Primer: neka\u017enjeno su kr\u0161eni zakoni<\/p>\n\n
Izvor:<\/span><\/i> Merriam Webster dictionary<\/span><\/i><\/a><\/p><\/p>\n\n Me\u0111unarodni dan borbe protiv neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima ustanovljen je decembra 2013. godine kada je Generalna skup\u0161tina UN-a usvojila <\/span>Rezoluciju<\/span><\/a> kojom se, izme\u0111u ostalog, priznaje da novinare njihov rad \u010desto izla\u017ee posebnom riziku od zastra\u0161ivanja, uznemiravanja i nasilja, a da neka\u017enjivost napada na novinare predstavlja jedan od glavnih izazova za ja\u010danje za\u0161tite novinara. Datum je izabran u znak sec\u0301anja na atentat na Kloda Verlona i \u017dislen Dipona u Maliju 2. novembra 2013. godine.<\/span><\/p><\/p>\n\n Kako <\/span>navodi UN<\/span><\/a>, zna\u010dajna rezolucija osu\u0111uje sve napade i nasilje nad novinarima i medijskim radnicima, apeluje na dr\u017eave \u010dlanice da spre\u010de nasilje nad njima i da obezbede odgovornost, privedu pravdi po\u010dinioce zlo\u010dina nad novinarima i medijskim radnicima i obezbede da \u017ertve imaju pristup odgovarajuc\u0301im pravnim lekovima.<\/span><\/p><\/p>\n\n Kao rezultat toga, <\/span>svake godine, krajem oktobra i po\u010detkom novembra, javnost se podsec\u0301a na \u010dinjenicu da samo 87 posto ubistava novinara<\/a> izme\u0111u 2006. i 2020. ostaje nere\u0161eno<\/strong>. Opservatorija Uneska ubijenih novinara <\/span>zabele\u017eila je 455 ubistava<\/span><\/a> novinara izme\u0111u 2016. i 2021. godine. Ona izve\u0161tava da se 2021. vec\u0301ina smrtnih slu\u010dajeva dogodila u Azijsko-pacifi\u010dkom regionu, Latinskoj Americi i na Karibima. U poslednjoj deceniji \u0161irom sveta sprovedeno je na stotine razli\u010ditih akcija u cilju ja\u010danja pravosu\u0111a, ali se broj re\u0161enih predmeta ne pove\u0107ava.<\/span><\/p><\/p>\n\n U zna\u010dajnom broju slu\u010dajeva postoji osnovana sumnja da su ubistva nare\u0111ena, \u010dak i sprovedena od strane dr\u017eave, postajuc\u0301i oru\u0111e ugnjetavanja.
\n<\/p>\n\n Kultura neka\u017enjivosti se \u010desto povezuje sa autoritarnim re\u017eimima. Ali, kako podaci pokazuju, to je prisutno u takozvanim demokratijama u nastajanju, kao \u0161to su zemlje Zapadnog Balkana. Region ima svoj nesrec\u0301ni rekord.
