{"id":17852,"date":"2022-12-14T10:33:31","date_gmt":"2022-12-14T09:33:31","guid":{"rendered":"https:\/\/journalift.org\/?p=17852"},"modified":"2022-12-15T10:12:23","modified_gmt":"2022-12-15T09:12:23","slug":"osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/","title":{"rendered":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini?"},"content":{"rendered":"\n

Dan je 20. februar, godina 2014. Dok se u hotelu spremamo za polazak na teren, nismo svesni da \u0107e doga\u0111aji pred nama zauvek promeniti lice Ukrajine. Bio je to najopasniji dan na Majdanu, kijevskom Trgu nezavisnosti, na kom su hiljade ljudi protestovale prethodna tri meseca zbog odluke predsednika da ne potpi\u0161e Sporazum o stabilizaciji i pridru\u017eivanju sa Evropskom unijom. \n<\/p>\n\n

Iako su vi\u0161e puta svedo\u010dili policijskoj brutalnosti tokom demonstracija, tog se dana dogodilo ne\u0161to \u0161to niko nije mogao ni zamisliti. Pripadnici specijalnih snaga bezbednosti pucali su na demonstrate iz snajpera sa visokih zgrada koje okru\u017euju Trg. Ukrajinsko tu\u017eila\u0161tvo kasnije je izbrojalo 48 ubijenih. \n<\/p>\n\n

Na\u0107i se na tom mestu u tom trenutku kao novinar bilo je izazovno i uzbudljivo. Doga\u0111aji i informacije smenjivali su se velikom brzinom, tolikom da ih nije bilo lako ispratiti, a jo\u0161 manje proveriti. Ubistva na Majdanu mogla su se, zahvaljuju\u0107i direktnom prenosu na internetu, pratiti u\u017eivo. Se\u0107am se neverice kada je jedan nema\u010dki fotoreporter, dok smo snimali zbrinjavanje povre\u0111enih u improvizovanoj bolnici u Mihajlovskoj katedrali, rekao da na Majdanu ima mrtvih i da su prime\u0107eni snajperisti. Moj prvi nagon bio je da idem da proverim, da vidim to svojim o\u010dima. Pojurili smo ka Trgu, usput snimili \u0161ta smo mogli, ali je ubrzo usledio telefonski poziv urednice koja je zahtevala da se sklonimo na bezbedno. Kada sa ove distance o tome razmi\u0161ljam, shvatam da je to mo\u017eda bila prva lekcija koju sam na terenu nau\u010dila o<\/span> izve\u0161tavanju iz kriznih situacija<\/span><\/a> – <\/span>od adrenalina koji te obuzme, ne razmi\u0161lja\u0161 o opasnosti.<\/b><\/p><\/p>\n\n

\"\"
*Nata\u0161a Kova\u010dev, screenshot,\u00a0euronews.rs<\/a><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

Druga lekcija iz iskustva ste\u010denog tog istog dana – <\/span>dok kriza traje, te\u0161ko je, gotovo nemogu\u0107e biti siguran da su brojke koje iznosite potpuno ta\u010dne<\/b>. Dok su se odvijali sukobi izme\u0111u specijalnih snaga bezbednosti i demonstranata na Majdanu, stizale su informacije sa vi\u0161e strana i sve su bile razli\u010dite. Jedino \u0161to smo mi kao novinari mogli da uradimo jeste da ih prenesemo citiraju\u0107i izvor i jasno nagla\u0161avaju\u0107i da se ti podaci razlikuju od onih koje iznose, na primer policija, Ministarstvo zdravlja, ili predstavnici Euromajdana, pokreta koji je predvodio demonstracije. Bilo je i mnogo pretpostavki, vrlo brzo razvijene su i teorije zavere o tome ko su bili snajperisti na krovovima. Na nama je bilo da se, koliko god je mogu\u0107e, dr\u017eimo opisa doga\u0111aja kojima smo svedo\u010dili, izjava ljudi koji su bili njihovi direktni u\u010desnici i kredibilnih izvora informacija.Kako se razbuktavao sukob na istoku Ukrajine, taj je zadatak novinara postajao sve zna\u010dajniji.<\/span><\/p><\/p>\n\n

Dezinformacije u svojstvu oru\u017eja<\/h2>\n\n

Datum koji je ozna\u010dio potpunu prekretnicu, dan kada je, prema re\u010dima izvr\u0161nog direktora Instituta za izve\u0161tavanje o ratu i miru (IWPR) Antonija Bordena, Rusija napravila klju\u010dni korak ka tome da je postala “izvor dezinformacija industrijskih razmera”, dogodio se 17. jula 2014. Tada je na istoku Ukrajine raketom oboren putni\u010dki avion Malezija Airlines-a MH17, koji je leteo iz Amsterdama ka Kuala Lumpuru. Svih 298 putnika i \u010dlanova posade izgubilo je \u017eivote. Istraga koju je sproveli danski istra\u017eiva\u010di ustanovila je da su projektil ruske izrade ispalili proruski borci u Donbasu. Osam i po godina kasnije isto je saop\u0161tio i holandski sud koji vodi proces protiv \u010detvorice osumnji\u010denih za obaranje aviona, ali je ruska verzija istine bila druga\u010dija. \n<\/p>\n\n

“The big lie is the driver of this catastrophic war built in the realm of competing truths”, rekao je Borden opisuju\u0107i ono \u0161to je usledilo i \u010demu i danas svedo\u010dimo. \n<\/p>\n\n

