Vetrenje usta

Dušan Mašić

Dušan Mašić

Post Author

min read

01 Da krenemo prvo od same platforme na kojoj se #Prostor dešava

Jedan od poslednjih tekstova koje je napisao naš nedavno preminuli kolega, Dušan Mašić, bavi se temom Twitter prostora. Iako je fokus teksta na izmenama na ovoj društvenoj mreži, analize i saveti su primenjivi i na mnoge medijske formate. Dušan je inicijalno tekst objavio na portalu Javni servis, a dogovor sa njim je bio da ga u celosti prenesemo i na našoj platformi Journalift.

Pozajmio sam ovaj naslov od učesnice u jednom od mnogobrojnih „spejsova“ koje sam slušao poslednjih par nedelja. Uzgred, da li baš mora to „spejs“? Imamo našu reč – prostor, mesto, i stvarno ne razumem zašto, i kada ne moramo, uporno koristimo strane reči. Verovatno zbog potrebe da se bude „u trendu“. 

Rizikujući da ne budem u istom, ja ću  koristiti #Prostor za ovu priču o #Prostor-u (spejsu) za koju sam se dugo dvoumio da li uopšte da je napišem. Međutim, kao pasionirani korisnik Twitter-a i neko ko baš mnogo voli radio i razgovore svake vrste, ne mogu više da slušam kako su sve te debate ne znam koliko važne i bitne, kako imamo nove, istina anonimne, zvezde koje svakodnevno organizuju razgovore u svom #Prostor-u i gde se, gle čuda, u gluvo doba noći javljaju i neki ozbiljni ljudi, uključujući i bivšeg predsednika, sa potrebom da nam nešto kažu, objasne, otvore oči, opravdaju se, ukažu ili šta god već.

Sve vam je to, dragi moji, jedno veliko NIŠTA. Vetrenje usta, ili što bi stara poslovica rekla “Živ mi Todor da se čuje govor.” Naravno, objasniću vam zašto to mislim, a biću čak i slobodan da vam predložim neke stvari koje #Prostor zaista mogu pretvoriti u koristan alat za slobodniji protok informcija, politički i svaki drugi aktivizam, ili jednostavno korisno mesto gde nećete gubiti svima dragoceno vreme.

Da krenemo prvo od same platforme na kojoj se #Prostor dešava. Priča o audio sobama, odnosno mestu gde će veliki broj ljudi moći istovremeno da učestvuje u nekom razgovoru, ušla je na velika vrata pre skoro 2 godine, pokretanjem aplikacije Clubhouse. Do danas je oko 10 miliona ljudi skinulo tu aplikaciju, ali ogromnoj većini njih, ona sada samo zauzima mesto na ekranu mobilnog telefona i ništa više od toga. Razlozi za to su mnogi, ali vas ne bih time zamarao. 

Ohrabreni inicijalnim uspehom Clubhouse-a, mnogi veliki igrači (Spotify, Reddit, Telegram, Meta…), krenuli su sa pravljenjem svojih varijanti pričaonica, pa se tako u tu igru uključio i Twitter. Činjenica da je Twitter odlučio da #Prostor bude dostupan primarno korisnicima mobilnih telefona ima smisla, budući da se 80% internet saobraćaja odvija baš kroz te sprave. 

Međutim, time je značajno umanjio funkcionalnost i ono što se zove UX (korisničko iskustvo), pogotovo za one koji organizuju #Prostor debatu. Postoje tu još neke „dečije bolesti“ poput „ispadanja“ sagovornika, nemogućnosti da domaćin #Prostor-a vidi ko se sve javio za reč i svega drugog što se može povezati sa malim ekranom i velikim prstima. Uz, naravno, obavezno „Da li se čujemo?“. 

Verujem da će Twitter sve to dovesti u red, bar sa tehničke strane, ali se „moć“ #Prostor-a  time neće bitnije promeniti. Ostaće i dalje idealno mesto za gubljenje vremena nekoliko stotina, ili u najboljem slučaju par hiljada, Twitter fanatika spremnih da smaraju na svaku moguću temu iz dana u dan, odnosno u našem slučaju iz noći u noć. I dalje će se širiti iluzija da će debate u srpskom #Prostor-u ugroziti vlast, otvoriti oči gomili hipnotisanih nacionalnim televizijama, dići neke iznad cenzusa, druge spustiti ispod istog, pomiriti nepomirljive ili posvađati one koji se do sada nisu svađali. Nema ništa od toga, mili moji. Bar ne na način kako #Prostor trenutno funkcioniše kod nas.