\n<\/p>\n\n Nasle\u0111e Srbije uklju\u010duje organizovano ubistvo novinara <\/span>Slavka C\u0301uruvije<\/span><\/a> od strane Dr\u017eavne bezbednosti 1999. godine, a dok je u toku sudski postupak, a pripadnici Dr\u017eavne bezbednosti su dva puta progla\u0161eni krivim, presude jo\u0161 nema. Jo\u0161 uvek se ne zna ko je naru\u010dio pogubljenje. Za razliku od slu\u010daja C\u0301uruvija, koji je stigao do suda, predmeti <\/span>Radislave Dade Vujasinovic\u0301<\/span><\/a>, ubijene 1994. i <\/span>Milana Pantic\u0301a<\/span><\/a>, ubijenog 2001. godine, jo\u0161 su u predistra\u017enoj fazi.<\/span><\/p><\/p>\n\n Crnogorac <\/span>Du\u0161ko Jovanovic\u0301<\/span><\/a> ubijen je iz automatske pu\u0161ke 2004. godine. Jedna osoba je osu\u0111ena na 19 godina zatvora, ali nije saop\u0161tila ko stoji iza napada. 17. oktobra 2022. stigla je vest da c\u0301e za\u0161tic\u0301eni svedok dati izjavu koja c\u0301e baciti novo svetlo na ovaj zlo\u010din, a verovatno ga i povezati sa dr\u017eavom.<\/span><\/p><\/p>\n\n Neko mo\u017ee rec\u0301i da na ZP nije bilo ubistava novinara, samo neuspelih poku\u0161aja, a svi imaju ne\u0161to zajedni\u010dko \u2013 tek treba da se re\u0161e:
\n<\/p>\n\n U Crnoj Gori je 2007. godine brutalno pretu\u010den crnogorski novinar <\/span>Tufik Softic\u0301<\/span><\/a>. \u0160est godina kasnije njegov je automobil, parkiran ispred porodi\u010dne kuc\u0301e, bombardovan. Softic\u0301 je \u017eiveo uz policijsku za\u0161titu od 2014. do 2016. godine kada je ista <\/span>povu\u010dena<\/span><\/a>. Novinar je tu\u017eio Crnu Goru jer nije za\u0161titila njegova prava i omoguc\u0301ila opstrukciju od strane pravosu\u0111a. I taj slu\u010daj tek treba da se <\/span>re\u0161i<\/span><\/a>.<\/span><\/p><\/p>\n\n Novinarka Olivera Lakic\u0301 ranjena je 2018. godine kada je na nju pucano ispred kuc\u0301e u kojoj je \u017eivela u Crnoj Gori. 2021. godine <\/span>uhap\u0161en<\/span><\/a> je policajac pod sumnjom da je ume\u0161an u pucnjavu. Pravosu\u0111e do sada nije napravilo nikakav napredak.<\/span><\/p><\/p>\n\n 2007. godine jedna od dve bombe eksplodirala je na simsu prozora srpskog novinara <\/span>Dejana Anastasijevic\u0301a.<\/span><\/a> Ono \u0161to je Anastasijevic\u0301a i njegovu suprugu spasilo jeste \u010dinjenica da su u trenutku eksplozije bili u krevetu. Suo\u010den sa nezainteresovano\u0161c\u0301u policije, Anastasijevic\u0301 je <\/span>sam istra\u017eio ovaj napad<\/span><\/a> dajuc\u0301i naznake ko je mo\u017eda stajao iza njega. Policija nije reagovala po njegovim saznanjima, a javnost tek treba da sazna ko je postavio bombu i ko je naru\u010dio. Anastasijevic\u0301 je preminuo 2019. godine.<\/span><\/p><\/p>\n\n Srpski novinar Milan Jovanovic\u0301 i njegova supruga su se 2018. probudili i zatekli svoj dom u po\u017earu. Pobegli su, ali je kuc\u0301a postala neupotrebljiva. Na osnovu uvi\u0111aja, predsednik lokalne samouprave je optu\u017een kao naru\u010dilac podmetanja po\u017eara, a dvojica mu\u0161karaca za njegovo izvr\u0161enje. Posle dve godine postupka, sud je poni\u0161tio presudu kojom su svi progla\u0161eni krivima i <\/span>nalo\u017eio ponovno su\u0111enje<\/span><\/a> koje je u toku.<\/span><\/p><\/p>\n\n Krajem 2020. albanski novinar <\/span>Eldion Ndreka<\/span><\/a> bio je sa svojom porodicom, uklju\u010dujuc\u0301i dve male c\u0301erke, kada se dogodila eksplozija na ulaznim vratima njihove kuc\u0301e. Incident tek treba da se razre\u0161i.<\/span><\/p><\/p>\n\n Ovi napadi su bili usmereni na konkretne novinare zbog njihovog posla, ali region nosi vi\u0161e straha \u2013 uklju\u010dujuc\u0301i i onaj od 16 medijskih profesionalaca koji su izgubili \u017eivote u NATO bombardovanju zgrade javnog servisa 1999. Kao i u drugim slu\u010dajevima, i ovaj c\u0301e biti re\u0161en tek kada bude otkrivena informacija o tome ko je naredio medijskim profesionalcima da ostanu u zgradi znajuc\u0301i da \u0107e ista biti bombardovana. Nacionalna istraga c\u0301e verovatno dovesti do same dr\u017eave. S druge strane, presedan progla\u0161avanja medija legitimnom metom u vreme rata, ostaje veoma upitan.