Vi\u0161e nego mo\u017eda ikada pre, potrebno je da novinari budu oprezni prilikom izve\u0161tavanja, jer se, osim na rati\u0161tu, borbe svakodnevno vode i preko medija. \n<\/p>\n\n

Deo medijskih ku\u0107a u tome svesno u\u010destvuje, zauzimaju\u0107i stranu u sukobu i \u0161ire\u0107i njenu propagandu. U eri dru\u0161tvenih mre\u017ea, koje su za mlade postale glavni izvor informisanja, taj je posao znatno olak\u0161an. \n<\/p>\n\n

“U digitalnom svetu pobediti u medijskom ratu klju\u010dno je za sve strane. Svi \u017eele da prenesu svoj ugao pri\u010de, pa poku\u0161avaju da kontroli\u0161u ono \u0161to mi radimo. Na\u0161 posao je da im to ne dopustimo”, rekao je iskusni BBC-jev reporter i me\u0111unarodni urednik D\u017eeremi Boven tokom uklju\u010denja u emisiju britanskog javnog servisa iz Hersona. Poku\u0161avaju\u0107i da objasni zbog \u010dega znamo tako malo o bici za Herson, ispri\u010dao je kako ga je iskustvo iz preko 20 ratova o kojima je izve\u0161tavao nau\u010dilo da je u takvim situacijama uvek te\u0161ko shvatiti \u0161ta se ta\u010dno de\u0161ava na terenu. U svojim izve\u0161tajima trudi se da prenese atmosferu, pri\u010de ljudi koje sre\u0107e na terenu, u razru\u0161enim gradovima u kojima su se vodile borbe, njihova iskustva i izazove. Dakle, prenosi uglavnom ono \u010demu je sam svedo\u010dio, \u0161to je po meni najva\u017eniji zadatak reportera, naro\u010dito kada izve\u0161tava o osetljivim temama, kao \u0161to je sukob ovih razmera i uticaj koji on mo\u017ee imati. \n<\/p>\n\n

\"\"
*Photo by \u0410\u043b\u0435\u0441\u044c \u0423\u0441\u0446\u0456\u043d\u0430\u045e<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

O specifi\u010dnosti rata u Ukrajini, kada je re\u010d o medijima, na\u010dinu na koji se o njemu izve\u0161tava, odnosno metodama koje se koriste za skretanje pa\u017enje i relativizaciju \u010dinjenica sa terena, mo\u017eda najbolje govori novi trend \u2013 probudi sumnju, zabluruj istinu i zbuni auditorijum.<\/b> To se dogodilo i D\u017eeremiju Bovenu, \u010diji su kredibilitet, potkrepljen vi\u0161edecenijskim profesionalnim izve\u0161tavanjem, poku\u0161avali da uru\u0161e dovode\u0107i u pitanje autenti\u010dnost jedne njegove pri\u010de. Naime, na dru\u0161tvenim mre\u017eama hiljade korisnika delile su \u201canalizu\u201d screenshot-a izvu\u010denog iz Bovenovog izve\u0161taja iz Irpina, fotografiju na kojoj je u prvom planu on u le\u017ee\u0107em polo\u017eaju, dok u pozadini vidimo razru\u0161en most i \u017eenu sa ta\u0161nom, sli\u010dnom onoj za pijacu. U opisu fotografije stoji: \u201cBBC\u2019s Jeremy Bowen pretends to be on the frontline, whilst a woman looks on, seemingly bemused\u201d. Vi\u0161e od sedamnaest hiljada ljudi retvitovalo je tu objavu, a preko sedamdeset sedam hiljada ozna\u010dilo je da im se ona dopada.<\/span><\/p><\/p>\n\n

Takvi su slu\u010dajevi doveli do jo\u0161 jednog novog trenda u medijima – posve\u0107ivanja vi\u0161e pa\u017enje razotkrivanju la\u017enih vesti, zlonamernih objava, dezinformacija, montiranih snimaka i fotografija. Ve\u0107e medijske ku\u0107e sada imaju zaposlene koji se isklju\u010divo time bave, a takozvanom factchecking-u posve\u0107uju i \u010ditave segmente programa. U spomenutom slu\u010daju u kom je meta bio D\u017eeremi Boven i BBC, kanal France 24 napravio je petominutnu analizu u kojoj je novinarka poredila fotografije, lokacije, specifi\u010dne oznake na osnovu kojih je mogu\u0107e potvrditi autenti\u010dnost snimka. \n<\/p>\n\n

Novi nivo plasiranja la\u017enih vesti<\/h2>\n\n

Dru\u0161tvene mre\u017ee donele su, dakle, novi fenomen, koji je postao naro\u010dito vidljiv u sukobu u Ukrajini \u2013 anonimni pojedinci ili dobro organizovane grupe mogu na jednostavan na\u010din probuditi sumnju u istinitost bilo kog izve\u0161taja sa terena, \u010dak i onih tradicionalnih medija \u010dija se profesionalnost retko dovodila u pitanje. Time su dovedeni u polo\u017eaj da moraju da dokazuju svoju nevinost, dok sa druge strane onima koji su ih okrivili nisu potrebni nikakvi argumenti kojima bi dokazali da su u pravu. Dovoljno je da izazovu sumnju. \n<\/p>\n\n

