Ekonomske perspektive mladih u Srbiji i Albaniji i dalje su ograni\u010dene i \u010desto su glavni faktor koji ih spre\u010dava da se ranije osamostale u njihovim dvadesetim.<\/span><\/i><\/p><\/p>\n\n Iseljavanje iz porodi\u010dnog doma zahtijeva detaljne kalkulacije, planiranje i ponekad sre\u0107ne okolnosti, kao i dosta odlaganja ako ste mlad \u010dovjek\/ \u017eena u Srbiji ili Albaniji. Uz \u010desto nestabilne i nisko pla\u0107ene poslove, mladi koji \u017eele da se osamostale – \u017eive samostalno ili sa partnerom – jedva spajaju kraj s krajem. Neki odlu\u010duju da sa\u010dekaju bolji trenutak, dok se drugi odlu\u010duju da se zatrpaju poslom.
\n<\/p>\n\n Za dvadeset\u0161estogodi\u0161nju Marinu, osamostaljivanje prije tri godine predstavljalo je veoma zahtjevan korak. Prisje\u0107aju\u0107i se sopstvenih iskustava, kao i svega onoga kroz \u0161ta su njeni prijatelji i kolege koji su pro\u0161li kroz isto iskustvo rekli, naglasak je stavila na finansijske pote\u0161ko\u0107e sa kojima se mladi u Srbiji suo\u010davaju.
\n<\/p>\n\n \u201eMladi su uslovljeni da rade kao volonteri i obavljaju niskopla\u0107ene poslove. A onda se postavlja pitanje za\u0161to mladi <\/span>odlaze iz zemlje<\/span><\/a>. Nemogu\u0107e je da iznajmite stan u Beogradu, \u017eivite samostalno i imate prvi posao ako je prosje\u010dna po\u010detna plata 40.000 dinara (340 eura)”, ka\u017ee Marina, koja radi kao urednica \u010dasopisa za mlade i doktorand je na studijama dramskih umjetnosti.<\/span><\/p><\/p>\n\n Kombinovanje posla i studija i \u017eivot u glavnom gradu Srbije za nju se \u010dini izvodljivim usljed ne\u010dega \u0161to ona naziva \u201esre\u0107nom okolno\u0161\u0107u” a to je \u0161to su njeni roditelji bili u mogu\u0107nosti da joj obezbijede stan. Dodala je da se razvoj njene veze \u201esavr\u0161eno uklopio” u pogledu tajminga i da je to uticalo na njenu odluku da se odseli od roditelja.
\n<\/p>\n\n \u201eSve to je uticalo da se ohrabrim da postanem samostalna, jer tada niste sami, ve\u0107 ste sa nekim i to nije te\u0161ko. Definitivno, da sam odlu\u010dila da \u017eivim sama, to bi se desilo mnogo kasnije i bilo bi te\u017ee, posebno u ekonomskom smislu”, objasnila je.
\n<\/p>\n\n Tridesetjednogodi\u0161nji Ersi iz albanskog grada Skadra do\u017eivio je sli\u010dne finansijske pote\u0161ko\u0107e pri zapo\u010dinjanju samostalnog \u017eivota van porodi\u010dnog doma. On i njegova supruga, koji su se vjen\u010dali prije \u0161est mjeseci, sada moraju da rade tri posla kako bi pokrili mjese\u010dne \u017eivotne tro\u0161kove, a kako ka\u017ee, \u010dak i to nije dovoljno.
\n<\/p>\n\n \u201eKao mlad par, na kraju svakog mjeseca moramo da platimo zakup stana. Sa dvije plate, meni je nemogu\u0107e da pokrijem mjese\u010dne tro\u0161kove,” rekao je Ersi dodaju\u0107i da po\u0161to mora toliko da radi, ima zaista malo preostalog vremena da provodi kvalitetno porodi\u010dno vrijeme sa svojom suprugom.
\n<\/p>\n\n Nakon zavr\u0161etka formalnog obrazovanja, \u0161anse za pronala\u017eenje dobro pla\u0107enog posla i napu\u0161tanje porodi\u010dnog doma nisu na visokom nivou u ove dvije zemlje na Zapadnom Balkanu. Podaci Eurostat-a pokazuju da u Srbiji mladi imaju u prosjeku 31 godinu kada odlu\u010de da napuste roditeljski dom, \u0161to je zna\u010dajno iznad prosjeka, budu\u0107i da u Evropskoj uniji mladi napu\u0161taju ku\u0107u svojih roditelja sa 26 godina. U Albaniji nema dostupnih istra\u017eivanja o tome sa koliko godina u prosjeku ljudi napu\u0161taju roditeljski dom, ali <\/span>neke studije sugeri\u0161u<\/span><\/a> da je to izme\u0111u 26. i 29. godine.<\/span><\/p><\/p>\n\n Nemanja Vuksanovi\u0107, istra\u017eiva\u010d saradnik pri Fondaciji za razvoj ekonomske nauke u Beogradu, objasnio je kako neadekvatni uslovi rada i zarade \u010dine mlade finansijski slabim.