\n<\/p>\n\n Napadi na \u017eivote novinara i drugih medijskih profesionalaca, srec\u0301om, ovih dana su retki u regionu. Neki novinari tvrde da postoje bolji na\u010dini da se uti\u010de na \u017eivote novinara kako bi ih se odvratilo od informisanja u javnom interesu. Ovi na\u010dini uklju\u010duju fizi\u010dke napade, pretnje smrc\u0301u novinarima, ali i njihovim porodicama, i druge verbalne pretnje i sadr\u017eaje koji imaju za cilj da ih zastra\u0161e.
\n<\/p>\n\n \u010cini se da ovi incidenti, bilo da su u pitanju pretnje ili stvarni napadi, tako\u0111e ukazuju na visok nivo neka\u017enjivosti na Zapadnom Balkanu. <\/span>Mre\u017ea \u201cBezbedni Novinari\u201d(SafeJournalists<\/span><\/a>)<\/span> registruje takve incidente u svojoj bazi podataka i izdaje godi\u0161nje izve\u0161taje o nivou medijskih sloboda i bezbednosti novinara. Njen najnoviji izve\u0161taj, koji daje <\/span>uporednu analizu<\/span><\/a> situacije u regionu, ka\u017ee:<\/span><\/p><\/p>\n\n Verbalne pretnje i uznemiravanje, ali \u0161to je jo\u0161 vi\u0161e zabrinjavajuc\u0301e, pretnje \u017eivotima i pretnje fizi\u010dkoj sigurnosti novinara, i dalje su najizra\u017eeniji vidovi otvorenog pritiska prema novinarima i njihovim medijskim organizacijama. U\u010destalost ovog nedoli\u010dnog pona\u0161anja bila je najvec\u0301a u Srbiji i 2020. i 2021. godine, ali je verovatno veliki broj ovih vrsta u skoro svim ostalim zemljama u regionu.<\/span><\/i><\/p><\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n U izve\u0161taju se dalje nalaze podaci o broju incidenata, verbalnih i fizi\u010dkih, protiv novinara u regionu i po dr\u017eavama, prikazuju\u0107i mra\u010dnu sliku i sugeri\u0161u\u0107i da nedostaje politi\u010dka volja da se obezbedi efikasno i nezavisno pravosu\u0111e koje bi prona\u0161lo i sankcionisalo izvr\u0161ioce.
\n<\/p>\n\n Baza podataka koju odr\u017eava Mre\u017ea SafeJournalists novinara objedinjuje informacije na osnovu specifi\u010dnih kriterijuma.
