Nekažnjivost, n.: izuzeće ili sloboda od kazne, štete ili gubitka
Primer: nekažnjeno su kršeni zakoni
Izvor: Merriam Webster dictionary
Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je decembra 2013. godine kada je Generalna skupština UN-a usvojila Rezoluciju kojom se, između ostalog, priznaje da novinare njihov rad često izlaže posebnom riziku od zastrašivanja, uznemiravanja i nasilja, a da nekažnjivost napada na novinare predstavlja jedan od glavnih izazova za jačanje zaštite novinara. Datum je izabran u znak sećanja na atentat na Kloda Verlona i Žislen Dipona u Maliju 2. novembra 2013. godine.
Kako navodi UN, značajna rezolucija osuđuje sve napade i nasilje nad novinarima i medijskim radnicima, apeluje na države članice da spreče nasilje nad njima i da obezbede odgovornost, privedu pravdi počinioce zločina nad novinarima i medijskim radnicima i obezbede da žrtve imaju pristup odgovarajućim pravnim lekovima.
Kao rezultat toga, svake godine, krajem oktobra i početkom novembra, javnost se podseća na činjenicu da samo 87 posto ubistava novinara između 2006. i 2020. ostaje nerešeno. Opservatorija Uneska ubijenih novinara zabeležila je 455 ubistava novinara između 2016. i 2021. godine. Ona izveštava da se 2021. većina smrtnih slučajeva dogodila u Azijsko-pacifičkom regionu, Latinskoj Americi i na Karibima. U poslednjoj deceniji širom sveta sprovedeno je na stotine različitih akcija u cilju jačanja pravosuđa, ali se broj rešenih predmeta ne povećava.
U značajnom broju slučajeva postoji osnovana sumnja da su ubistva naređena, čak i sprovedena od strane države, postajući oruđe ugnjetavanja.
Atentati na novinare Zapadnog Balkana
Kultura nekažnjivosti se često povezuje sa autoritarnim režimima. Ali, kako podaci pokazuju, to je prisutno u takozvanim demokratijama u nastajanju, kao što su zemlje Zapadnog Balkana. Region ima svoj nesrećni rekord.
Nasleđe Srbije uključuje organizovano ubistvo novinara Slavka Ćuruvije od strane Državne bezbednosti 1999. godine, a dok je u toku sudski postupak, a pripadnici Državne bezbednosti su dva puta proglašeni krivim, presude još nema. Još uvek se ne zna ko je naručio pogubljenje. Za razliku od slučaja Ćuruvija, koji je stigao do suda, predmeti Radislave Dade Vujasinović, ubijene 1994. i Milana Pantića, ubijenog 2001. godine, još su u predistražnoj fazi.
Crnogorac Duško Jovanović ubijen je iz automatske puške 2004. godine. Jedna osoba je osuđena na 19 godina zatvora, ali nije saopštila ko stoji iza napada. 17. oktobra 2022. stigla je vest da će zaštićeni svedok dati izjavu koja će baciti novo svetlo na ovaj zločin, a verovatno ga i povezati sa državom.
Neko može reći da na ZP nije bilo ubistava novinara, samo neuspelih pokušaja, a svi imaju nešto zajedničko – tek treba da se reše:
U Crnoj Gori je 2007. godine brutalno pretučen crnogorski novinar Tufik Softić. Šest godina kasnije njegov je automobil, parkiran ispred porodične kuće, bombardovan. Softić je živeo uz policijsku zaštitu od 2014. do 2016. godine kada je ista povučena. Novinar je tužio Crnu Goru jer nije zaštitila njegova prava i omogućila opstrukciju od strane pravosuđa. I taj slučaj tek treba da se reši.
Novinarka Olivera Lakić ranjena je 2018. godine kada je na nju pucano ispred kuće u kojoj je živela u Crnoj Gori. 2021. godine uhapšen je policajac pod sumnjom da je umešan u pucnjavu. Pravosuđe do sada nije napravilo nikakav napredak.
2007. godine jedna od dve bombe eksplodirala je na simsu prozora srpskog novinara Dejana Anastasijevića. Ono što je Anastasijevića i njegovu suprugu spasilo jeste činjenica da su u trenutku eksplozije bili u krevetu. Suočen sa nezainteresovanošću policije, Anastasijević je sam istražio ovaj napad dajući naznake ko je možda stajao iza njega. Policija nije reagovala po njegovim saznanjima, a javnost tek treba da sazna ko je postavio bombu i ko je naručio. Anastasijević je preminuo 2019. godine.