U sukobu u Ukrajini taj medijski rat daleko je kompleksniji od upotrebe samo dru\u0161tvenih mre\u017ea, la\u017enih profila ili dobro organizovanih grupa koje \u0161ire dezinformacije. Trend dovo\u0111enja u pitanje \u010dinjenica sa terena, bu\u0111enja sumnje u zvani\u010dne izve\u0161taje, blizak je i najvi\u0161im zvani\u010dnicima zara\u0107enih strana. Dobar primer za to je Bu\u010da, naselje u blizini Kijeva, njegovo predgra\u0111e, u kom su nakon odlaska ruskih vojnika prona\u0111ena tela ubijenih mu\u0161karaca i \u017eena, vezanih ruku, razbacana po ulicama grada. Prona\u0111ene su masovne grobnice i brojni dokazi o po\u010dinjenim ratnim zlo\u010dinima. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov o Bu\u010di predstavlja druga\u010diju istinu. U vi\u0161e navrata rekao je kako su tela civila zapravo namestili Ukrajinci kao scenografiju za medije, a njegov argument je razmak od dva dana izme\u0111u povla\u010denja ruske vojske iz tog mesta i prvih izve\u0161taja o masakru. \n<\/p>\n\n

Po\u010detkom avgusta \u010ditaoci i gledaoci velikih medijskih ku\u0107a primetili su ne\u0161to neobi\u010dno na dru\u0161tvenim mre\u017eama. Video ili pisani izve\u0161taj, po formatu, grafici i stilu isti kao svaki drugi izve\u0161taj te ku\u0107e, ali neobi\u010dnog sadr\u017eaja koji zastupa ruske interese. Neke od tih objava postale su viralne, da bi se kasnije ispostavilo da su la\u017ene. Na meti kreatora tih la\u017enih sadr\u017eaja bile su ku\u0107e poput BBC-ja, CNN-a, DW-a, nema\u010dkog lista Der Spiegel i drugih, a la\u017eni sadr\u017eaji plasirani su njihovim \u010ditaocima, mogu\u0107e na osnovu kola\u010di\u0107a pomo\u0107u kojih sajtovi prate navike korisnika na internetu. U tekstu u kom se bave \u0161irenjem <\/span>la\u017enih vesti<\/span><\/a>, Deutsche Welle ocenjuje kako deluje da je glavni cilj \u0161irenja takvih objava podr\u0161ka ruskom ratu dezinformacijama, ali i diskreditacija medija.<\/span><\/p><\/p>\n\n

\"\"
*The New York Times article, screenshot,\u00a0nytimes.com<\/a><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

U takvoj klimi, <\/span>osim \u0161to \u010desto moraju da demantuju nepoznate autore la\u017enih vesti, novinari i mediji svoju publiku moraju da uvere u ispravnost svog izve\u0161tavanja<\/b>. Drugim re\u010dima, da im objasne za\u0161to treba da im veruju.<\/span><\/p><\/p>\n\n

\n

Pojedine medijske ku\u0107e, poput na primer Njujork Tajmsa, odlu\u010dile su da svojim \u010ditaocima objasne proceduru koju primenjuju kako bi proverili i potvrdili informacije u svom izve\u0161tavanju iz Ukrajine. BBC je, s druge strane, jo\u0161 u martu objavio detaljna uputstva o tome kako uo\u010diti i prepoznati la\u017ene objave iz te zemlje.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Na prvom mestu upozoravaju \u010ditaoce da treba da obrate pa\u017enju na to da li je neki video snimak aktuelan ili je starijeg datuma. Kao primere navode kadrove ruske invazije na Krim ili eksplozije u Bejrutu iz 2020. koji su kori\u0161\u0107eni da ilustruju aktuelni konflikt. Znakovi poput vremenskih prilika, oznaka na putevima, jezika na kom se ljudi na snimku sporazumevaju, mogu biti korisni tragovi, navodi BBC. Drugo va\u017eno pitanje je ko ih deli i za\u0161to, odnosno da li se mo\u017ee smatrati kredibilnim izvorom informacija. Tehnike prepoznavanja i razotkrivanja la\u017enih vesti, osim za auditorijum, korisne su alatke i za novinare na terenu. \n<\/p>\n\n

\u201cRuski \u0161pijuni\u201d – problemi za novinare na terenu u Ukrajini<\/h2>\n\n

Koleginica iz Bosne i Hercegovine, koja se u Kijevu na\u0161la na samom po\u010detku ruske invazije na tu zemlju, da bi se potom za samo nekoliko nedelja ponovo vra\u0107ala da iz Ukrajine izve\u0161tava, ispri\u010dala mi je sa kakvim su se bezbednosnim izazovima suo\u010davali na terenu. Od onih razumljivih na po\u010detku, kada su tra\u017eili na\u010din da u duga\u010dkoj koloni vozila iza\u0111u iz grada, do potpuno neo\u010dekivanih, kada su ih na putu zaustavljali ukrajinski vojnici optu\u017euju\u0107i ih da su ruski \u0161pijuni i zahtevaju\u0107i od njih da doka\u017eu da to nisu. \n<\/p>\n\n

Izve\u0161tavanje iz kriznih situacija ima svoje specifi\u010dnosti i zahteva dobru pripremu od novinara, ali ovakve okolnosti, u kojima vladaju posebna pravila, gde su svi sumnjivi i mogu\u0107a pretnja po nacionalnu bezbednost, situacija lako mo\u017ee eskalirati. Zato bi va\u017eno pravilo bilo \u2013<\/span> imajte kod sebe neki dokument koji potvr\u0111uje va\u0161 identitet, po mogu\u0107nosti i dokument koji dokazuje da ste imali prepisku sa predstavnicima ukrajinske vlade ili vojske, te da ste od njih dobili akreditaciju ili dozvolu za ulazak u zemlju radi izve\u0161tavanja.<\/b><\/p><\/p>\n\n