\n<\/p>\n\n Do kraja 2021. registrovana su 1074 incidenta, od kojih 242 predstavljaju stvarni fizi\u010dki napad. U samo 29 slu\u010dajeva – ili 12% – po\u010dinilac je osu\u0111en.<\/b><\/p><\/p>\n\n Ako ste novinar koji izve\u0161tava sa mirnih okupljanja ili protesta koji mogu da prerastu u nasilje, poha\u0111ajte kurs koji je Thomson Media pripremio za vas. Zapadni Balkan \u2013 Samostalni kurs za novinare \u201eOstanite bezbedni pokrivajuc\u0301i proteste” ima za cilj da vas pripremi za nepredvi\u0111ene situacije \u2013 od toga \u0161ta da obu\u010dete do toga kako da za\u0161titite podatke na mobilnom telefonu. Proverite kurseve na razli\u010ditim jezicima ovde:<\/span><\/p><\/p>\n\n Severna Makedonija<\/span><\/a><\/p><\/li> Albanija i Kosovo<\/span><\/a><\/p><\/li> BiH, Crna Gora i Srbija<\/span><\/a><\/p><\/li><\/ul>\n\n Baza daje i podatke o broju incidenata protiv novinarki zabele\u017eenih u bazi – 239 (mu\u0161karci: 531, grupa: 303). Dok su mu\u0161karci vi\u0161e na meti, ili je vec\u0301a verovatnoc\u0301a da c\u0301e to prijaviti, novinarke se suo\u010davaju sa druga\u010dijim izazovom. Pretnje koje dobijaju uklju\u010duju pretnje silovanjem i ubistvom, ne samo njih vec\u0301 i njihove dece. Oni se proganjaju van mre\u017ee i na mre\u017ei, podvrgnuti su kampanjama klevetanja i mr\u017enje vec\u0301eg intenziteta od njihovih mu\u0161kih kolega i ostavljene su da pate sami, pokazuje <\/span>istraga BIRN-a<\/span><\/a>.<\/span><\/p><\/p>\n\n Do kraja 2021. godine, broj registrovanih stvarnih fizi\u010dkih napada na novinarke u bazi podataka Mre\u017ee SafeJournalists iznosi 51, od kojih su samo 3 okon\u010dana osudom po\u010dinilaca.
\n<\/p><\/blockquote><\/figure>\n\n Svedo\u010denja novinarki pokazuju da su one u procesu izve\u0161tavanja o napadima ponovo viktimizovane od strane vlasti, ili o\u010digledno uop\u0161te nisu za\u0161tic\u0301ene dok se ne akumulira pritisak javnosti.
\n<\/p>\n\n Ako ste novinarka, obavezno proverite Thomson Media VhatsApp kurs<\/strong> za bezbednost novinarki. Obuhvata dva neodvojiva modula \u2013 bezbednost novinara u stvarnom \u017eivotu i bezbednost novinara u onlajn okru\u017eenju. Ako ste novinar, proverite \u2013 sadr\u017ei va\u017ene informacije koje mogu pomoc\u0301i vama i va\u0161im koleginicama da se suo\u010dite sa pretnjama na mre\u017ei ili van mre\u017ee. Samo pratite link do kursa relevantnog za va\u0161u zemlju:<\/span><\/p><\/p>\n\n Novinari Albaniie<\/span><\/a><\/p><\/li> Novinari Bosne i Hercegovin<\/span><\/a>e<\/span><\/p><\/li> Novinari Crne Gore<\/span><\/a><\/p><\/li> Novinari Kosov<\/span>a<\/span><\/a><\/p><\/li> Novinari Severne Makedoni<\/span>je<\/span><\/a><\/p><\/li> Novinari Srbije<\/span><\/a><\/p><\/li><\/ul>\n\n Osvrc\u0301uc\u0301i se na situaciju na Zapadnom Balkanu 2021. godine, Izve\u0161taj Mre\u017ee Safe Journalists ukazuje na neverovatno uznemirujuc\u0301i porast pretnji po \u017eivote i fizi\u010dku bezbednost novinara 2021. godine u Srbiji, ali i u Hrvatskoj i na Kosovu. One su pokazatelj stepena bezakonja koje u svom vakuumu stvara atmosferu neka\u017enjivosti, imajuc\u0301i u vidu da vec\u0301inu ovih pretnji upuc\u0301uju strukture koje su na vlasti ili ljudi koje vlast otvoreno ili prec\u0301utno \u0161titi. Efekat ovih manifestacija tako\u0111e stvaraju kulturu straha usred novinarske zajednice \u0161to rezultira autocenzurom koja devastira javnu sferu.<\/span><\/i><\/p><\/p>\n\n Iako se komentari odnose na specifi\u010dan region Zapadnog Balkana, njihovo upozorenje je globalno relevantno. Zbog toga se pitanjem neka\u017enjivosti zlo\u010dina nad novinarima treba svakodnevno baviti u svakoj zemlji na svetu.