Srpski novinar Milan Jovanović i njegova supruga su se 2018. probudili i zatekli svoj dom u požaru. Pobegli su, ali je kuća postala neupotrebljiva. Na osnovu uviđaja, predsednik lokalne samouprave je optužen kao naručilac podmetanja požara, a dvojica muškaraca za njegovo izvršenje. Posle dve godine postupka, sud je poništio presudu kojom su svi proglašeni krivima i naložio ponovno suđenje koje je u toku.
Krajem 2020. albanski novinar Eldion Ndreka bio je sa svojom porodicom, uključujući dve male ćerke, kada se dogodila eksplozija na ulaznim vratima njihove kuće. Incident tek treba da se razreši.
Ovi napadi su bili usmereni na konkretne novinare zbog njihovog posla, ali region nosi više straha – uključujući i onaj od 16 medijskih profesionalaca koji su izgubili živote u NATO bombardovanju zgrade javnog servisa 1999. Kao i u drugim slučajevima, i ovaj će biti rešen tek kada bude otkrivena informacija o tome ko je naredio medijskim profesionalcima da ostanu u zgradi znajući da će ista biti bombardovana. Nacionalna istraga će verovatno dovesti do same države. S druge strane, presedan proglašavanja medija legitimnom metom u vreme rata, ostaje veoma upitan.
Zastrašivanje – verbalno i fizičko
Napadi na živote novinara i drugih medijskih profesionalaca, srećom, ovih dana su retki u regionu. Neki novinari tvrde da postoje bolji načini da se utiče na živote novinara kako bi ih se odvratilo od informisanja u javnom interesu. Ovi načini uključuju fizičke napade, pretnje smrću novinarima, ali i njihovim porodicama, i druge verbalne pretnje i sadržaje koji imaju za cilj da ih zastraše.
Čini se da ovi incidenti, bilo da su u pitanju pretnje ili stvarni napadi, takođe ukazuju na visok nivo nekažnjivosti na Zapadnom Balkanu. Mreža “Bezbedni Novinari”(SafeJournalists) registruje takve incidente u svojoj bazi podataka i izdaje godišnje izveštaje o nivou medijskih sloboda i bezbednosti novinara. Njen najnoviji izveštaj, koji daje uporednu analizu situacije u regionu, kaže:
Verbalne pretnje i uznemiravanje, ali što je još više zabrinjavajuće, pretnje životima i pretnje fizičkoj sigurnosti novinara, i dalje su najizraženiji vidovi otvorenog pritiska prema novinarima i njihovim medijskim organizacijama. Učestalost ovog nedoličnog ponašanja bila je najveća u Srbiji i 2020. i 2021. godine, ali je verovatno veliki broj ovih vrsta u skoro svim ostalim zemljama u regionu.
U izveštaju se dalje nalaze podaci o broju incidenata, verbalnih i fizičkih, protiv novinara u regionu i po državama, prikazujući mračnu sliku i sugerišući da nedostaje politička volja da se obezbedi efikasno i nezavisno pravosuđe koje bi pronašlo i sankcionisalo izvršioce.
Baza podataka koju održava Mreža SafeJournalists novinara objedinjuje informacije na osnovu specifičnih kriterijuma.
Do kraja 2021. registrovana su 1074 incidenta, od kojih 242 predstavljaju stvarni fizički napad. U samo 29 slučajeva - ili 12% - počinilac je osuđen.
Naučite kako da se zaštitite
Ako ste novinar koji izveštava sa mirnih okupljanja ili protesta koji mogu da prerastu u nasilje, pohađajte kurs koji je Thomson Media pripremio za vas. Zapadni Balkan – Samostalni kurs za novinare „Ostanite bezbedni pokrivajući proteste" ima za cilj da vas pripremi za nepredviđene situacije – od toga šta da obučete do toga kako da zaštitite podatke na mobilnom telefonu. Proverite kurseve na različitim jezicima ovde:
Novinarke na udaru
Baza daje i podatke o broju incidenata protiv novinarki zabeleženih u bazi - 239 (muškarci: 531, grupa: 303). Dok su muškarci više na meti, ili je veća verovatnoća da će to prijaviti, novinarke se suočavaju sa drugačijim izazovom. Pretnje koje dobijaju uključuju pretnje silovanjem i ubistvom, ne samo njih već i njihove dece. Oni se proganjaju van mreže i na mreži, podvrgnuti su kampanjama klevetanja i mržnje većeg intenziteta od njihovih muških kolega i ostavljene su da pate sami, pokazuje istraga BIRN-a.