\"\"
*Nata\u0161a Kova\u010dev, screenshot,\u00a0euronews.rs<\/a><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

Zna\u010dajne napomene kolega koje su putovale na teren u Ukrajinu su i da se obrati pa\u017enja na oznake na automobilima. Budu\u0107i da ruska vojska i oni koji je podr\u017eavaju u ovom ratu, \u010desto kao svoje simbole koriste slova Z i V, medijskim ekipama savetuje se da izbegavaju takve oznake na svojim vozilima. Dakle, natpis TV na vratima automobila u ovom slu\u010daju nije preporu\u010dljiv. \n<\/p>\n\n

No\u0161enje za\u0161titne opreme je obavezno. Bez nje novinare na poljsko-ukrajinskoj granici nisu ni pu\u0161tali preko. Neprobojni prsluk, po\u017eeljno sa oznakom \u201cpress\u201d, i za\u0161titni \u0161lem za glavu \u2013 to je minimum opreme koji novinar kod sebe mora imati. Ne\u0107e uvek i svuda morati to da nosi, ali u ratnoj zoni sigurno \u0107e biti situacija kada \u0107e vam biti drago \u0161to ih imate. \n<\/p>\n\n

Akreditovani mediji u Ukrajini su od vojske dobijali i jasna uputstva o tome \u0161ta smeju, a \u0161ta ne tokom progla\u0161enog vanrednog stanja. Tako je, na primer, vrhovni komandant ukrajinskih oru\u017eanih trupa 3. marta izdao naredbu u kojoj je pobrojao objekte zabranjene za snimanje i informacije koje je zabranjeno prenositi. Ta naredba razjasnila je i procedure za ulazak predstavnika medija u vojne objekte za vreme vanrednog stanja. Novinarima je poru\u010deno da ne smeju snimati ili fotografisati aerodrome, \u017eelezni\u010dke stanice, naftna postrojenja, gasovode, elektrane, vojne ustanove i opremu. Imaju naredbu i da u periodu od 22 sata do 6 ujutro, dakle tokom policijskog \u010dasa, budu u gradu. U suprotnom rizikuju da budu privedeni. \n<\/p>\n\n

Ukrajinska vojska novinarima je izdala i spisak preporuka, u kojima se izme\u0111u ostalog navodi: da uvek sa sobom nose li\u010dna dokumenta, uklju\u010duju\u0107i me\u0111unarodnu pres karticu; da kod sebe uvek imaju ke\u0161; da se obla\u010de prikladno i udobno, jer \u0107e ponekad morati da se uklope u gu\u017evu kako bi izbegli isticanje i opasnost. Vojska novinarima savetuje i da nikada ne nose pi\u0161tolj ili drugo oru\u017eje, te da ne nose tamno zelenu ili drugu garderobu koja podse\u0107a na uniformu. Zanimljiv detalj je i savet da kod sebe nemaju dvogled ili opremu koja poseduje antenu, jer rizikuju da budu osumnji\u010deni za \u0161pijuna\u017eu. Pozivaju novinare i da budu pa\u017eljivi kod odabira suvenira, odnosno da izbegavaju predmete koji podse\u0107aju na vojnu opremu, dokumenta ili oru\u017eje. Interesantan savet je i da se pona\u0161aju skromno, da sa sobom nose radio aparat kratkih talasa kako bi ostali informisani, kao i satelitski telefon koji ima mogu\u0107nost slanja faksa, e-maila i koji ima internet. Vrhovni komandant oru\u017eanih snaga novinare je posavetovao i da kod sebe uvek imaju belu zastavu, da nose minimum te\u0161ke opreme, da budu pa\u017eljivi u rukovanju tom opremom i da uvek imaju komplet prve pomo\u0107i kod sebe. \n<\/p>\n\n

Iz iskustva sa terena, koleginica iz Zagreba ispri\u010dala mi je koliko je bilo opasno ignorisati sirene za uzbunu i, umesto u skloni\u0161tu, ostajati napolju pla\u0161e\u0107i se da \u0107ete ne\u0161to zna\u010dajno propustiti da zabele\u017eite. \u201cPo\u0161tujte pravila, to vam mo\u017ee sa\u010duvati glavu. Uostalom, u skloni\u0161tu smo snimili sjajne pri\u010de. I to je deo iskustva koje treba preneti\u201d, rekla je po povratku iz Kijeva i Lavova. \n<\/p>\n\n

Jo\u0161 nekoliko va\u017enih bezbednosnih saveta \u2013 <\/span>izbegavajte da ostajete sami, po\u017eeljno je da se uvek kre\u0107ete u grupi od nekoliko ljudi, da znate osnovne podatke jedni o drugima, uklju\u010duju\u0107i krvnu grupu, oboljenja, alergije ili terapiju, ukoliko je neko iz grupe primenjuje. <\/b>Pre polaska na put dobro se pripremite i prikupite sve va\u017ene brojeve telefona, kontaktirajte ambasadu svoje ili druge zemlje kojoj se mo\u017eete obratiti za pomo\u0107 u slu\u010daju nu\u017ede. Proverite koje su me\u0111unarodne organizacije prisutne na terenu sa kog \u0107ete izve\u0161tavati. Olak\u0161ajte sebi ukoliko zaista upadnete u nevolju.<\/span><\/p><\/p>\n\n