02-Najveći-problem-za-uspeh-Prostor-a.png

Najveći problem za uspeh #Prostor-a je činjenica da su korisnici Twittera uglavnom opredeljeni ljudi. Po svakom pitanju. To, naravno, ne znači da dobar deo njih nije spreman da sasluša drugačije mišljenje ili nauči nešto novo, ali uglavnom su to ljudi koji će teško odustati od onoga u šta veruju.

Ma koliko se tu bude pričalo, malo toga će se u onom pravom svetu promeniti. Za razliku od Twitter-a, Facebook ima em veći broj korisnika, em mnogo više „neutralnijih“, tako da kada se slična pričaonica bude napravila u Mesindžeru, onda će i prostor da se nešto razgovorom promeni u društvu biti veći. Ali da vidimo šta bi možda moglo da se uradi, pa da #Prostor bude bar malo bitniji.

Naravno, sve je u brojevima. Nije isto da li nešto sluša 20, 200, 20.000, 200.000 ili 2.000.000 ljudi. Dokle god ne budemo pričali o stotinama hiljada ljudi koji su nešto čuli, dotle nema ni „u“ od uticaja. Zato sam pokušao da napravim listu od 10 tačaka koje bi, po mom skromnom mišljenju, pomogle da #Prostor izađe iz onih par stotina i dođe do auditorijuma koji se meri u bar desetinama hiljada. Večina ovih „pravila“ važi za takozvani talk-radio, radijski format koji, iz prevashodno finansijskih razloga, nije nikada uspeo da se pojavi u Srbiji, iako smo mi društvo u kome svi znaju sve o svemu, i samim tim, idealno za takav jedan radio.

  1. Domaćin ne može biti anoniman. Naprotiv, što je zvučnije i poznatije ime domaćina, više će ljudi doći da ga sluša. Nije bitno samo šta se govori, bitno je i ko to govori. Takođe, domaćin je osoba sa vrlo jasnim i konzistentnim stavovima po svim pitanjima, o kojima želi da govori. Ne može jednoga dana da bude desno, a drugog levo, ali ne znači da će navijati za desnu ili levu opciju. On je tu da podstakne debatu, da da priliku slušaocima da objasne svoje stavove ili iznesu sopstvena iskustva. On je garancija da će #Prostor biti zanimljiv. Ne samo za one koji u njemu učestvuju, već pre svega za one koji će to da slušaju.
03-Učesnici-u-debati-moraju-da-budu-relevantni..png

