Iako je do pre samo dve godine delovalo nezamislivo za većinu korisnika interneta, danas mnogi od nas na nedeljnom nivou slušaju barem jedan, a neki i više domaćih podkasta.
Razloga za popularnost ovog formata je nekoliko. Prvo, proizvodnja ovakvog sadržaja produkcijski je jeftinija i manje zahtevna od drugih aktuelnih i popularnih formata. Drugo, autorima daje prostor da se izraze uz vrlo malo ograničenja. Treće, ali ništa manje važno, ljudi se ugledaju na autoritete i kada nekoliko od njih pokrene nešto slično, formira se trend.
Hajde da vidimo zašto je to tako.
Šta možemo da naučimo iz prošlosti?
Da bismo pričali o budućnosti, prvo treba da sagledamo prošlost i slične trendove.
Iako je na globalnoj sceni prisutan već dve decenije, podkast je tek prethodnih nekoliko godina na velika vrata stigao u naš region i počeo da se širi medijskim prostorom.
Podkasti svoje početke duguju blogerima koji su odlučili da iz pisanog pređu u audio format, i radijskim autorima koji su odlučili da neke svoje sadržaje distribuiraju na ovakav način. Nekada je to prosto davalo produženi život emisijama koje su emitovane, a u drugim slučajevima je to bila prilika da zainteresovanim slušaocima daju više nego što termin na radiju dozvoljava, jer dužina trajanja podkasta nije ograničena programskom šemom.
To jeste „jedinstvena prodajna ponuda“ koju podkast nosi sa sobom – audio sadržaj slobodne forme i dužine, dostupan putem Interneta „na zahtev“ korisnika (on demand) što znači da ga možemo slušati gde želimo, kada želimo i kako želimo.
Uslov za preuzimanje ovih sadržaja je postojanje Internet veze, ali vrlo često konzumenti ovakvog sadržaja preuzmu na svoj računar ili telefon nekoliko epizoda koje će slušati u periodima kada im Internet nije dostupan – tokom letova, putovanja ili prosto odmora od stalnih notifikacija.
Što se tiče Srbije i našeg regiona, pionirskih pokušaja distribucije audio sadržaja na ovakav način je bilo još 2005. kada je B92 u ovoj formi plasirao audio zapise svojih emisija Kažiprst i Utisak nedelje.
U tom trenutku YouTube nije postojao, a većina korisnika Interneta nije imala ni uslove, niti infrastrukturu da gleda video sadržaj. Sadržaj ovih emisija i njihova popularnost mogli su biti idealan zamajac za ovakve sadržaje, ali ipak nisu bili.
Zašto? Zato što nije bilo dovoljno ljudi koji su bili spremni da slušaju. Zanimljivog autorskog audio sadržaja nije bilo mnogo, radio je postao kombinacija vesti i muzike uz tek po neki „talk show“, audio knjige još uvek nisu stigle, a da bi afirmisani autori usvojili novi format, bilo je potrebno da se stvori kritična masa. I tako, problem kokoške i jajeta našao se ponovo pred nama.
Blog – podkast pre podkasta
Sličan fenomen desio se i nekoliko godina ranije sa blogovima i blogerima koji kratkoročno jesu bili veoma vidljiv fenomen, ali nisu svi opstali. Kao neko ko je lično bio veoma angažovan u tom periodu, mogu da kažem da je to uglavnom bilo tako zbog toga što su očekivanja većine autora bila mnogo viša od tržišne realnosti. To je u praksi značilo da mnogi nisu dobili pažnju publike koju su želeli, nisu dobili prilike da svoj blog unovče, a nisu bili spremni da nastave da vode blog bez svega toga.
Naravno, bilo je i onih koji su opstali i koji su svoje blogerske karijere razvijali u mnogim pravcima, pa su neki od njih i danas aktuelni autori. Platforme se možda menjaju, ali autori koji opstaju nalaze način da se adaptiraju na ove promene.
Najlakši način da vizualizujemo pojam trend je da zamislimo talas. Neke će čamce prevrnuti, neke će vratiti par koraka unazad, nekima će pomoći da brže i lakše stignu tamo gde treba, a oni koji dovoljno porastu do trenutka kada do njih stigne, verovatno ga neće ni osetiti.
Ko obično opstane u ovakvim situacijama?
Jedna od reči koje smo uveli u vokabular proteklih godinu dana, a idealna je za ilustraciju ove teme je rezilijentnost (eng. resilience), odnosno ta neka čudna kombinacija otpornosti, elastičnosti, fleksibilnosti, koja u suštini opisuje karakteristike onih koji prežive revolucije.
Trendovi dolaze i prolaze, kao i talasi, a iza njih ostanu oni koji porastu dovoljno, oni koji razmišljaju dugoročno i ne očekuju instant zadovoljenje (instant gratification) svojih potreba i očekivanja, kao i oni koji se profilišu ka nekim specifičnim ciljnim javnostima.