Mo\u017eda bi najva\u017eniji bezbednosni savet bio – <\/span>obu\u010dite se za izve\u0161tavanje iz kriznih situacija.<\/b> Danas postoje brojni <\/span>kursevi za novinare<\/span><\/a>, koje neretko osmi\u0161ljavaju i dr\u017ee nekada\u0161nji vojnici ili pripadnici drugih snaga bezbednosti. Jedan takav kurs pro\u0161la sam i sama na televiziji za koju sam ranije radila. Na\u017ealost, pro\u0161la sam ga tek po povratku iz Kijeva 2014. Mnogo puta sam posle toga sebe presli\u0161avala, prime\u0107uju\u0107i gre\u0161ke koje sam na terenu pravila iz neznanja. Mislim pritom na gre\u0161ke u pona\u0161anju, koje su i mene i \u010dlanove ekipe mogle dovesti u ozbiljnu opasnost. To su stvari koje te\u0161ko mo\u017eete sami doku\u010diti. I zato su ljudi koji su nekada nosili uniforme i u\u010destvovali u ratovima, odli\u010dan izvor informacija. Nas su za sedam dana nau\u010dili kako da razlikujemo oru\u017eje, kakve su njihove karakteristike, kako se kretati, to jest najefikasnije be\u017eati od snajpera ili pu\u0161aka razli\u010ditih dometa. Podu\u010davali su nas kako da prepoznamo vensko, a kako arterijsko krvarenje i kako se koje zaustavlja. Tehnike samopomo\u0107i, pravila ratovanja, opremu koju nije te\u0161ko nabaviti i nositi, a koja mo\u017ee biti klju\u010dna u neizvesnim situacijama. Kakvi se projektili uglavnom koriste i kakvu \u0161tetu mogu pri\u010diniti. Kada je pametno, a kada ne koristiti satelitski telefon. \u0160ta u slu\u010daju kidnapovanja? Kako ukazati prvu pomo\u0107 kolegi koji ne daje znake \u017eivota i druge instrukcije koje bismo te\u0161ko prona\u0161li sami.<\/span><\/p><\/p>\n\n

\"\"
*Photo by \u0410\u043b\u0435\u0441\u044c \u0423\u0441\u0446\u0456\u043d\u0430\u045e<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

Problem je \u0161to novca za takve kurseve uglavnom imaju samo ve\u0107e medijske ku\u0107e. Ve\u0107ina svoje novinare u Ukrajinu danas \u0161alje bez ikakve obuke. U tu grupu svakako spadaju i freelance novinari i fotoreporteri koji sa terena izve\u0161tavaju za razli\u010dite medije. U tom je segmentu neophodan ozbiljan razvoj medija. <\/span>Podaci o ubijenim novinarima<\/span><\/a> u Ukrajini dovoljno na to ukazuju.<\/span><\/p><\/p>\n\n

U slu\u010daju da medijska ku\u0107a za koju radite ne mo\u017ee da obezbedi novinarima i drugom medijskom osoblju koje putuje u Ukrajinu bezbednosni kurs o izve\u0161tavanju iz kriznih situacija, prona\u0111ite i prou\u010dite bar <\/span>besplatne kurseve<\/span><\/a> koje nude razli\u010dite fondacije i medijske organizacije. Mo\u017eda u njima ne\u0107ete prona\u0107i \u201cnind\u017ea obuku\u201d kakvu sam opisala, ali \u0107ete sigurno dobiti korisne savete koji mogu poslu\u017eiti.<\/span><\/p><\/p>\n\n

Storytelling, ili pri\u010danje pri\u010de o licu rata<\/h2>\n\n
\n

\u201cPut a face on the story.\u201d To je mo\u017eda prvo pravilo \u201cstorytellinga\u201d, ili pri\u010danja pri\u010de u medijima i primenljivo je i na osetljive situacije poput ukrajinskog sukoba.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Pored \u010dinjenice da su ljudima interesantniji ljudi od brojeva ili nabrajanja informacija, li\u010dne pri\u010de poma\u017eu nam da do\u010daramo atmosferu, te objasnimo razmere i te\u017einu onoga \u0161to se doga\u0111a. Pri\u010da o granatiranim ili okupiranim gradovima ne mo\u017ee se zamisliti bez ljudi koji su proveli dane i no\u0107i u skloni\u0161tu, ili koji se snalaze bez pija\u0107e vode, grejanja ili struje. Ili koje su vojnici, na primer, dr\u017eali kao \u017eive \u0161titove sa namerom da izbegnu neprijateljsku vatru. Sve su to realni primeri iz aktuelnog rata u Ukrajini.<\/p>\n\n

Va\u017eno je, dakle, \u010duti li\u010dna iskustva. To doprinosi autenti\u010dnosti i boljoj dramatizaciji pri\u010de, ali od novinara zahteva pa\u017eljiv i uvi\u0111avan pristup. Neretko kada izve\u0161tavamo iz kriznih situacija svedo\u010dimo potresnim scenama i osobama koje su povre\u0111ene, ili su pod stresom. Ukoliko odlu\u010dimo da im pri\u0111emo i postavimo im pitanje, to jest ako procenimo da su u stanju da mogu racionalno da nam odgovore, va\u017eno je biti uvi\u0111avan i pri\u0107i im sa po\u0161tovanjem i nenametljivo. Sagovornike snimamo samo uz njihov pristanak i jasno obja\u0161njenje gde \u0107e njihova izjava biti objavljena. \n<\/p>\n\n

