Novinarstvo danas: Redakcije u trci sa algoritmima društvenih mreža

Journalism-today-Media-newsrooms-in-a-race-with-social-media-algorithms

Da je ovaj članak pisan oko 2010. godine, započeo bi verovatno frazom poput “Društvene mreže su budućnost medijskog posla”. Od tada su se stvari mnogo promenile i društvene mreže više nisu budućnost, već uveliko sadašnjost medijskog biznisa. Koliko god da su tadašnji urednici, reporteri, novinari bili skeptični, ipak je Fejsbuk, društvena mreža napravljena prvenstveno za zabavu, postala ključni most u prenošenju informacije do korisnika.

Danas, stvari su otišle još dalje, pa pored Fejsbuka, na terenu imamo i YouTube, Twitter, Instagram, a u poslednje vreme i sve popularniji TikTok. Kao što je iskustvo pokazalo još u prvoj deceniji 2000. godine da mediji ne smeju ignorisati trend informacione konzumacije koji je tada stvorio Fejsbuk, tako taj trend ne smeju ignorisati ni danas. Čitav medijski biznis i njegovi radnici se moraju orijentisati prema načinu plasiranja i konzumiranja sadržaja u skladu sa novim trendovima.

Međutim, nijedan novinar, nijedan medij koji želi ostati profesionalan i zadržati poverenje svoje publike ne sme napustiti postulate o preciznom, tačnom, objektivnom i balansiranom novinarstvu. To je jedina karakteristika koja medijama daje poseban identitet na društvenim mrežama. Ujedno, to će održati i njihovu društvenu dužnost da se bore protiv upliva dezinformacija i lažnih vesti koje su procvetale nakon pojave društvenih mreža.

Novinari i novinarke novog vremena

Nakon ovog dugog uvoda, da popričamo i o današnjim trendovima medijske produkcije koji su se kreirali zajedno sa razvojem društvenih mreža. Prvi primer promene su sami radnici u medijima. Fraza koja bi mogla opisati današnjeg (mladog) novinara ili novinarku je “One man show”, ili novinar, fotograf, snimatelj, montažer, urednik društvenih mreža - sve u jednom.

Kako bi mogao pravovremeno da pošalje informaciju sa terena, novinar bi trebalo da zna kako, to što je saznao, da plasira preko teksta, videa,  ili preko fotografije. Da bi mogao to da uradi, novinar ili novinarka današnjice, moraju znati kako da naprave dobru fotografiju, dobar video sadržaj i da sve to plasiraju preko društvenih mreža, kako bi se održali u trci da budu ekskluzivi. Na sreću, današnji novinar i novinarka u rukama imaju mobilni telefon - alat koji im može pomoći da sve to urade sami i da ispune potrebu za bržu objavu medijskog sadržaja.

Prolaze videi i fotografije slabijeg kvaliteta

Iskustvo sa Balkana je pokazalo da generacije novinara, koje su počeli ulaziti u profesionalno novinarstvo oko 2015. godine, imaju mnogo više veština u multimedijalnom pristupu pri kreiranju medijskog sadržaja. Razlog za to je što su internet portali i društvene mreže bili (i još uvek su) njihovo prirodno okruženje, a mobilni telefoni deo njihovog razvoja mnogo ranije.

Korišćenje mobilnog telefona i potreba da se informacija što brže objavi, kreirala je novi trend i u kvalitetu vizuelnih sadržaja.

Ako ranije fotografija sa slabom rezolucijom ili video koji “drhti” ne bi prošli strogi sud uredničkog kolegijuma, danas je situacija malo drugačija – sasvim je u redu da objavite fotografiju s manjom rezolucijom ili videom koji nije najstabilniji, jer ste ga snimili usput.

Ono što je bitno je da vizuelni sadržaj bude tačan, objektivan, da nema “kropovanja”, niti montiranja izmenjenog s namerom da vaš vizuelni informativni sadržaj dobije drugu konotaciju ili da postane puno dramatičniji ili lepši nego ono što je u realnosti. Držite se postulata ispravnog, tačnog, nepristrasnog novinarstva.

Da li prvo da objavim na sajtu i na TV-u, a onda na Instagramu ili na Fejsbuku?

Kada bi ovo pitanje bilo postavljeno pre desetak godina, onda odgovor bi veorvatno bio: informaciju prvo postavite na vaš web portal, a onda razmišljajte odruštvenim mrežama. Danas se i to promenilo. Na prvom mestu su društvene mreže. Prva informacija trebalo bi ići tamo, naročito ako se radi o tzv. breaking news.

