Vranje i Strumica: Profesori nemi saučesnici u nasilju nad LGBT+ učenicima

01-ENG-Vranje-and-Strumica-Teachers-as-Silent-Accomplices-in-Violence-Against-LGBT-Students.png

Мlade Lgbt+ osobe iz Vranja i Strumice Dariju i Nikolu spajaju isti problemi sa kojima su se suočavali tokom školovanja. Nerado se sećaju osnovne i srednje škole u kojoj su gotovo svakodnevno bili meta verbalnih, ali i fizičkih napada, a profesori od kojih su očekivali da ih zaštite uglavnom su nasilje ignorisali i na taj način mu dali legitimitet, postajući nemi saučesnici u vršenju nasilja i diskriminacije prema Lgbt+ učenicima.

Većina nastavnika u Vranju smatra homoseksualnost bolešću, a neki od njih da može da se leči i da se adekvatnim obrazovnim programom može sprečiti, pokazalo je nedavno istraživanje “Stavovi nastavnika iz Vranja prema Lgbt+ mladima“, koje je sprovela Krovna Organizacija Mladih Srbije. Zamenica gradonačelnika, i većnica za obrazovanje nije odgovorila na naše pitanje o tome šta Grad planira da preduzme povodom rezultata ovog istraživanja, kako bi škola bila bezbedna za sve.

Barem dva do tri učenika u svakom odeljenju mogu biti Lgbt+ osobe. Zbog toga je veoma važno da se nastavnici informišu o problemima sa kojima se Lgbt+ učenici suočavaju, tvrdi master pedagoškinja Gordana Trajković i jedna od autorki gorepomenutog istraživanja. Smatra da ukoliko nastavnici plasiraju stavove zasnovane na homofobiji ili transfobiji dovode do usvajanja istih stavova i razvijanja predrasuda kod učenika.

Profesija nastavnika zahteva konstanto unapređivanje i usavršavanje znanja i veština. Određene teme, uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, još uvek su tabu tema u društvu i školskom sistemu. Iz neznanja dolaze predrasude, a iz predrasuda mogu doći razni oblici diskriminacije, pa čak i verbalno, psihičko i fizičko nasilje. Obrazovanjem, dodatnim učenjem i usavršavanjem mogu se pobediti predrasude, ali i razumeti i uvažavati međusobne razlike - tvrdi Trajković.

Posledica diskriminacije i nasilja prema Lgbt+ učenicima može dovesti do stvaranja internalizovane homofobije jer se deca od najranijeg uzrasta uče da je jedino heteroseksualnost normalna, objašnjava Trajković.

Lgbt+ osobe iz Vranja u strahu da prijave nasilje

U Osnovnom sudu u Vranju nema krivičnih postupaka koji se vode za dela koja su izvršena zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve u poslednjih pet godina. Ni u izveštajima Poverenika za rodnu ravnopravnost nije bilo prijava diskriminacije, a iz organizacije “Da se zna” koja već pet godina beleži incidente motivisane homofobijom i transfobijom a koja je i registrovani pružalac besplatne pravne pomoći, nema nijedne prijave iz Vranja, iako se sa nasiljem i diskriminacijom Lgbt+ osobe u Vranju gotovo svakodnevno suočavaju.

Trajković objašnjava da Lgbt+ osobe ne prijavljuju nasilje zbog nepoverenja u institucije, straha da će biti ismevani i da će se nasilje dodatno pojačati, kao i zbog straha od autovanja.

Mediji ne izveštavaju dovoljno o ovakvim slučajevima, nema dovoljno vesti o izrečenim kaznama – kaže Trajković.

Izbačena sa školske predstave koju je režirala jer se poljubila sa devojkom

Darija je bivša učenica srednje medicinske škole iz Vranja i imala je slično iskustvo. Tvrdi da se generalno Lgbt+ učenici i učenice ne osećaju bezbedno u školama i da su često žrtve vršnjačkog nasilja.

Nemaju kome da se obrate, a i kada se obrate, a govorim iz ličnog iskustva nastavnici ih potpuno zanemare. Time se gubi potpuno poverenje, gubi se i zaštita koju imaju - kaže ona.

U srednjoj medicinskoj školi su na času psihologije imali lekciju o tome da je homoseksualnost “devijacija”.

Ako se dobro sećam, to je bila druga ili treća godina srednje, a ta knjiga iz koje smo učili, mislim da se i danas koristi. Kad sam rekla da to ne želim da učim, jer je netačno, profesorka mi je rekla da 'moram to da učim i da nisam sigurno pametnija od uređivača jedne knjige'. Rekla sam joj da nas bukvalno uče diskriminaciji jedne zajednice, među kojima postoje ljudi i u ovom odeljenju - navodi Darija.