Idealno je naravno ako postoji kombinacija ovih faktora, a stvar koja sigurno može mnogo da pomogne na putu ka uspehu je i dobar tajming. To ne znači krenuti prvi i pre svih, jer taj put je često težak. To znači krenuti baš onda kada je tržište za to spremno – onda kada je taj talas tek na početku i kreće se u pravom smeru, dovoljno mali da ne smeta, ali dovoljno značajan da momentum koji sa sobom nosi pomogne, a ne odmogne na putu ka cilju.
Kada onda početi?
Kada oblikujete svoju biznis ideju u novi biznis pokušajte uraditi analizu tržišta da biste utvrdili da li postoji konkurencija i kakve su tržišne prilike i raspoloženje u ciljnim javnostima.
Obično ne prolaze najbolje oni koji rade nešto izuzetno inovativno i revolucionarno – oni naprave nešto sjajno na čemu se naredna generacija biznisa obogati, jer tržište još uvek ne razume i nije spremno za proizvod.
Sa druge strane, sjajne rezultate često postižu oni koji uzmu nešto što je generalno prepoznato (iako je još opšte poznato), a zatim od toga naprave proizvod koji ima neke specifičnosti.
Ipak, pogoditi idealan tajming je veoma teško – stoga, bolje je biti pre vremena, nego zakasniti, jer iako je prvo teško, drugo je često beznadežno.
Iskoristiću priliku i za dva lokalna primera:
- Daško i Mlađa su iz klasičnih medija prešli u podkast format u sopstvenoj produkciji „pre nego što je to bilo kul“, ali su imali publiku koju su godinama predano sakupljali, pa je uspeh bio, ako ne zagarantovan, onda svakako izvestan.
- Nekoliko godina kasnije Galeb Nikačević, koji je godinama svoju autorsku karijeru gradio u velikim medijima, odlučio je da se otisne u sopstveni projekat Agelast, želeći da ima punu autorsku slobodu. Iako je za ovakav potez nesumnjivo trebalo mnogo hrabrosti, bilo je izvesno da rezultati neće izostati. I nisu - i kada je u pitanju publika, i kada je u pitanju podrška sponzora.
Ovakvi pionirski pokušaji ljudi sa značajnim društvenim kapitalom za celu zajednicu autora znači skretanje pažnje javnosti i priliku da se istaknu.
Šta su tehnički preduslovi za podkast i zašto mediji treba da razmotre ovaj format?
Za onlajn medije koji se primarno bave pisanim sadržajem, podkast nudi mogućnost ulaska u multimedijalne sadržaje sa najnižom ulaznom barijerom. Sve što je potrebno je dobar zvuk, a to je u početku moguće postići i običnim bubica mikrofonima koji se vezuju na mobilni telefon, a koji koštaju 20-ak eura.
Takvo tehničko rešenje nije idealno, ali je dovoljno dobro za početak.
Ukoliko želite nešto ozbiljnije, dva mikrofona sa stalcima, audio snimač i slušalice su oko 600 eura, a ukoliko želite više od dva učesnika trošak je oko 1.100 eura za osnovni set opreme za audio podkast. Pored toga, da bi zvuk bio zaista čist, poželjno je da budete u prostoriji u kojoj nema buke i u kojoj nema mnogo tvrdih i čvrstih površina (veliki stolovi, prozori, vrata od plakara), a ukoliko ih ima, poželjno je da ih prekrijemo debljom tkaninom (stoljnjaci, zavese, ćebad) ili nekim od materijala za zvučnu izolaciju. U suštini, vi u svom prostoru pravite improvizovani radijski studio.
Mi smo, kada smo pravili setap za Pojačalo, želeli da bude što jednostavnije, mobilno, da bismo ga mogli poneti sa sobom ako putujemo, kao i da nema nepotrebnih distrakcija za gledaoce i slušaoce – da fokus bude na razgvoru i sagovorniku.
Bilo kako bilo – ulaganje u opremu za podkast je jeftin način da proizvedete veliku količinu različitog sadržaja i date prostora autorima da se izraze na svoj način. To je prilika da možda angažujete i nekog eksternog ko će sa sat vremena angažmana nedeljno doneti dodatnu vrednost i vama kao mediju i svojoj karijeri i publici.
Kakvu ulogu ima video u podkast priči?
Iako je podkast primarno audio format, sve je češće da ga prati i video komponenta. Zvuk mora biti čist i jasan, a video može dolaziti i sa jednog telefona, laptopa, GoPro-a ili neke druge kamere ili fotoaparata, i to će biti sasvim u redu. Ukoliko se odlučite za nešto više – nekoliko kamera i slično, to značajno poskupljuje priču i komplikuje produkciju, a u startu nije neophodno.