\"\"
*Photo by David Peinado<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

Eksplicitne scene nasilja, krupni kadrovi te\u0161kih povreda ili tela ubijenih po pravilu se ne prikazuju. Iako je bilo debata na tu temu. <\/b>Dok jedna strana tvrdi da takav sadr\u017eaj ne donosi ni\u0161ta dobro ni gledaocu\/\u010ditaocu, niti \u017ertvi \u010dije se dostojanstvo time mo\u017ee ugroziti, argument druge strane je da je to realnost i da je zato treba prikazati. Slu\u010daj koji je bio u sredi\u0161tu debate je smrt trogodi\u0161njeg Ajlana Kurdija, koji je zajedno sa majkom i bratom i desetinama drugih stradao kada se prevrnuo i potonuo \u010damac koji ih je prevozio do gr\u010dkog ostva Kos. Mali Ajlan bio je izbeglica iz ratom zahva\u0107ene Sirije i poginuo je u jeku izbegli\u010dke krize. Fotografija njegovog tela koje je more izbacilo na obalu postavila je klju\u010dno pitanje \u2013 da li su potresne scene nepotrebna senzacija, ili njihovo objavljivanje mo\u017ee pomo\u0107i da gra\u0111ani, \u010ditaj javno mnjenje, drugim o\u010dima po\u010dnu da posmatraju stvari, da vide realnost u\u017easa neke krizne situacije? Isto pitanje mo\u017ee se postaviti i u slu\u010daju rata u Ukrajini. Snimci iz Bu\u010de, be\u017eivotna tela i masovne grobnice \u2013 sve je to realnost koju su novinari zatekli na terenu. Ve\u0107ina izve\u0161taja televizijskih ku\u0107a koje sam pogledala sadr\u017eala je kadrove tela razbacanih po ulici, ali blurovanih, tako da smo mogli da pretpostavimo \u0161ta nam prikazuju, ne i da vidimo jasno. Po meni je to bilo dobro re\u0161enje. Dobili smo informaciju, snimak kao dokaz da Bu\u010da zaista izgleda tako, ali nas je reporter ipak za\u0161titio traumati\u010dnih scena koje je sam, na\u017ealost, morao da vidi. U takvim situacijama pri\u010de lokalaca koji su masakr pre\u017eiveli, koji su ostali bez domova ili bli\u017enjih, daju nam uvid u razmere onoga \u0161to se dogodilo.<\/span><\/p><\/p>\n\n

Ista pravila va\u017ee i za izve\u0161tavanje sa rubnih, a opet neizostavnih doga\u0111aja povezanih sa sukobom, poput izbegli\u010dke krize. Kada su talasi ukrajinskih izbeglica krenuli ka susednim zemljama, sa kolegom sam se uputila u Ma\u0111arsku, Slova\u010dku i Poljsku. Danima smo bele\u017eili sli\u010dne scene \u2013 hiljade \u017eena, dece i starijih ljudi koji su granicu prelazili automobilima, vozom ili pe\u0161ke. Slike su bile potresne, kao i njihove pri\u010de o strahu i pre\u017eivljenom iskustvu. O mu\u017eevima i drugim \u010dlanovima porodice koji su morali ostati kod ku\u0107e zbog zabrane izlaska iz zemlje za mu\u0161karce izme\u0111u 18 i 65 godina. Mnogo se medija okupilo na tim lokacijama i svi smo poku\u0161avali isto \u2013 da zabele\u017eimo autenti\u010dnu sliku i \u010dujemo iz prve ruke \u0161ta se u ukrajinskim gradovima doga\u0111a. To je bio tek po\u010detak konflikta i svi su i dalje bili u \u0161oku, budu\u0107i da oru\u017eani sukob na evropskom tlu, u 21. veku nije bio o\u010dekivan. \n<\/p>\n\n

Tolika medijska pa\u017enja, iako neophodna kako bi u svet oti\u0161la realna slika razmera sukoba i njegovih posledica, po\u010dela je da li\u010di na vijanje senzacije. Mnoge kolege su u svojim izve\u0161tajima nagla\u0161avale potresne izjave, suze sagovornika, tu\u017enu i zabrinutu decu. I o tome se mo\u017ee diskutovati, kao i u slu\u010daju malog Ajlana \u2013 da li je pravljenje senzacije od ne\u010dije nesre\u0107e zaista neophodno, ili slika na hiljade raseljenih ljudi koji su u kofere spakovali sve \u0161to imaju i pobegli na bezbedno ve\u0107 dovoljno govori? Jo\u0161 jedan utisak sa terena, koji ne prikazuje medije u lepom svetlu, bila je navalentnost pojedinih novinara. Na granici izme\u0111u Poljske i Ukrajine zatekli smo na desetine televizijskih ekipa, koje su napravile \u0161palir na mestu gde su \u010ditave porodice pe\u0161ke prelazile granicu. Slika je bila pomalo mu\u010dna – dok su mahom \u017eene vukle kofere i pune torbe, vode\u0107i uz to decu za ruku, novinari su im prilazili, poturali mikrofon i unosili im kamere u lice kako bi dobili atraktivan materijal. To je potpuno pogre\u0161no.<\/span> Poku\u0161ajte da se zamislite u njihovoj ko\u017ei.<\/b> Da li biste u takvoj situaciji izjavu pre dali osobi koja ne pokazuje da razume va\u0161 polo\u017eaj, ili nekome ko \u0107e sa\u010dekati da stanete\/sednete, da odahnete i onda vam pri\u0107i, najpre sam, bez kamere, da sa vama porazgovara i pita vas da li biste bili voljni da podelite svoje iskustvo?<\/span><\/p><\/p>\n\n