Trajković objašnjava da je problem i to što se i dalje u školama uči po starom nastavnom programu, iako je i Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost sa liste Međunarodne klasifikacije bolesti još pre 30 godina.

Darija se seća diskriminacije koju je doživela u srednjoj školi kada su je vršnjaci isključili iz sopstvene predstave, jer su smatrali da je “bolesna”.

Meni se desilo da sam pisala i režirala predstavu za svoju srednju školu koja je osvojila drugo mesto na takmičenju i kada sam jednom otišla na probu učenici trećeg i četvrtog razreda su mi rekli da sam izbačena, i da ja kao 'bolesna osoba' nemam više šta tu da tražim. Ispostavilo se da su videli kako se ljubim sa devojkom i to je njima bilo neprihvatljivo - kaže ona.

Darija je pokušala da prijavi nasilje profesorki, ali ju je nezainteresovana da reši problem uputila na direktorku škole.

Ona je meni rekla da se ne brinem i da ćemo srediti to, a da su se oni sigurno šalili, na šta sam ja odgovorila da to što nekoga diskriminišete ne može da bude 'šala' i što nekoga vređate, jer naravno da su tu bile i uvrede. Ona mi je tada odgovorila da samo zaboravim - priseća se Darija.

Odlučila je da ne diže “galamu oko toga” da ne bi stvarala dodatne probleme i time sebe još više ugrozila.

Tada moji roditelji nisu znali. Eto, to je i razlog zbog čega ne postoji nijedna prijava u tužilaštvu, niti bilo šta - kaže Darija.

Smatra da je neophodno da škola počne da preduzima konkretne korake povodom prijave nasilja i diskriminacije.

Tako da, za početak treba da postoje osobe koje rade svoj posao kada i prijavite nasilje, da se zaista nešto uradi povodom toga. Džaba ću ja da prijavim nešto, kada se ništa neće desiti. I onda time i svim ostalim žrtvama i potencijalnim žrtvama šaljete poruku da je bolje da ćute i trpe, nego da prijave - kaže ona.

U septembru je održana radionica ''Senzibilizacija nastavnika i stručnih saradnika za rad sa Lgbt+ učenicima” u biblioteci “Bora Stanković” u Vranju a u okviru projekta “Srušimo četiri zida”. Predavanje je održala pedagoškinja Gordana Trajković i psihološkinja Aleksandra Ilić, a dvadesetak nastavnika, škloskih pedagoga i psihologa imalo je priliku da se upozna sa terminima i pozitivnim primerima o tome kako da se preventira nasilje i suzbije homofobija u školama i pruži podrška Lgbt+ učenicima.

Sličan položaj Lgbt+ mladih i u Severnoj Makedoniji

S obzirom na slične ekonomske i kulturne vrednosti, položaj Lgbt+ osoba nije bolji ni u manjim gradovima širom regiona. U Severnoj Makedoniji u gradu Strumica razgovarali smo sa Nikolom pripadnikom Lgbt+ zajednice i saveznikom za prava transrodnih osoba.

Još u srednjoj školi otvoreno je podržavao svoje transrodne prijatelje tako što je bio na njihovoj strani tokom pravne bitke za promenu pola.

Došao sam tada sa prijateljem u školu da promeni rod u njegovim dokumentima, a sekretarka nas je nemo gledala - rekao je Nikola i dodao da ona nije znala kako da to učini, jer niko ranije nije imao takav zahtev i nije bila upućena u proceduru.

Nikoli je bilo zabranjeno da uđe u kafić sa svojim transrodnim prijateljem.

Ovde svako zna svakoga, ne možete sakriti svoj identitet. Šta god da učinite, u njihovim očima vi ćete biti izrod - kaže Nikola.

Tokom svoje borbe za prava Lgbt+ mladih u Strumici, bio je svedok nasilja prema svojim transrodnim prijateljima. Međutim kada je odlučio da ode zajedno sa njima da prijave nasilje, u policijskoj stanici su bili nezainteresovani.

Policajac se samo pretvarao da nas sluša, a nakon što smo otišli, slučaj je ostao u fioci - kaže Nikola, i dodaje da od kad se seća, u njegovom gradu nije bilo slučaja prijave diskriminacije ili zločina iz mržnje.

Pre godinu dana Severna Makedonija je usvojila novi Zakon o diskriminaciji u kome je prvi put diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije prepoznata kao poseban vid diskriminacije. U okviru tog zakona predviđeno je da se "Komisija za zaštitu diskriminacije" formira i razmatra slučajeve.

Imamo deficit ljudskih resursa, tehničke podrške i finansija - kaže Igor Jadrovski, član Komisije.

Oni su reagovali u nekoliko slučajeva diskriminacije u medijima, institucijama i kompanijama, ali kako tvrde, ne mogu mnogo da postignu sa ograničenim kapacitetima kao i zbog neiformisanosti institucija.