Ipak, morate imati u vidu da, kada se radi o društvenim mrežama, glavni su algoritmi. Algoritmi i veštačka inteligencija su ono što veoma utiče na tome da li će vaš sadržaj stići do publike. Ono što se sve društvene mreže trude je da zadrže publiku što dužena svojoj platformi. To je deo njihovog biznis modela. Imajte to u vidu i zato se nemojte iznenaditi ukoliko vam članak koji ste objavili u vidu linka do vašeg web-portala ne donosi posetioce ili dolazi do malog broja vaših “fanova”. To je zbog toga što ta društvena mreža ne želi da njeni pretplatnici idu od nje, iako ste vi osoba koja je proizvela taj sadržaj.

Rešenje postoji, a to je: objavljujte što više svojih fotografija, videa i informacija direktno na društvenim mrežama. Na taj način ćete dobiti veće poverenje algoritma na toj društvenoj mreži, a onda će i vaši regularni linkovi, do vašeg web-portala, dobiti više čitalaca.

Algoritam mladih čitalaca

Nisu samo kompjuterski algoritmi oni koji su rešili da će veći broj informacija koje ste danas objavili doći do publike samo preko društvenih mreža. Ono što još više utiče su novi trendovi konzumiranja informacija koji se razvijaju kod mladih i nešto starijih generacija čitalaca i gledalaca (od 15ogodišnjaka, pa sve do 35ogodišnjaka).

Istraživanje u Velikoj Britaniji, koje je objavio “Ofcom” (Britanski regulator komunikacija), je pokazalo da nove generacije korisnika sve više primaju vesti preko interneta, a pri tom najveći deo tog sadržaja dolazi preko društvenih mreža.

To se  može videti na tabeli 2.5 (izvor: Ofcom News Consumption Survey 2022 –COMBINED F2F & ONLINE sample) - 87% korisnika uzrasta16-24 godina koristi internet kao izvor informacija. Pored toga, 79% od njih taj sadržaj dobija preko društvenih mreža. Slično je i sa generacijama koje danas imaju oko 34-35 godina – to su generacije koje aktivno rade i imaju uticajnu ulogu u jednom društvu.

Ovo istraživanje takođe je pokazalo da se tinejdžeri sve više se oslanjaju na Instagram, YouTube, kako i TikTok. Dok oni uzrasta oko 35 godina su još uvek generacije kojima je Fejsbuk nešto bliži i poznatiji.

Instagram i informativni mediji

U ovom članku posvetićemo malo više prostora Instagramu, koji je u trci sa TikTokom uspeo postati uticajniji nego što je bio kada se oslanjao samo na fotografije.

Instagram je platforma čiji su glavni identitet bile fotografije i mogućnosti za njihovo uređivanje putem filtera i zatim objavljivanje. Danas, situacija je malo različita.

Instagramov “Reels”

Instagram je u avgustu 2020. godine promovisao novu opciju za objavljivanje video sadržaja koju su nazvali „Reels“.

To su kratki videi u vertikalnom formatu (odnos 9x16), koji mogu da traju i do 90 sekundi i koji se mogu uređivati koristeći muziku, tekst, tranzicije, fotografije, animacije.

U trci sa TikTokom, Instagram je nedavno promenio algoritme i omogućio da “Reels-i” postanu mnogo vidljiviji nego fotografije. To je omogućilo da „reach“ do tih sadržaja višestruko poraste u poređenju sa prethodnim opcijama poput fotografija i tzv. “story-ja”.

Mediji i „Reels“

Kao što sam ranije napisao u ovom članku, mediji moraju ići u korak sa novitetima koje donosi tehnologija. Isto važi i za novi Instagramov trend. To znači da, ukoliko žele da prate nove generacije i da njihov sadržaj dođe do nove publike, onda se moraju fokusirati na produciranje „Reels“ videa.

