Profesija nastavnika zahteva konstanto unapre\u0111ivanje i usavr\u0161avanje znanja i ve\u0161tina. Odre\u0111ene teme, uklju\u010duju\u0107i i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, jo\u0161 uvek su tabu tema u dru\u0161tvu i \u0161kolskom sistemu. Iz neznanja dolaze predrasude, a iz predrasuda mogu do\u0107i razni oblici diskriminacije, pa \u010dak i verbalno, psihi\u010dko i fizi\u010dko nasilje. Obrazovanjem, dodatnim u\u010denjem i usavr\u0161avanjem mogu se pobediti predrasude, ali i razumeti i uva\u017eavati me\u0111usobne razlike – tvrdi Trajkovi\u0107. \n<\/p><\/blockquote>\n\n
Posledica diskriminacije i nasilja prema Lgbt+ u\u010denicima mo\u017ee dovesti do stvaranja internalizovane homofobije jer se deca od najranijeg uzrasta u\u010de da je jedino heteroseksualnost normalna, obja\u0161njava Trajkovi\u0107.
\n<\/p>\n\n U Osnovnom sudu u Vranju nema krivi\u010dnih postupaka koji se vode za dela koja su izvr\u0161ena zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta \u017ertve u poslednjih pet godina. Ni u izve\u0161tajima Poverenika za rodnu ravnopravnost nije bilo prijava diskriminacije, a iz organizacije \u201cDa se zna\u201d koja ve\u0107 pet godina bele\u017ei incidente motivisane homofobijom i transfobijom a koja je i registrovani pru\u017ealac besplatne pravne pomo\u0107i, nema nijedne prijave iz Vranja, iako se sa nasiljem i diskriminacijom Lgbt+ osobe u Vranju gotovo svakodnevno suo\u010davaju.
\n<\/p>\n\n Trajkovi\u0107 obja\u0161njava da Lgbt+ osobe ne prijavljuju nasilje zbog nepoverenja u institucije, straha da \u0107e biti ismevani i da \u0107e se nasilje dodatno poja\u010dati, kao i zbog straha od autovanja.
\n<\/p>\n\n Mediji ne izve\u0161tavaju dovoljno o ovakvim slu\u010dajevima, nema dovoljno vesti o izre\u010denim kaznama \u2013 ka\u017ee Trajkovi\u0107.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Darija je biv\u0161a u\u010denica srednje medicinske \u0161kole iz Vranja i imala je sli\u010dno iskustvo. Tvrdi da se generalno Lgbt+ u\u010denici i u\u010denice ne ose\u0107aju bezbedno u \u0161kolama i da su \u010desto \u017ertve vr\u0161nja\u010dkog nasilja.<\/p>\n\n Nemaju kome da se obrate, a i kada se obrate, a govorim iz li\u010dnog iskustva nastavnici ih potpuno zanemare. Time se gubi potpuno poverenje, gubi se i za\u0161tita koju imaju – ka\u017ee ona.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n U srednjoj medicinskoj \u0161koli su na \u010dasu psihologije imali lekciju o tome da je homoseksualnost \u201cdevijacija\u201d.
\n<\/p>\n\n Ako se dobro se\u0107am, to je bila druga ili tre\u0107a godina srednje, a ta knjiga iz koje smo u\u010dili, mislim da se i danas koristi. Kad sam rekla da to ne \u017eelim da u\u010dim, jer je neta\u010dno, profesorka mi je rekla da ‘moram to da u\u010dim i da nisam sigurno pametnija od ure\u0111iva\u010da jedne knjige’. Rekla sam joj da nas bukvalno u\u010de diskriminaciji jedne zajednice, me\u0111u kojima postoje ljudi i u ovom odeljenju – navodi Darija.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Trajkovi\u0107 obja\u0161njava da je problem i to \u0161to se i dalje u \u0161kolama u\u010di po starom nastavnom programu, iako je i Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost sa liste Me\u0111unarodne klasifikacije bolesti jo\u0161 pre 30 godina.
\n<\/p>\n\n Darija se se\u0107a diskriminacije koju je do\u017eivela u srednjoj \u0161koli kada su je vr\u0161njaci isklju\u010dili iz sopstvene predstave, jer su smatrali da je \u201cbolesna\u201d.
\n<\/p>\n\n Meni se desilo da sam pisala i re\u017eirala predstavu za svoju srednju \u0161kolu koja je osvojila drugo mesto na takmi\u010denju i kada sam jednom oti\u0161la na probu u\u010denici tre\u0107eg i \u010detvrtog razreda su mi rekli da sam izba\u010dena, i da ja kao ‘bolesna osoba’ nemam vi\u0161e \u0161ta tu da tra\u017eim. Ispostavilo se da su videli kako se ljubim sa devojkom i to je njima bilo neprihvatljivo – ka\u017ee ona.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Darija je poku\u0161ala da prijavi nasilje profesorki, ali ju je nezainteresovana da re\u0161i problem uputila na direktorku \u0161kole.