U pitanju je sistemski problem. Mi i dalje imamo školske knjige gde možete pronaći elemente diskriminacije i govora mržnje prema marginalizovanim grupama - objašnjava Jadrovski.

Nikola se trenutno nalazi na čelu organizacije "LGBT+ Core Strumica". U regionu sa manje od 100 hiljada ljudi, ponosan je što njegova organizacija broji 90 članova.

Voljan sam da ostanem i da se borim za ova prava - navodi Nikola ponosno. Iako većina njegovih prijatelja, koje je i glavni grad takođe zapostavio, teži da se odseli van države, on želi da nastavi da se za bolje sutra bori u svom gradu.

Nikola je zadovoljan zakonima Severne Makedonije, ali kaže da oni moraju biti implementirani, što se apsolutno može reći i za zakone koji postoje u Srbiji i širom regiona.

Antrfile: Mini Prajd u Vranju 2019: Važno je da mlade Lgbt+ osobe van Beograda osete podršku i da nisu sami

Pod sloganom “Ne odričem se Vranja” i sa transparentima poput “ne odričem se” “prijatelja”, “sebe”, “ljubavi” 15-ak ljudi prošetalo je Vranjem sa zastovom duginih boja i sa trans zastavama.

Jedna od organizatorki Fiona Jelić rekla je da nije bilo incidenata, ali da se građani/ke Vranja nisu pridružili šetnji.

Prošetali smo glavnom ulicom u Vranju to je bilo kratko nije bilo nekog incidenta, ali nije bilo ni građana koji su nam se pridružili. Svi ti mini Prajdovi koji su bili održani u još devet gradova su bili najava Beogradskog Prajda. Sećam se da policja nije baš bila oduševljena da to radimo u Vranju i osetila se malo ta negativna atmosfera ali se nije ništa negativno desilo - kaže Fiona.

Većina radionica i edukacija, kako navodi, dešava se u Beogradu, ali kaže da je bitno adresirati i probleme sa kojima se Lgbt+ osobe susreću u manjim sredinama.

Bilo je i neophodno da decentralizujemo naše aktivnosti i da tu podršku pružimo i van Beograda. Važno je da mladi i pripadnici zajednice u manjim sredima u Srbiji osete podršku i da nisu sami - kaže Fiona.

Napomena: Ime bivše učenice srednje medicinske škole je izmenjeno radi zaštite njenog identiteta. 

Nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije/rodnog identiteta, možete prijaviti Osnovom tužilaštvu u Vranju, a možete i anonimno kontaktirati organizacijiu Da se zna koja je pružalac besplatne pravne i psihološke pomoći, takođe možete se obratiti i Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije/rodnog identiteta, možete prijaviti Osnovom tužilaštvu u Strumicu, a možete se i anonimno obratiti organizaciji LGBT+ Core Strumica, takođe možete kontaktirati i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Dejana Cvetković (Srbija), Darko Miloševski (Severna Makedonija), Vukašin Živković (Srbija)

Dvanaest timova od tri mlada novinara/ke iz najmanje dvije različite zemlje Zapadnog Balkana radilo je tokom osam sedmica, uz podršku iskusnih mentora/ica, na regionalnim pričama fokusiranim na mlade. Ova priča je nastala u okviru Media for All programa koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Sadržaj i izraženi stavovi su isključiva odgovornost autora/ica.

Povezani članci:

Najvažnije vijesti od Journalift-a:

Journalift-Blog-Radio-and-podcast-FrEnemies
Podkasti su najbrže rastući content delivery kanal u poslednjih nekoliko godina. Međutim, deluje kao da je sve veći jaz između radijske industrije i podkastera. Komercijalizacijom radija u balkanskom regionu, na balkanski način, što uglavnom podrazumeva „formatiranje“ (hteo sam da napišem „nakaradno formatiranje“, a ne bih želeo da se neko uvredi; format svakako nije pravljenje plejlista i dosadno, bezlično najavljivanje

Teme:

Poslednji Članci:

Radio i podkast – (ne)prijatelji?
Podkasti su najbrže rastući content delivery kanal u poslednjih nekoliko godina. Međutim, deluje kao da je sve veći jaz između
Novinarstvo danas: Redakcije u trci sa algoritmima društvenih mreža
Da je ovaj članak pisan oko 2010. godine, započeo bi verovatno frazom poput “Društvene mreže su budućnost medijskog posla”. Od
Vizuelni storytelling produžava život novinarskih priča
Mnogi su vjerovatno vidjeli video izrađen od naslovnih stranica svih štampanih izdanja New York Timesa, od 1852. do danas. U
Mladi ljudi sve više dobijaju vesti na TikTok-u – Šta to znači za medije?
Pre dva meseca sam imala priliku da učestvujem na konferenciji koju je organizovala jedna od najvećih svetskih kompanija. Među brojnim