Do kraja 2021. godine, broj registrovanih stvarnih fizičkih napada na novinarke u bazi podataka Mreže SafeJournalists iznosi 51, od kojih su samo 3 okončana osudom počinilaca.
Svedočenja novinarki pokazuju da su one u procesu izveštavanja o napadima ponovo viktimizovane od strane vlasti, ili očigledno uopšte nisu zaštićene dok se ne akumulira pritisak javnosti.
Ako ste novinarka, obavezno proverite Thomson Media VhatsApp kurs za bezbednost novinarki. Obuhvata dva neodvojiva modula – bezbednost novinara u stvarnom životu i bezbednost novinara u onlajn okruženju. Ako ste novinar, proverite – sadrži važne informacije koje mogu pomoći vama i vašim koleginicama da se suočite sa pretnjama na mreži ili van mreže. Samo pratite link do kursa relevantnog za vašu zemlju:
Nekažnjivost – posledice
Osvrćući se na situaciju na Zapadnom Balkanu 2021. godine, Izveštaj Mreže Safe Journalists ukazuje na neverovatno uznemirujući porast pretnji po živote i fizičku bezbednost novinara 2021. godine u Srbiji, ali i u Hrvatskoj i na Kosovu. One su pokazatelj stepena bezakonja koje u svom vakuumu stvara atmosferu nekažnjivosti, imajući u vidu da većinu ovih pretnji upućuju strukture koje su na vlasti ili ljudi koje vlast otvoreno ili prećutno štiti. Efekat ovih manifestacija takođe stvaraju kulturu straha usred novinarske zajednice što rezultira autocenzurom koja devastira javnu sferu.
Iako se komentari odnose na specifičan region Zapadnog Balkana, njihovo upozorenje je globalno relevantno. Zbog toga se pitanjem nekažnjivosti zločina nad novinarima treba svakodnevno baviti u svakoj zemlji na svetu.
U julu 2021. rezultat javne istrage o ubistvu Dafne Karuane Galicije pokazao je da država snosi odgovornost za njenu smrt. Kako je preneo Times of Malta, u istrazi je zaključeno da je stvorena kultura nekažnjivosti u najvišim ešalonima moći unutar Kastilje, izdvajajući bivšeg premijera Džozefa Muskata, kao nekoga ko je omogućio kulturu nekažnjivosti, te je utvrđeno da je ceo njegov kabinet kolektivno odgovoran za nečinjenje pred atentatom.
Nedavni preokret u slučaju ubistva Karuana Galicije pokazuje da međunarodni podsticaj nacionalnom pritisku može dati rezultate. Da li će ovaj slučaj biti u potpunosti zatvoren, ostaje da se vidi, ali građani širom sveta treba da shvate da je izveštavanje u javnom interesu ključno za njihov život. Ova činjenica je ista kako u demokratijama koje sebe smatraju uspostavljenim, tako i u onima koje se uspostavljaju i teže promenama.
Ubistvo Dafne Karuane Galicije – Kraj nekažnjivosti na Malti?
Dana 16. oktobra 2017. godine ubijena je malteška novinarka Dafne Karuana Galicija. Auto u kojem je bila je eksplodirao. U njega je stavljena bomba. Dok su poslednji napori Karuane Galicije da razotkrije korupciju unutar malteške vlade bili vezani za Panamske dokumente, njen rad je uključivao različite teme od javnog interesa, što je skoro uvek vodilo do organizovanog kriminala i korupcije. Njena nasilna smrt izazvala je proteste i na Malti i u Evropi. Nastavljene su kampanje njene porodice, uz podršku organizacija za ljudska prava i novinarskih udruženja. Nakon neočekivanog preokreta ranije ove godine, kada su dva brata optužena za ubistvo Karuane Galicije promenila svoje iskaze u „krivi“ u zamenu za blagu kaznu, sud ih je osudio na 40 godina zatvora. Treći muškarac je priznao optužbe u februaru 2021. i dobio 15 godina zatvora.
Robert Abela, premijer Malte, opisao je osuđujuću presudu kao važan korak napred, kako bi se ostvarila pravda u slučaju koji predstavlja mračno poglavlje u istoriji Malte i ponovio posvećenost vlade da obezbedi punu pravdu porodici Karuana Galicije i narodu Malte.