\n<\/p>\n\n Ona je meni rekla da se ne brinem i da \u0107emo srediti to, a da su se oni sigurno \u0161alili, na \u0161ta sam ja odgovorila da to \u0161to nekoga diskrimini\u0161ete ne mo\u017ee da bude ‘\u0161ala’ i \u0161to nekoga vre\u0111ate, jer naravno da su tu bile i uvrede. Ona mi je tada odgovorila da samo zaboravim – prise\u0107a se Darija.<\/p><\/blockquote>\n\n Odlu\u010dila je da ne di\u017ee \u201cgalamu oko toga\u201d da ne bi stvarala dodatne probleme i time sebe jo\u0161 vi\u0161e ugrozila.
\n<\/p>\n\n Tada moji roditelji nisu znali. Eto, to je i razlog zbog \u010dega ne postoji nijedna prijava u tu\u017eila\u0161tvu, niti bilo \u0161ta – ka\u017ee Darija.<\/p><\/blockquote>\n\n Smatra da je neophodno da \u0161kola po\u010dne da preduzima konkretne korake povodom prijave nasilja i diskriminacije.
\n<\/p>\n\n Tako da, za po\u010detak treba da postoje osobe koje rade svoj posao kada i prijavite nasilje, da se zaista ne\u0161to uradi povodom toga. D\u017eaba \u0107u ja da prijavim ne\u0161to, kada se ni\u0161ta ne\u0107e desiti. I onda time i svim ostalim \u017ertvama i potencijalnim \u017ertvama \u0161aljete poruku da je bolje da \u0107ute i trpe, nego da prijave – ka\u017ee ona. <\/p><\/blockquote>\n\n U septembru je odr\u017eana radionica ”Senzibilizacija nastavnika i stru\u010dnih saradnika za rad sa Lgbt+ u\u010denicima\u201d u biblioteci \u201cBora Stankovi\u0107\u201d u Vranju a u okviru projekta \u201cSru\u0161imo \u010detiri zida\u201d. Predavanje je odr\u017eala pedago\u0161kinja Gordana Trajkovi\u0107 i psiholo\u0161kinja Aleksandra Ili\u0107, a dvadesetak nastavnika, \u0161kloskih pedagoga i psihologa imalo je priliku da se upozna sa terminima i pozitivnim primerima o tome kako da se preventira nasilje i suzbije homofobija u \u0161kolama i pru\u017ei podr\u0161ka Lgbt+ u\u010denicima.
\n<\/p>\n\n S obzirom na sli\u010dne ekonomske i kulturne vrednosti, polo\u017eaj Lgbt+ osoba nije bolji ni u manjim gradovima \u0161irom regiona. U Severnoj Makedoniji u gradu Strumica razgovarali smo sa Nikolom pripadnikom Lgbt+ zajednice i saveznikom za prava transrodnih osoba.
\n<\/p>\n\n Jo\u0161 u srednjoj \u0161koli otvoreno je podr\u017eavao svoje transrodne prijatelje tako \u0161to je bio na njihovoj strani tokom pravne bitke za promenu pola.
\n<\/p>\n\n Do\u0161ao sam tada sa prijateljem u \u0161kolu da promeni rod u njegovim dokumentima, a sekretarka nas je nemo gledala – rekao je Nikola i dodao da ona nije znala kako da to u\u010dini, jer niko ranije nije imao takav zahtev i nije bila upu\u0107ena u proceduru.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Nikoli je bilo zabranjeno da u\u0111e u kafi\u0107 sa svojim transrodnim prijateljem.<\/p>\n\n Ovde svako zna svakoga, ne mo\u017eete sakriti svoj identitet. \u0160ta god da u\u010dinite, u njihovim o\u010dima vi \u0107ete biti izrod – ka\u017ee Nikola. <\/p><\/blockquote>\n\n Tokom svoje borbe za prava Lgbt+ mladih u Strumici, bio je svedok nasilja prema svojim transrodnim prijateljima. Me\u0111utim kada je odlu\u010dio da ode zajedno sa njima da prijave nasilje, u policijskoj stanici su bili nezainteresovani.
\n<\/p>\n\n Policajac se samo pretvarao da nas slu\u0161a, a nakon \u0161to smo oti\u0161li, slu\u010daj je ostao u fioci – ka\u017ee Nikola, i dodaje da od kad se se\u0107a, u njegovom gradu nije bilo slu\u010daja prijave diskriminacije ili zlo\u010dina iz mr\u017enje.<\/p><\/blockquote>\n\n Pre godinu dana Severna Makedonija je usvojila novi Zakon o diskriminaciji u kome je prvi put diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije prepoznata kao poseban vid diskriminacije. U okviru tog zakona predvi\u0111eno je da se “Komisija za za\u0161titu diskriminacije” formira i razmatra slu\u010dajeve.
