Decenijama se već na ovim našim prostorima mediji, u borbi da prežive, dele na one koji se „snalaze“ i one koji se „dovijaju“. Oni koji su uz vlast obično se „snadju“, a oni koji nisu se „dovijaju“. Kada se vlast promeni, a to se ne dešava baš često, promene se i uloge. Ovi što su se snašli, sada će morati da se dovijaju i obrnuto. Naravno, postoje i oni koji se uvek snadju, koji su uz svaku vlast, kao i retki koji su osudjeni na doživotno dovijanje.
E, ovo je priča o RTV Puls iz Šilova na Kosovu i oni spadaju u ove druge. Naravno da većina vas nikada nije čula za Šilovo, jedno od 3 najveća sela sa srpskim stanovništvom u Kosovskom Pomoravlju. Iskreno, nisam ni ja, sve dok u okviru projekta „Media for All“ Tomson fondacije nisam upoznao Slavka, Nenada i sve te vredne i divne ljude koji se dovijaju, evo već više od 20 godina. Kada kažem najveće selo, to je tek nešto preko 1200 ljudi, a tih dvadeset i nešto zaposlenih u RTV Puls čini ovu medijsku kuću najvećim poslodavcem u opštini. I ne samo to. Zahvaljujući regionalnoj dozvoli, program ove televizije vidi se i van Gnjilanskog regiona, u svim susednim opštinama, a kroz mreže kablovskih operatera mogu ih gledati gotovo svi na Kosovu. Što naravno neće biti slučaj.
RTV Puls je ono što jeste. Lokalna RTV stanica koja pokušava da pomogne svojim komšijama. Priču o nastanku ove RTV možete pogledati ovde. Tokom svojih više od 30 godina rada u medijima upoznao sam vlasnike desetina lokalnih medija u regionu. Uglavnom sve ove priče imaju isti početak. Jedna porodica pokreće biznis, najčešće iz svoje kuće, ulože svoju uštedjevinu, svi rade sve i pre ili kasnije moraju da pronadju odgovor na pitanje: Kako ovo može da opstane? Odgovor je najčešće - teško. Radio teže od portala, novine teže od radija, a televizija teže od novina.
Baš zato je priča o RTV Puls interesantna. Njihov studio više nije u porodičnoj kući. Tehnički izgledaju bolje od mnogih većih i poznatijih televizija, onih za koje ste sigurno čuli. Pažnju mi je privukao njihov projekat u okviru kojih je trebalo da tokom pet meseci realizuju pet emisija iz pet kosovskih opština u kojima bi te opštine predstavile svoju kulturnu, turističku i poslovnu ponudu, a gledaoci naučili nešto o Novom Brdu, Klokotu ili Ranilugu na primer. Kada bi se sve to snimalo, ne bi to bila ništa neobično čak i za jednu lokalnu televiziju, ali RTV Puls je hteo da sve to radi uživo, pred publikom - sa sopstvenim REPORTAŽNIM KOLIMA.
Nisam mogao da verujem šta čitam. Otkud televiziji iz Šilova reportažna kola? Sada, posle 5 meseci i realizivanih emisija mogu da kažem da mi je bila čast što sam bar malo mogao da pomognem u realizaciji ovog jedinstvenog projekta. Emisije „Eto nas kod vas“ možete pogledati ovde, a ja sam zamolio Nenada Milenkovića (rodjen 1985.godine), mladog vlasnika i direktora RTV Puls, koji je posao preuzeo od nedavno preminulog oca da podeli sa vama priču o ovom vozilu.
„Početna ideja za reportažna kola javila se u šali 2012 godine izmedju mene i urednika Stanka Pevca“- započinje svoju priču Milenković. „Želeli smo da napravimo neko vozilo za uključenja za naše potrebe. To smo i uradili sa malo novca i postojeće opreme, projektovali smo i oformili jedno malo pikap vozilo za live uključenja i tako je to išlo godinu, dve.“
„Medjutim, nismo stali na tome. Da li zbog ambicioznosti ili ludila, tek nagovorili su me da projektujem i napravim nesto vece za prenose sa 4 kamera. Naravno, rasformirali smo pikap i napravili veće vozilo u tadašnjem WW kombiju.“
Ovde treba napomenuti da je Nenad diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Nišu 2008 godine i da se potom vratio u Šilovo da pomogne u vodjenju televizije.
„ I sa novim vozilom smo u prvih godinu dana radili samo za naše potrebe. Medjutim, organizovao se Božur fest koji je trebao da prenosi RTS, ali zbog problema sa prenosom opreme preko granice tražili su od nas da mi to za njih komercijano odradimo. Uz svo naše odbijanje da to ne možemo da radimo, da je to preveliki projekat za nas, ipak smo popustili pritisku.... odradili smo i dokazali se. Nakon toga, za svaki novi prenos sa Kosova, RTS je angažovao nas, jer smo bili mala i funkcionalna ekipa. Jeftiniji smo bili od hotela koji su plaćali za njihovo ljudstvo."