  1. Učesnici u debati moraju da budu relevantni. Šta to znači? Relevantnost dobijaš onim što radiš, onim što znaš ili onim što ti se dogodilo. Osim relevantnosti, jedini drugi uslov za učešće u debati je zanimljivost/duhovitost. To znači da neko ko nije relevantan i nije zanimljiv, nema tu šta da traži. Može svako da ima stav o svemu, ali nisam ja dužan da sve ostale upoznajem sa tim stavovima. Ukatko, ne može svako da priča, ma koliko on ili ona to želeli. Izbor je na domaćinu i ljudima koji mu pomažu da se #Prostor organizuje. Ljudi vole da slušaju ljude. Ne „besnu vevericu“ ili „veselog mravojeda“. To što vi nemate hrabrosti da kažete kako se zovete je vaša stvar, ali to je samo razlog više da domaćin bude tri puta oprezniji kada nekom takvom daje reč. Moraćete baš da se potrudite da dobijete šansu da udjete u #Prostor. Ma koliko vama teško padalo, ja nemam nameru da razgovaram sa nikovima. Morali biste u DM ili mom pomoćniku da kažete ime koje bih koristio u razgovoru sa vama, makar ono bilo i izmišljeno. Ja sa vevericama i mravojedima ne razgovaram. Sorry.
  2. Tema #Prostor-a mora da bude definisana, baš kao i trajanje istog. Dakle, pričamo večeras o tome i tome i planiramo da to traje 2 sata. Ljudi vole da planiraju svoje vreme. Vole i da znaju da li će to što će čuti biti nešto što je njima zanimljivo. Da li biste vi otišli na koncert, a da nemate pojma ni ko će da nastupi, ni koliko dugo će to trajati? Teško. Domaćin bi trebalo da najavi svoj #Prostor nekoliko puta tokom dana, kao i da zamoli one koji bi želeli da to slušaju da o tome obaveste svoje pratioce. Domaćin će odrediti i # za svoj #Prostor. Domaćin treba da se potrudi i obezbedi nekoliko relevantnih sagovornika koji bi inicirali debatu.
04-Kada-Prostor-počne.png
  1. Kada #Prostor počne, bilo bi lepo da svi oni koji slušaju o tome obaveste svoje pratioce. To je jedan Share i ništa više od toga. Umesto „Dobro veče, došao sam da vas čujem“. Za one koji bi želeli da učestvuju u razgovoru, to bi trebalo da bude obaveza. Jednostavno, nećete dobiti priliku da govorite ako informaciju o #Prostor-u niste podelili sa ljudima koji vas prate. Dodatno, pogotovo ako se krijete iza nika, potrebno je da u tri tačke objasnite svoj stav i ono što želite da kažete. Možda vas domaćin neće uključiti, ali postoji velika šansa da će neki od vaših stavova biti pročitani. Takođe, vaše pratioce ćete zainteresovati za temu ako im kažete šta o toj temi mislite.
  2. Vreme za sagovornika potrebno je ograničiti. Najčešće je to 3 minuta. Sasvim dovoljno da saopštite vaše tri tačke, pogotovo ako ste ih prethodno napisali. U izuzetnim slučajevima, domaćin će vam dati više vremena, uglavnom ako treba da ispričate neko svoje iskustvo. Za saopštavanje stava, 3 minuta je više nego dovoljno.
  3. Svi koji slušaju, mogu slobodno da komentarišu ono što čuju, koristeći # koji je odredio domaćin i link na #Prostor. # je potreban da bi komentari mogli da se nađu na jednom mestu, kako bi mogli da se čitaju tokom debate.
05-Iako-je-Prostor-ograničen-samo-na-Twitter.png
  1. Iako je #Prostor ograničen samo na Twitter, domaćin bi trebalo da se potrudi da obezbedi prenos i na drugim platformama. Pre svega na FB i YT. Svestan sam da to dodatno tehnički komplikuje realizaciju #Prostor-a, ali daje šansu i onima sa drugih platformi da ga čuju. Takođe, time se garantuje potpuna anonimnost onima koji bi želeli samo da slušaju. Svaki #Prostor trebalo bi snimati kako bi se kasnije od njega napravio podcast, ali i kraće varijante (najboljih 3, 10 ili 30 minuta). Da, opet se tehnički dodatno komplikuje, ali to vam je razlika između 200 i 20.000 ljudi.
  2. Izbegavajte „pacijente“. Znaju oni koji su proveli bar dan na radiju o čemu pričam. To su ljudi koji će se javljati ma o čemu vi pričali. Radi se, zapravo, o najvernijim i najlojalnijim slušaocima, i žao mi je što smo ih tako zvali. Njima treba da posvetite vreme makar kroz direktnu komunikaciju. Deo njih će se naljutiti zato što ne želite da ih uključite, ali veći deo će biti spreman da vam pomogne i na neki drugi način. Vama je svaka pomoć dobrodošla.
  3. Kao i za sve u životu, ključ uspeha je u pripremi. Naravno, ukoliko želite da vaš #Prostor bude ozbiljan. Ako ste domaćin, potrebno je da se pripremite za temu, definišete svoje ključne stavove i pitanja na koje tražite odgovore, obezbedite sagovornike koji bi na istu temu mogli da govore iz različitih uglova. I od njih možete unapred da tražite da vam kažu šta će biti njihova poenta. Na radiju važi pravilo: Priprema za emisiju traje 2 puta duže od same emisije. Ako pričamo o #Prostoru koji traje 2 sata, eto vama 4 sati zanimacije. Da li ste spremni za to?
  4. Budite spremni na hejt. Pogotovo od raznih „veverica i mravojeda“ koji neće dobiti reč. Što budete bolji, više njih će vas kritikovati. To samo znači da vas više i pažljivije slušaju. Najviše kritikuju (hejtuju) oni koji ne mogu da racionalizuju svoje stavove. Ma šta vi pokušavali, teško se tu može nešto promeniti. Ne može se racionalnim na iracionalno. Samo morate uvek da budete svesni da se sve ovo dešava u javnom prostoru. Ne govorite stvari koje ne biste bili spremi da kažete na nacionalnoj TV, u oči onom na koga se to odnosi. Twitter jeste društvena mreža, ali mi upravo kroz #Prostor pokušavamo da od njega napravimo pravi medij.

Naravno, ne morate da prihvatite ništa od ovoga što sam napisao i nastavite da uživate u vašim #Prostor-ima koji će okupljati 20, 50, 300 ili 1.000 ljudi. Ljudima koji u njima učestvuju, to sigurno znači. Nešto poput grupne psihološke terapije. Lepo je znati da nisi sam, da neko deli tvoje stavove ili se suočava sa sličnim problemima. Zato i postoje te grupe gde, recimo, alkoholičari sednu u krug i pričaju o svojim iskustvima. 