\n<\/p>\n\n \u201e\u010cak iako na\u0111u posao, mladi se suo\u010davaju sa negativnim stavovima u vidu zarade, u pogledu ugovora koje dobijaju, a istra\u017eivanje je pokazalo da mladi u Srbiji, nakon \u0161to na\u0111u posao, imaju ni\u017ee plate u pore\u0111enju sa prose\u010dnom zaradom koju ostvaruje radno sposobno stanovni\u0161tvo i ta razlika iznosi do 40 %”, rekao je dodaju\u0107i da mladi uglavnom dobijaju ugovore na odre\u0111eno vrijeme, rade prekovremeno nepla\u0107ene sate i \u010desto se zapo\u0161ljavaju u neformalnom sektoru gde ne u\u017eivaju za\u0161titu dr\u017eave u pogledu socijalne i zdravstvene za\u0161tite.
\n<\/p>\n\n \u201eNakon zavr\u0161etka procesa \u0161kolovanja, mladoj osobi u Srbiji potrebno je skoro dve godine da dobije prvi stabilan posao. Situacija u Evropskoj uniji je takva da mlada osoba, nakon u proseku perioda od sedam meseci, dobija prvo kvalitetno radno mjesto. Kada je re\u010d o zemljama u regionu, odnosno zemljama Zapadnog Balkana, situacija je u velikoj meri sli\u010dna u odnosu na ove pokazatelje”, naveo je Vuksanovi\u0107.
\n<\/p>\n\n Nova ekonomija, portal iz Srbije, je na svojoj platformi organizovala anketu koju je popunilo preko 350 mladih \u010ditalaca. Jedna tre\u0107ina ispitanika bila je starosti izme\u0111u 18 i 22 godine, 35 % izme\u0111u 23 i 26 godina, dok je 31,5 procenata bilo starosti izme\u0111u 27 i 30 godina.<\/span><\/i><\/p><\/p>\n\n Najve\u0107i broj njih izjavio je da su trenutno nezaposleni (32,4%), ne\u0161to manje je reklo da imaju ugovor o stalnom zaposlenju (30,1%), manje od \u010detvrtine (23,1%) izjavilo je da imaju nesiguran posao, dok je najmanji broj mladih (14,4%) rekao da su frilenseri. Vi\u0161e od polovine mladih koji su popunili anketu (60%) ne \u017eivi sa roditeljima, dok 40% jo\u0161 uvijek \u017eivi u ku\u0107i svojih roditelja.<\/span><\/i><\/p><\/p>\n\n Ispitanici su naj\u010de\u0161\u0107e izjavljivali da \u017eive sa roditeljima jer nemaju dovoljno novca za samostalan \u017eivot. Mladi ispitanici su podijeljeni u pogledu koli\u010dine novca koji bi im bio dovoljan za zapo\u010dinjanje samostalnog \u017eivota.<\/span><\/i><\/p><\/p>\n\n Ekonomista i psiholog iz Tirane, Altin Nika, obja\u0161njava kako mladi odrasli ljudi prirodno \u017eele da se samoostvare i postanu samostalni ili da formiraju sopstvenu porodicu, ali da ta \u017eelja nije uskla\u0111ena sa potrebnim preduslovima.
\n<\/p>\n\n \u201eU svijetu je potpuno normalna stvar da sa 18 godina \u017eelite da iza\u0111ete iz porodi\u010dnog gnijezda i kreirate sopstveni \u017eivot”, ka\u017ee on.\u201c Ono \u0161to je razlika izme\u0111u mladog \u010dovjeka u Evropi koji ima mogu\u0107nost da bude samostalan, jeste \u0161to mladi \u010dovjek u Albaniji za to nema mogu\u0107nost. Razlozi su ekonomske prirode, i dru\u0161tvene prirode, ali najvi\u0161e ekonomske.
\n<\/p>\n\n Nika je dodao da u takvim okolnostima, za veliki broj mladih u Albaniji koji bi u idealnom slu\u010daju bili samostalni kada bi ekonomski uslovi bili bolji, roditelji jo\u0161 uvijek obezbje\u0111uju osnovne \u017eivotne potrebe, npr. pla\u0107aju telefonske ra\u010dune i daju im d\u017eeparac za dru\u0161tveni \u017eivot.
\n<\/p>\n\n \u201eU svijetu u kome je u cjelosti nesigurno kako \u0107e stvari izgledati kada sjutra budete sami, veliki broj mladih ima bojazan i bira da ostane u porodi\u010dnom gnijezdu, gdje ne moraju da pla\u0107aju zakup stana, gdje imaju hranu na stolu zajedno sa svojom porodicom. Ako rade i imaju malu platu, onda se plata kombinuje sa penzijom roditelja, te su u nekom obliku tro\u0161kovi ni\u017ei i u\u017eivaju ve\u0107u slobodu. Ako ih pitate, njihova \u017eelja je sigurno da budu samostalni.”
\n<\/p>\n\n\u017delje i stvarnost<\/h2>\n\n