\n

Kada je re\u010d o dilemi da li juriti senzaciju ili postupiti ljudski, za mene ona ne postoji. Du\u017eni ste da prilikom izve\u0161tavanja o osetljivim grupama u tako osetljivim situacijama, po\u0161tujete njihov dignitet.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n

Va\u0161a pri\u010da ne\u0107e biti ni\u0161ta manje bitna ili efektna, a osta\u0107ete u miru sami sa sobom.<\/p>\n\n

\"\"
*Photo by Mikhail Volkov<\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n

Ako ste na terenu, naro\u010dito tako izazovnom kao \u0161to je ratno podru\u010dje, poka\u017eite nam da ste tamo. Ne izbegavajte stand up-e, naprotiv. Gledaocima je uvek interesantno da iz prve ruke ne\u0161to \u010duju i saznaju, a vi ste njihove o\u010di i u\u0161i. Neka taj stand up ima veze sa pri\u010dom koju nam pri\u010date, neka bude njen sastavni deo. Na primer, ako govorite o \u017eivotu u skloni\u0161tu nakon \u0161to se oglase sirene za uzbunu, u\u0111ite u to skloni\u0161te, snimite se dok to \u010dinite i usput nam ispri\u010dajte kakva je atmosfera, da li ljudi \u017eure ili im je to ve\u0107 postala uobi\u010dajena rutina. Ako pri\u010date o borbama koje su se vodile na ulicama predgra\u0111a Kijeva, poka\u017eite nam zaostale i spaljene tenkove. Stanite pored njih i objasnite \u0161ta se tu doga\u0111alo. Tako \u0107e informacija koju prenosite biti upe\u010datljivija i gledaoci \u0107e je pamtiti mnogo du\u017ee nego da ste im to pro\u010ditali kao jedan od podataka u nizu. \n<\/p>\n\n

Dobar storytelling na televiziji i na radiju podrazumeva i efektnu upotrebu zvuka. Mislim na ono \u0161to zovemo IT ton, odnosno ambijentalni zvuk ili zvuk sredine. Sirene za uzbunu, granatiranje koje se \u010duje u daljini, povici \u2013 ukoliko ste tome prisustvovali, iskoristite to u pri\u010di. Ni\u0161ta ne do\u010darava atmosferu sa terena bolje nego autenti\u010dan zvuk. \n<\/p>\n\n

Pazite na jezik. Koristite jasne i kratke re\u010denice. Neka vam fokus bude na pri\u010danju pri\u010de, a ne nabacivanju mno\u0161tva informacija koje \u0107e, bez fokusiranja na ono \u0161to je bitno, ostati neshva\u0107ene i brzo zaboravljene. Neka va\u0161 tekst dopunjuje sliku koju vidimo na ekranu. Ne opisujte nam to \u0161to gledamo, nego nam objasnite za\u0161to to gledamo. Razmi\u0161ljajte o prvom kadru. To je trenutak kada gledaoca zadr\u017eavate ili ga gubite. Neka po\u010detak pri\u010de bude upe\u010datljiv i neka u jednoj slici sadr\u017ei su\u0161tinu onoga \u0161to \u017eelite da nam ispri\u010date. Na terenima poput Ukrajine takvih scena sigurno ne\u0107e manjkati. \n<\/p>\n\n

Ne zaboravite kontekst. Osim da prenese informacije o onome \u0161to se oko njega doga\u0111a, va\u017ean deo posla reportera je da objasni kontekst, jer dobra pri\u010da je ona koja je razumljiva. Ako imate mogu\u0107nost, koristite mape da razjasnite gde se ne\u0161to dogodilo, koliko je to daleko na primer od Kijeva ili neke okupirane teritorije. Kada u izve\u0161taju spominjete izjave ili postupke politi\u010dara, trudite se da prika\u017eete i kako one uti\u010du na stanje na terenu, odnosno kako ih vide ljudi o \u010dijim \u017eivotima ti politi\u010dari odlu\u010duju. \n<\/p>\n\n

