetu opisale su ose\u0107aj re\u010dima – \u201ckao da me je […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Journalift\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-03-31T13:26:37+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/AZC-1-scaled.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"2560\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1707\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"24 minute\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/\",\"name\":\"Kako si? - Journalift\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/AZC-1-scaled.jpg\",\"datePublished\":\"2022-03-31T13:17:13+00:00\",\"dateModified\":\"2022-03-31T13:26:37+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/AZC-1-scaled.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/AZC-1-scaled.jpg\",\"width\":2560,\"height\":1707},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/kako-si\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Kako si?\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"name\":\"Journalift\",\"description\":\"Journalift\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bs-BA\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\",\"name\":\"Journalift\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"width\":327,\"height\":104,\"caption\":\"Journalift\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Kako si? - Journalift","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/","og_locale":"bs_BA","og_type":"article","og_title":"Kako si? - Journalift","og_description":"Pored pitanja kako se za\u0161tititi od fizi\u010dkih ili online napada, kako na njih odreagovati, kome ih prijaviti i da li ulaziti u raspravu sa napada\u010dem, za dobrostanje novinara\/novinarki zna\u010dajno je pitanje kako se izboriti sa mogu\u0107im psiholo\u0161kim posledicama. Novinarke koje su bile izlo\u017eene uznemiravanju na internetu opisale su ose\u0107aj re\u010dima – \u201ckao da me je […]","og_url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/","og_site_name":"Journalift","article_modified_time":"2022-03-31T13:26:37+00:00","og_image":[{"width":2560,"height":1707,"url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/AZC-1-scaled.jpg","type":"image\/jpeg"}],"twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Est. reading time":"24 minute"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/","name":"Kako si? - Journalift","isPartOf":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/AZC-1-scaled.jpg","datePublished":"2022-03-31T13:17:13+00:00","dateModified":"2022-03-31T13:26:37+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bs-BA","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/#primaryimage","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/AZC-1-scaled.jpg","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/AZC-1-scaled.jpg","width":2560,"height":1707},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/kako-si\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Kako si?"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","name":"Journalift","description":"Journalift","publisher":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bs-BA"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization","name":"Journalift","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","width":327,"height":104,"caption":"Journalift"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/"}}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13950","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages"}],"about":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/page"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13950"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13950\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13973,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/pages\/13950\/revisions\/13973"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/13862"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13950"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}