\n<\/p>\n\n Imamo deficit ljudskih resursa, tehni\u010dke podr\u0161ke i finansija – ka\u017ee Igor Jadrovski, \u010dlan Komisije.<\/p><\/blockquote>\n\n Oni su reagovali u nekoliko slu\u010dajeva diskriminacije u medijima, institucijama i kompanijama, ali kako tvrde, ne mogu mnogo da postignu sa ograni\u010denim kapacitetima kao i zbog neiformisanosti institucija.
\n<\/p>\n\n U pitanju je sistemski problem. Mi i dalje imamo \u0161kolske knjige gde mo\u017eete prona\u0107i elemente diskriminacije i govora mr\u017enje prema marginalizovanim grupama – obja\u0161njava Jadrovski.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Nikola se trenutno nalazi na \u010delu organizacije “LGBT+ Core Strumica”. U regionu sa manje od 100 hiljada ljudi, ponosan je \u0161to njegova organizacija broji 90 \u010dlanova.
\n<\/p>\n\n Voljan sam da ostanem i da se borim za ova prava – navodi Nikola ponosno. Iako ve\u0107ina njegovih prijatelja, koje je i glavni grad tako\u0111e zapostavio, te\u017ei da se odseli van dr\u017eave, on \u017eeli da nastavi da se za bolje sutra bori u svom gradu.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Nikola je zadovoljan zakonima Severne Makedonije, ali ka\u017ee da oni moraju biti implementirani, \u0161to se apsolutno mo\u017ee re\u0107i i za zakone koji postoje u Srbiji i \u0161irom regiona.
\n<\/p>\n\n Pod sloganom \u201cNe odri\u010dem se Vranja\u201d i sa transparentima poput \u201cne odri\u010dem se\u201d \u201cprijatelja\u201d, \u201csebe\u201d, \u201cljubavi\u201d 15-ak ljudi pro\u0161etalo je Vranjem sa zastovom duginih boja i sa trans zastavama.
\n<\/p>\n\n Jedna od organizatorki Fiona Jeli\u0107 rekla je da nije bilo incidenata, ali da se gra\u0111ani\/ke Vranja nisu pridru\u017eili \u0161etnji.
\n<\/p>\n\n Pro\u0161etali smo glavnom ulicom u Vranju to je bilo kratko nije bilo nekog incidenta, ali nije bilo ni gra\u0111ana koji su nam se pridru\u017eili. Svi ti mini Prajdovi koji su bili odr\u017eani u jo\u0161 devet gradova su bili najava Beogradskog Prajda. Se\u0107am se da policja nije ba\u0161 bila odu\u0161evljena da to radimo u Vranju i osetila se malo ta negativna atmosfera ali se nije ni\u0161ta negativno desilo – ka\u017ee Fiona.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Ve\u0107ina radionica i edukacija, kako navodi, de\u0161ava se u Beogradu, ali ka\u017ee da je bitno adresirati i probleme sa kojima se Lgbt+ osobe susre\u0107u u manjim sredinama.
\n<\/p>\n\n Bilo je i neophodno da decentralizujemo na\u0161e aktivnosti i da tu podr\u0161ku pru\u017eimo i van Beograda. Va\u017eno je da mladi i pripadnici zajednice u manjim sredima u Srbiji osete podr\u0161ku i da nisu sami – ka\u017ee Fiona.
\n<\/p><\/blockquote>\n\n Napomena:<\/b> Ime biv\u0161e u\u010denice srednje medicinske \u0161kole je izmenjeno radi za\u0161tite njenog identiteta.\u00a0<\/span><\/p><\/p>\n\n Nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije\/rodnog identiteta, mo\u017eete prijaviti Osnovom tu\u017eila\u0161tvu u Vranju, a mo\u017eete i anonimno kontaktirati organizacijiu Da se zna<\/a> koja je pru\u017ealac besplatne pravne i psiholo\u0161ke pomo\u0107i, tako\u0111e mo\u017eete se obratiti i Poverenici za za\u0161titu ravnopravnosti<\/a>.<\/strong><\/p><\/p>\n\n![\"\"](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/02-1-1024x718.png\")
<\/figure>\n\nLgbt+ osobe iz Vranja u strahu da prijave nasilje <\/h2>\n\n
Izba\u010dena sa \u0161kolske predstave koju je re\u017eirala jer se poljubila sa devojkom<\/h2>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/03-1-1024x504.png\")
<\/figure>\n\nSli\u010dan polo\u017eaj Lgbt+ mladih i u Severnoj Makedoniji <\/h2>\n\n
![\"\"](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/09\/04-1-1024x704.png\")
<\/figure>\n\nAntrfile: Mini Prajd u Vranju 2019: Va\u017eno je da mlade Lgbt+ osobe van Beograda osete podr\u0161ku i da nisu sami
\n<\/h2>\n\n