I na kraju, podsetnik na ono \u0161to svaka dobra pri\u010da treba da postigne – informisanost, dublje razumevanje problema, podstrek na reagovanje ka njegovom re\u0161avanju. Dobro ispri\u010dana pri\u010da ostaje u se\u0107anju mnogo du\u017ee nego prepri\u010dane \u010dinjenice. Zato je na novinarima i medijskim ku\u0107ama da konstantno rade na sopstvenom razvoju, prilago\u0111avaju\u0107i se pritom terenima i novim okolnostima koje je donela digitalna era, ali ne zaboravljaju\u0107i na svoj osnovni zadatak – za\u0161tita javnog interesa i ljudskih prava i sloboda. \n<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dan je 20. februar, godina 2014. Dok se u hotelu spremamo za polazak na teren, nismo svesni da \u0107e doga\u0111aji pred nama zauvek promeniti lice Ukrajine. Bio je to najopasniji dan na Majdanu, kijevskom Trgu nezavisnosti, na kom su hiljade ljudi protestovale prethodna tri meseca zbog odluke predsednika da ne potpi\u0161e Sporazum o stabilizaciji i […]<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":17846,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"site-sidebar-layout":"default","site-content-layout":"","ast-site-content-layout":"default","site-content-style":"default","site-sidebar-style":"default","ast-global-header-display":"","ast-banner-title-visibility":"","ast-main-header-display":"","ast-hfb-above-header-display":"","ast-hfb-below-header-display":"","ast-hfb-mobile-header-display":"","site-post-title":"","ast-breadcrumbs-content":"","ast-featured-img":"","footer-sml-layout":"","ast-disable-related-posts":"","theme-transparent-header-meta":"","adv-header-id-meta":"","stick-header-meta":"","header-above-stick-meta":"","header-main-stick-meta":"","header-below-stick-meta":"","astra-migrate-meta-layouts":"default","ast-page-background-enabled":"default","ast-page-background-meta":{"desktop":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"ast-content-background-meta":{"desktop":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"tablet":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""},"mobile":{"background-color":"var(--ast-global-color-5)","background-image":"","background-repeat":"repeat","background-position":"center center","background-size":"auto","background-attachment":"scroll","background-type":"","background-media":"","overlay-type":"","overlay-color":"","overlay-opacity":"","overlay-gradient":""}},"footnotes":""},"categories":[61,65],"tags":[1660,1661],"class_list":["post-17852","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-digitalno-izvjestavanje","category-u-trendu-u-medijima","tag-osetljivo-izvestavanje","tag-ukrajina","ciTrackContent"],"acf":[],"yoast_head":"\nOsetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"bs_BA\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Journalift\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-12-14T09:33:31+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-12-15T09:12:23+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1920\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"632\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/png\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Journalift\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Journalift\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"19 minuta\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Journalift\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/a154dd57230db07dc418762e2e404ecb\"},\"headline\":\"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini?\",\"datePublished\":\"2022-12-14T09:33:31+00:00\",\"dateModified\":\"2022-12-15T09:12:23+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/\"},\"wordCount\":4509,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/12\\\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png\",\"keywords\":[\"osetljivo izve\u0161tavanje\",\"ukrajina\"],\"articleSection\":[\"Digitalno izvje\u0161tavanje\",\"Trendovi u medijima\"],\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/\",\"name\":\"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/12\\\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png\",\"datePublished\":\"2022-12-14T09:33:31+00:00\",\"dateModified\":\"2022-12-15T09:12:23+00:00\",\"description\":\"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/12\\\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/12\\\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png\",\"width\":1920,\"height\":632,\"caption\":\"Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine\"},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini?\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"name\":\"Journalift\",\"description\":\"Journalift\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"bs-BA\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#organization\",\"name\":\"Journalift\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/04\\\/Journalift-negative.png\",\"width\":327,\"height\":104,\"caption\":\"Journalift\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/a154dd57230db07dc418762e2e404ecb\",\"name\":\"Journalift\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"bs-BA\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Journalift\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/journalift.org\\\/bhsc\\\/author\\\/milana\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift","description":"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/","og_locale":"bs_BA","og_type":"article","og_title":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift","og_description":"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.","og_url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/","og_site_name":"Journalift","article_published_time":"2022-12-14T09:33:31+00:00","article_modified_time":"2022-12-15T09:12:23+00:00","og_image":[{"width":1920,"height":632,"url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png","type":"image\/png"}],"author":"Journalift","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"Journalift","Est. reading time":"19 minuta"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/"},"author":{"name":"Journalift","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/person\/a154dd57230db07dc418762e2e404ecb"},"headline":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini?","datePublished":"2022-12-14T09:33:31+00:00","dateModified":"2022-12-15T09:12:23+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/"},"wordCount":4509,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png","keywords":["osetljivo izve\u0161tavanje","ukrajina"],"articleSection":["Digitalno izvje\u0161tavanje","Trendovi u medijima"],"inLanguage":"bs-BA","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/","name":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini? - Journalift","isPartOf":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png","datePublished":"2022-12-14T09:33:31+00:00","dateModified":"2022-12-15T09:12:23+00:00","description":"Rat u Ukrajini prvi je veliki sukob u Evropi u eri digitalnih medija, u kom su dezinformacije trend, a za medijske ku\u0107e izazov da mladima objasne kako da ih prepoznaju.","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#breadcrumb"},"inLanguage":"bs-BA","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#primaryimage","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2022\/12\/01-Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine.png","width":1920,"height":632,"caption":"Natasa-Krstin-Sensitive-Storytelling-How-to-Cover-The-War-in-Ukraine"},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/osetljivo-izvestavanje-kako-pisati-o-ratu-u-ukraijini\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Osetljivo izve\u0161tavanje: Kako pisati o ratu u Ukrajini?"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#website","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","name":"Journalift","description":"Journalift","publisher":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"bs-BA"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#organization","name":"Journalift","url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","contentUrl":"https:\/\/journalift.org\/wp-content\/uploads\/2021\/04\/Journalift-negative.png","width":327,"height":104,"caption":"Journalift"},"image":{"@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/#\/schema\/person\/a154dd57230db07dc418762e2e404ecb","name":"Journalift","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"bs-BA","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/e3b3e06aab30ed3c6d9a129b638e8fea09bf39a0d5f873b1abbb13c4bb803ead?s=96&d=mm&r=g","caption":"Journalift"},"url":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/author\/milana\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17852","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=17852"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17852\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":17893,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/17852\/revisions\/17893"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media\/17846"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=17852"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=17852"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/journalift.org\/bhsc\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=17852"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}