"Priča ide dalje, zahtevi su sve složeniji i donosim odluku da kola proširimo na 6 kamera. Kupujemo novo, veće vozilo i opet iznova. Rasformiramo staro, adaptiramo novo, obnovimo opremu i krečemo u realizaciju novih složenijih emisija.“
„Posle toga su za nas čuli i sa Pinka pa nas i oni angažuju za Žikinu sarenicu“, nastavlja priču Milenković. „Vozili smo dokle smo mogli, medjutim kako tehnika napreduje tako i naručioci imaju nove zahteve. Uvidevši to, ali ne samo to već i zahteve koje prevazilaze moje inženjerske mogućnosti, donosim odluku da kupim namensko vozilo od BBC-ja. Adaptacija vozila poverena je jednoj od najboljih firmi na svetu za OB VAN. Iako su poslovi bili periodični, izračunao sam da vozilo može da otplaćuje ratu kredita. Od odluke do realizacije prošlo je 2 meseca. Kupili smo profesionalno vozilo. Budući da je ono bilo urdjeno po BBC standardu trebalo je uraditi neke tehničke adaptacije za naše uslove. Vozilo sam poverio na adaptaciju šefu reportažnih kola RTS-a, Milošu Stepiću. Kada je vozilo stiglo u Beograd, onda se to brzo raščulo kod kolega koji su u tom poslu. Počeli su da pristižu zahtevi za ponudu, uglavnom za sportske dogadjaje. Kontaktirali su nas i Telekom i United Media. Medjutim, sportski dogadjaji zahtevaju drugačije kamere i objektive za razliku od npr. koncerata. Sada smo u potrazi za rešenjem za nabavku sredstava za kupovinu kamera i sport replay sistema što je iznos od nekih 200.000-250.000 eura.“
Gledamo Nenad i ja sada onu sliku pikapa sa kamermanom na krovu sa početka ove priče. Nije to baš bilo toliko davno. Eh kada bi se situacija na Kosovu menjala kao reportažna kola RTV Pulsa.
„Od Albanskih medija, osim državne televizije RTK, naša kola su dosta naprednija. Ostali mediji nemaju svoja kola, već rentiraju od spoljnih produkcija. Tako da su i naša predjašnja kola rentirali. Do sada smo odradili blizu 100 dogadjaja, ali od većih koje bhi izdvojio su: Božur fest (4 dana), Simfonijski orkestar RTS-a u Gračanici, koncert Nevernih beba, koncert Svetlane Cece Ražnatović, Žikina šarenica, Sabor trubaca u Guči i kao za mene najsloženiji, Vek Pobednika sa vojnog poligona Medja koji smo radili za RTS. Što bi naši ljudu rekli, barabar sa njihovim kolima, jer je taj dogadjaj radjen sinhronizovano sa više reportažnih kola i sa više lokacija, a svi ovi prenosi su emitovani na nacionalnim televizijama u Srbiji“.
I šta sada Nenade, kako dalje?- pitam ga na kraju.
„Prednost naših reportažnih kola je što su najmodernija u klasi OBV do 10 kamera. Potreban je najmanji tim, samim tim i najeftiniji."
"Kada sam birao vozilo sagledavao sam potrebe tržista. Mogao sam da kupim šleper i radim velike dogadjaje poput Evrovizije, ali to je jedanom i ko zna kada. Ja sam se opredelio za 10 kamera, da mogu odraditi sve sportske dogadjaje, koncerte i izborne mitinge. Sa što manje ljudi kako bih bio i najeftiniji, što je presudno danas. Cene sličnih usluga u EU su bar dva puta veće. Do sada su sve dogadjaje uglavnom radili naši zaposleni, ali oni nisu radili sport, a to je nešto gde bi u narednom periodu mogao da bude naš fokus. Zato već okupljam ekipu u Beogradu koja bi mogla da im pomogne. Ako dobijemo ugovore sa Telekomom ili United Media, to bi ne samo obezbedilo funkcionisanje reportažnih kola, već bi i rešilo problem finaniranja RTV Puls. Ovde se od reklama nikada neće živeti. Nema ni posla ni para. Jednostavno, to je realnost. Zato je ovaj naš posao sa reportažnim kolima naša budućnost na točkovima“.
Nadam se da vam je sada jasno šta znači ono „dovijanje“ sa početka ove priče. Ono što je počelo kao šala 2012 godine moglo bi da se pretvori u ozbiljan posao. Veći i od malog sela Šilova u Gnjilanskoj opštini sa tek nešto više od 1200 ljudi.