Zašto je video bitan ako je u pitanju audio format? Bitan je zato što vam omogućava da, pored podkast platformi, svoj sadržaj plasirate i kroz YouTube, a to vam otvara put ka veoma velikom broju potencijalnih slušalaca, odnosno gledalaca. Audio publika je došla baš kod vas da vas čuje, a YouTube publika vas je otkrila često tražeći nešto sasvim drugo, iako verovatno slično.
Ne zaboravite – Google je najveći pretraživač na svetu, ali YouTube je drugi najveći već dugo.
Video je važan i zbog monetizacije, ali o tome više u narednom segmentu.
Da li je moguće monetizovati podkaste?
Prostor za oglašivače i sponzore ne bi trebalo da menja prirodu i sadržaj podkasta, kao što je slučaj i sa drugim medijskim formata, iako to sa sponzorima nikada nije lako.
Monetizacija često u startu nije moguća, osim u slučaju kada već imate izgrađenu tržišnu poziciju i poverenje oglašivača. Ako to nije slučaj, i dalje je moguće monetizovati podkast posle nekog vremena - ukoliko privučete pažnju značajne količine ljudi u vašoj ciljnoj publici. Ukoliko prilike za to ne dođu same od sebe (jer tržište oglašivača jeste po prirodi prilično inertno), preuzmite inicijativu i ponudite svoj prostor.
Takođe, pokušajte da aktivirate zajednicu koju ste okupili i motivišite ih da kroz donacije ili Patreon podrže ono što radite. U startu taj iznos možda neće biti značajan, ali kao i sa brojim drugim stvarima, i ovo se akumulira i vremenom može postati značajan izvor prihoda.
Nekim od najboljih kreatora sadržaja sa ovih prostora već jeste, a često među publikom koja ih podržava prednjače naši ljudi iz dijaspore, kojima takva podrška ne predstavlja značajno finansijsko opterećenje i koji su naviknuti da za kvalitetan sadržaj plaćaju.
Naravno, uvek je opcija da sadržaj koji proizvodite bude uvek potpuno besplatan, ali da vam služi za promociju vaših komercijalnih usluga koje ćete na taj način predstaviti potencijalnim kupcima – i često upravo po ovom modelu funkcionišu stručni blogovi, Internet magazin, YouTube kanali i podkasti.
Praksa nam govori da će vam ići lakše komercijalizacija podkasta ukoliko pored audio, imate i video komponentu, jer tu brending može i da se vidi, makar i diskretno, a kod nas nažalost klijenti i dalje vole da vide svoj logo u kadru.
Primer za ovo je SportKlub, koji je nekoliko godina pokušavao sa audio podkastima i imao veoma skromnu, iako posvećenu publiku, ali su ulaskom u video dobili i mnogo više slušalaca/gledalaca i veliko interesovanje sponzora.
Kako onda početi podkast?
Izaberite temu i željenu publiku, pripremite opremu i testirajte je. Zatim napravite plan za prvih barem 25 epizoda, a ako ćete imati goste, popišite goste za barem 50 epizoda. Kada sam počinjao Pojačalo, napisao sam 80 imena na taj spisak i redovno ga dopunjavao. Sada taj spisak broji preko 200 imena, a do sada su izašle 104 epizode Pojačala.
Kada pravite ovakve spiskove morate imati u vidu da neće uvek svi moći da vam budu na raspolaganju baš onda kada vama to odgovara, i odlično bi bilo da imate plan koji je dovoljno fleksibilan.
Taj spisak ćete u narednom periodu redovno dopunjavati idejama.
Pre nego što se upustite u dalje korake, napravite dogovor sa sobom i kolegama koje učestvuju, da ovoj ideji date šansu tako što ćete verovati u nju barem dok ne snimite tih prvih 25 ili 50 epizoda.
Zatim, ukoliko tematika kojom se bavite ne zahteva izuzetnu aktuelnost, snimite nekoliko epizoda. Tada ste spremni da objavite prvu, bez brige da li ćete imati naredne nedelje epizodu spremnu na vreme.
Naravno, naredne nedelje snimite još jednu ili dve, i trudite se da uvek imate neku u rezervi, jer podkast je format gde je pravilnost i hronologija važna, a okolnosti nisu baš uvek potpuno predvidive.
I da, ukoliko niste sigurni da li ćete umeti – zapamtite da je prvi put teško, drugi nešto lakše, a posle pete epizode sve ide neuporedivo lakše i da, čak i da ne naučite ništa drugo u ovom procesu, i to je sasvim dovoljno. Ja sam pre prvog podkasta uradio više od 300 intervjua i imao stotine javnih nastupa, pa mi je opet bilo nelagodno. Ali, jedini način da napredujemo je da sebe izazivamo i odgovorimo na taj izazov!
Srećno i ne odustajte!