Proces je jednostavan:

  • Dok ste na terenu, ukoliko ste sa mobilnim telefonom, napravite kratak video snimak u vertikalnom položaju. Instagram vam omogučava da montirate taj sadržaj direktno na platformi, preko njihove aplikacije.
  • Ukoliko nemate video, onda možete napraviti „Reels“ i sa fotografijama. Ali preporučljivo je da ih „kropujete“ u vertikalnom formatu 9:16.
  • Dodajte nekoliko reči, da gledaoci znaju o čemu se radi. Ukoliko je tema nečija izjava onda, ukoliko imate vremena, titlujte tog sagovornika. Korisnici Instagrama žele da čitaju to što slušaju.
  • „Reel“ može da bude i vaš veliki TV prilog - isecite samo najbitnije trenutke iz priloga i objavite ih kao jedan Reel od 30-ak sekundi.
  • Napravite kvalitetan snimak, ukoliko je moguće.
  • Budite koncizni, kreativni i bez viška materijala – prve dve sekunde su krucijalne za zadržavanje korisnika kako bi nastavio da gleda vaš „Reel“.
  • Na početku i na kraju videa dodajte svoji logo ili „thumbnail“ po kojem bi vas publika brže prepoznala.
  • Proveravajte statistike – saznajte u koje doba dana i nedelje vas vaša publika najviše gleda. Tada objavite novi „Reel“. Dovoljno je da tokom dana imate samo dva takva posta.
  • Posvetite više vremena kvalitetu, nego kvanitetu. Ukoliko na jedan „Reel“ dobijete više pregleda i reakcije, onda će vam sledeće objave biti mnogo vidljivije.
  • Dodajte tzv. haštagove, tj. ključne reči koji su vezane za to što ste objavili. Tako će vaš post doći lakše do publike.

Tehnologija se menja - postulati ispravnog novinarstva ostaju isti

Imajte u vidu da sve gorenavedeno važi tokom ove ili sledeće dve godine. Kako će biti nakon toga, saznaćemo tada. Da, tako izgleda današnji plasman dobrog dela medijskog sadržaja - kao konstantna trka sa algoritmima i trendovima preko društvenih mreža.

Tehnologija se brzo menja, ali neki postulati u novinarstvu ostaju isti, bez obzira na to koji medij za plasiranje informacija koristimo. To je obaveza, kao što sam i ranije napisao u ovom članku, da svaki medijski radnik ostane dosledan prenošenju i produciranju tačnih, proverenih i balansiranih informacija. To je obaveza u konstantnoj borbi sa dezinformacijama i lažnim vestima koje postaju sve moćnije sa razvojem društvenih mreža. Novinari i profesionalne redakcije moraju ostati dosledne verodostojnim informacijama bez obzira da li se ta informacija plasira putem internet portala, putem društvenih mreža ili putem neke nove medijske platforme koja će nam doći u budućnosti.

Toše Ognjanov je međunarodni multimedijalni novinar i trener za mobilno i multimedijalno novinarstvo. Alumni Škole za novinarstvo i masovne komunikacije Valter Kronkajt na Državnom univerzitetu u Arizoni. Profesionalni novinar sa više od dve decenije iskustva u štampanom, TV i onlajn novinarstvu u novinskim kućama u Severnoj Makedoniji i Sjedinjenim Američkim Državama. Toše Ognjanov je iskusan trener za foto novinarstvo, videografiju, upravljanje društvenim mrežama za medije i sertifikovani trener medijske pismenosti za proizvode vizuelnih vesti. Ranije i aktuelne novinske kuće: Dnevnik, Telegraf.mk, Glas Amerike.

Povezani članci:

Najvažnije vijesti od Journalift-a:

Journalism-today-Media-newsrooms-in-a-race-with-social-media-algorithms
Da je ovaj članak pisan oko 2010. godine, započeo bi verovatno frazom poput “Društvene mreže su budućnost medijskog posla”. Od tada su se stvari mnogo promenile i društvene mreže više nisu budućnost, već uveliko sadašnjost medijskog biznisa. Koliko god da su tadašnji urednici, reporteri, novinari bili skeptični, ipak je Fejsbuk, društvena mreža napravljena prvenstveno za zabavu, postala ključni most

Teme:

Poslednji Članci:

Kako neprofitni mediji mogu da monetizuju svoju misiju?
Monetizacija. Ta čarobna reč na kojoj se u poslednje vreme sve više insistira. Kao i na održivosti, sve više i
Radio i podkast – (ne)prijatelji?
Podkasti su najbrže rastući content delivery kanal u poslednjih nekoliko godina. Međutim, deluje kao da je sve veći jaz između
Novinarstvo danas: Redakcije u trci sa algoritmima društvenih mreža
Da je ovaj članak pisan oko 2010. godine, započeo bi verovatno frazom poput “Društvene mreže su budućnost medijskog posla”. Od
Vizuelni storytelling produžava život novinarskih priča
Mnogi su vjerovatno vidjeli video izrađen od naslovnih stranica svih štampanih izdanja New York Timesa, od 1852. do danas. U