Ali čak se ni oni ne zavaravaju da su svi na svetu alkoholičari, kao što sam čuo posle nekoliko #Prostor-a da „narod tako misli“. Ne, narod nema pojma šta vi tu radite, baš kao što ni cela zgrade nema pojma šta se dvoje ljudi dogovorilo u dnevnoj sobi. Oni koji samo slušaju, postaju ozbiljni kandidati za pasionirane pratioce neke političke „Zadruge“. Čekaju satima da čuju ko će u tom mikro svetu surduknuti nekom. Ok, legitimno, ali ni oni ne treba da se zavaravaju da se time u društvu bilo šta menja. Naprotiv, postajemo sve ostrašćeniji i isključiviji. Neće nam valjati niko nikada.

Napisao sam sve ovo ne da bih vas obeshrabrio da organizujete i učestvujete u #Prostor-ima. Neki su već u to uložili ozbiljan napor, sate svog dragocenog vremena i hvala im na tome. Želja mi je samo da probamo da iskoristimo tu tehnološku platformu što je bolje moguće. Da joj damo neki smisao, a samim tim i vremenu koje ćemo na njoj provesti.

Ko zna, možda se vrlo brzo nađemo u nekom #Prostor-u da o svemu ovome porazgovaramo.

U, nadam se, boljoj i lepšoj 2022. godini.

About the author:

Dušan Mašić

Dušan Mašić is in journalism from 1989. He is one of the founders and journalists of Serbian Radio B92 and was the first director of ANEM – Association of Independent Electronic Media. Since 2007 he works in BBC as a Busines Development Manager and ever since he has developed, maintained and enhanced multi-platform business development activities in Europe, Middle East and West Asia for BBC World Service. This includes prospecting and account management, acquiring, maintaining and developing partnerships with web portals, mobile phone operators, aggregators and ISPs, radio, TV stations & cable operators. He has been working directly with media outlets in Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, Kosovo, Macedonia and Albania and specialised in providing consultancy for integration and creation of convergent newsrooms.
Post Author

Author

  • Dušan Mašić

    Dušan Mašić is in journalism from 1989. He is one of the founders and journalists of Serbian Radio B92 and was the first director of ANEM – Association of Independent Electronic Media. Since 2007 he works in BBC as a Busines Development Manager and ever since he has developed, maintained and enhanced multi-platform business development activities in Europe, Middle East and West Asia for BBC World Service. This includes prospecting and account management, acquiring, maintaining and developing partnerships with web portals, mobile phone operators, aggregators and ISPs, radio, TV stations & cable operators. He has been working directly with media outlets in Serbia, Montenegro, Bosnia and Herzegovina, Kosovo, Macedonia and Albania and specialised in providing consultancy for integration and creation of convergent newsrooms.

Related articles:

Top stories from Journalift:

Blerjana-Bino-The-role-of-media-organisations-in-promoting-media-literacy
Post Author
Medijska i informaciona pismenost (MIP) je od suštinskog značaja zarazvijanje sposobnosti građana da kritički razmišljaju i mudro klikću. Kako UNESCO kaže: „Medijska i informaciona pismenost su međusobno povezani skup kompetencija koje pomažu ljudima da maksimalno povećaju prednosti i minimalizuju štetu, u novim informacionim, digitalnim i komunikacionim pejzažima“ (definicija MIP-a). Ovaj članak tvrdi da su, pored kreatora politike, civilnog društva i

Teme:

Poslednji Članci:

Uloga medijskih organizacija u podršci medijskoj pismenosti
Medijska i informaciona pismenost (MIP) je od suštinskog značaja zarazvijanje sposobnosti građana da kritički razmišljaju i mudro klikću. Kako UNESCO
Izbegavanje vesti u porastu, poverenje u vesti opada – ključni uvidi iz Izveštaja o digitalnim vestima za 2022.
Mediji su odigrali odlučujuću ulogu u izveštavanju o pandemiji COVID-19 i ruskom ratu u Ukrajini. Međutim, u poslednje vreme ljudi
Sloboda od kažnjavanja
Nekažnjivost, n.: izuzeće ili sloboda od kazne, štete ili gubitka Primer: nekažnjeno su kršeni zakoni Izvor: Merriam Webster dictionary Međunarodni
E-trgovina i e-plaćanja: Neiskorišten potencijal za medije
Pandemija COVID-19 okrenula je svet naglavačke, uključujući i medijsku industriju. Mnogi mediji su se zauvek zatvorili, dok su u isto