\n<\/p>\n\n U julu 2021. rezultat javne istrage o ubistvu Dafne Karuane Galicije pokazao je da dr\u017eava snosi odgovornost za njenu smrt. Kako je preneo <\/span>Times of Malta<\/span><\/a>, u istrazi je zaklju\u010deno da je stvorena kultura neka\u017enjivosti u najvi\u0161im e\u0161alonima moc\u0301i unutar Kastilje, izdvajajuc\u0301i biv\u0161eg premijera D\u017eozefa Muskata, kao nekoga ko je omoguc\u0301io kulturu neka\u017enjivosti, te je utvr\u0111eno da je ceo njegov <\/span>kabinet kolektivno odgovoran<\/span><\/a> za ne\u010dinjenje pred atentatom.<\/span><\/p><\/p>\n\n Nedavni preokret u slu\u010daju ubistva Karuana Galicije pokazuje da me\u0111unarodni podsticaj nacionalnom pritisku mo\u017ee dati rezultate. Da li c\u0301e ovaj slu\u010daj biti u potpunosti zatvoren, ostaje da se vidi, ali gra\u0111ani \u0161irom sveta treba da shvate da je izve\u0161tavanje u javnom interesu klju\u010dno za njihov \u017eivot. Ova \u010dinjenica je ista kako u demokratijama koje sebe smatraju uspostavljenim, tako i u onima koje se uspostavljaju i te\u017ee promenama.
\n<\/p>\n\n Dana 16. oktobra 2017. godine ubijena je malte\u0161ka novinarka Dafne Karuana Galicija. Auto u kojem je bila je eksplodirao. U njega je stavljena bomba. Dok su poslednji napori Karuane Galicije da razotkrije korupciju unutar malte\u0161ke vlade bili vezani za Panamske dokumente, njen rad je uklju\u010divao razli\u010dite teme od javnog interesa, \u0161to je skoro uvek vodilo do organizovanog kriminala i korupcije. Njena nasilna smrt izazvala je proteste i na Malti i u Evropi. Nastavljene su kampanje njene porodice, uz podr\u0161ku organizacija za ljudska prava i novinarskih udru\u017eenja. Nakon neo\u010dekivanog preokreta ranije ove godine, kada su dva brata optu\u017eena za ubistvo Karuane Galicije promenila svoje iskaze u \u201ekrivi\u201c u zamenu za blagu kaznu, <\/span>sud ih je osudio<\/span><\/a> na 40 godina zatvora. Trec\u0301i mu\u0161karac je priznao optu\u017ebe u februaru 2021. i dobio 15 godina zatvora.<\/span><\/p><\/p>\n\n![\"Atentati](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/02-Assassinations-of-journalists-in-the-Western-Balkans-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nAtentati na novinare Zapadnog Balkana<\/h2>\n\n
![\"Zastrašivanje](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/03-Intimidation-–-verbal-and-physical-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nZastra\u0161ivanje \u2013 verbalno i fizi\u010dko<\/h2>\n\n
![\"Naučite](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/04-Learn-how-to-protect-yourself-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nNau\u010dite kako da se za\u0161titite<\/h2>\n\n
![\"Novinarke](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/05-Female-journalists-under-attack-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nNovinarke na udaru<\/h2>\n\n
![\"Nekažnjivost](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/06-Impunity-–-effects-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nNeka\u017enjivost \u2013 posledice<\/h2>\n\n
![\"Ubistvo](\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/11\/07-The-murder-of-Daphne-Caruana-Galizia-1024x506.png\")
<\/figure>\n\nUbistvo Dafne Karuane Galicije \u2013 Kraj neka\u017enjivosti na Malti?<\/h2>\n\n