Vranje i Strumica: Profesori nemi saučesnici u nasilju nad LGBT+ učenicima

Media for All takmičenje za mlade novinare/ke

Media for All takmičenje za mlade novinare/ke

min za čitanje

01-ENG-Vranje-and-Strumica-Teachers-as-Silent-Accomplices-in-Violence-Against-LGBT-Students.png

Мlade Lgbt+ osobe iz Vranja i Strumice Dariju i Nikolu spajaju isti problemi sa kojima su se suočavali tokom školovanja. Nerado se sećaju osnovne i srednje škole u kojoj su gotovo svakodnevno bili meta verbalnih, ali i fizičkih napada, a profesori od kojih su očekivali da ih zaštite uglavnom su nasilje ignorisali i na taj način mu dali legitimitet, postajući nemi saučesnici u vršenju nasilja i diskriminacije prema Lgbt+ učenicima.

Većina nastavnika u Vranju smatra homoseksualnost bolešću, a neki od njih da može da se leči i da se adekvatnim obrazovnim programom može sprečiti, pokazalo je nedavno istraživanje “Stavovi nastavnika iz Vranja prema Lgbt+ mladima“, koje je sprovela Krovna Organizacija Mladih Srbije. Zamenica gradonačelnika, i većnica za obrazovanje nije odgovorila na naše pitanje o tome šta Grad planira da preduzme povodom rezultata ovog istraživanja, kako bi škola bila bezbedna za sve.

Barem dva do tri učenika u svakom odeljenju mogu biti Lgbt+ osobe. Zbog toga je veoma važno da se nastavnici informišu o problemima sa kojima se Lgbt+ učenici suočavaju, tvrdi master pedagoškinja Gordana Trajković i jedna od autorki gorepomenutog istraživanja. Smatra da ukoliko nastavnici plasiraju stavove zasnovane na homofobiji ili transfobiji dovode do usvajanja istih stavova i razvijanja predrasuda kod učenika.

Profesija nastavnika zahteva konstanto unapređivanje i usavršavanje znanja i veština. Određene teme, uključujući i seksualnu orijentaciju i rodni identitet, još uvek su tabu tema u društvu i školskom sistemu. Iz neznanja dolaze predrasude, a iz predrasuda mogu doći razni oblici diskriminacije, pa čak i verbalno, psihičko i fizičko nasilje. Obrazovanjem, dodatnim učenjem i usavršavanjem mogu se pobediti predrasude, ali i razumeti i uvažavati međusobne razlike - tvrdi Trajković.

Posledica diskriminacije i nasilja prema Lgbt+ učenicima može dovesti do stvaranja internalizovane homofobije jer se deca od najranijeg uzrasta uče da je jedino heteroseksualnost normalna, objašnjava Trajković.

Lgbt+ osobe iz Vranja u strahu da prijave nasilje

U Osnovnom sudu u Vranju nema krivičnih postupaka koji se vode za dela koja su izvršena zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta žrtve u poslednjih pet godina. Ni u izveštajima Poverenika za rodnu ravnopravnost nije bilo prijava diskriminacije, a iz organizacije “Da se zna” koja već pet godina beleži incidente motivisane homofobijom i transfobijom a koja je i registrovani pružalac besplatne pravne pomoći, nema nijedne prijave iz Vranja, iako se sa nasiljem i diskriminacijom Lgbt+ osobe u Vranju gotovo svakodnevno suočavaju.

Trajković objašnjava da Lgbt+ osobe ne prijavljuju nasilje zbog nepoverenja u institucije, straha da će biti ismevani i da će se nasilje dodatno pojačati, kao i zbog straha od autovanja.

Mediji ne izveštavaju dovoljno o ovakvim slučajevima, nema dovoljno vesti o izrečenim kaznama – kaže Trajković.

Izbačena sa školske predstave koju je režirala jer se poljubila sa devojkom

Darija je bivša učenica srednje medicinske škole iz Vranja i imala je slično iskustvo. Tvrdi da se generalno Lgbt+ učenici i učenice ne osećaju bezbedno u školama i da su često žrtve vršnjačkog nasilja.

Nemaju kome da se obrate, a i kada se obrate, a govorim iz ličnog iskustva nastavnici ih potpuno zanemare. Time se gubi potpuno poverenje, gubi se i zaštita koju imaju - kaže ona.

U srednjoj medicinskoj školi su na času psihologije imali lekciju o tome da je homoseksualnost “devijacija”.

Ako se dobro sećam, to je bila druga ili treća godina srednje, a ta knjiga iz koje smo učili, mislim da se i danas koristi. Kad sam rekla da to ne želim da učim, jer je netačno, profesorka mi je rekla da 'moram to da učim i da nisam sigurno pametnija od uređivača jedne knjige'. Rekla sam joj da nas bukvalno uče diskriminaciji jedne zajednice, među kojima postoje ljudi i u ovom odeljenju - navodi Darija.

Trajković objašnjava da je problem i to što se i dalje u školama uči po starom nastavnom programu, iako je i Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost sa liste Međunarodne klasifikacije bolesti još pre 30 godina.

Darija se seća diskriminacije koju je doživela u srednjoj školi kada su je vršnjaci isključili iz sopstvene predstave, jer su smatrali da je “bolesna”.

Meni se desilo da sam pisala i režirala predstavu za svoju srednju školu koja je osvojila drugo mesto na takmičenju i kada sam jednom otišla na probu učenici trećeg i četvrtog razreda su mi rekli da sam izbačena, i da ja kao 'bolesna osoba' nemam više šta tu da tražim. Ispostavilo se da su videli kako se ljubim sa devojkom i to je njima bilo neprihvatljivo - kaže ona.

Darija je pokušala da prijavi nasilje profesorki, ali ju je nezainteresovana da reši problem uputila na direktorku škole.

Ona je meni rekla da se ne brinem i da ćemo srediti to, a da su se oni sigurno šalili, na šta sam ja odgovorila da to što nekoga diskriminišete ne može da bude 'šala' i što nekoga vređate, jer naravno da su tu bile i uvrede. Ona mi je tada odgovorila da samo zaboravim - priseća se Darija.

Odlučila je da ne diže “galamu oko toga” da ne bi stvarala dodatne probleme i time sebe još više ugrozila.

Tada moji roditelji nisu znali. Eto, to je i razlog zbog čega ne postoji nijedna prijava u tužilaštvu, niti bilo šta - kaže Darija.

Smatra da je neophodno da škola počne da preduzima konkretne korake povodom prijave nasilja i diskriminacije.

Tako da, za početak treba da postoje osobe koje rade svoj posao kada i prijavite nasilje, da se zaista nešto uradi povodom toga. Džaba ću ja da prijavim nešto, kada se ništa neće desiti. I onda time i svim ostalim žrtvama i potencijalnim žrtvama šaljete poruku da je bolje da ćute i trpe, nego da prijave - kaže ona.

U septembru je održana radionica ''Senzibilizacija nastavnika i stručnih saradnika za rad sa Lgbt+ učenicima” u biblioteci “Bora Stanković” u Vranju a u okviru projekta “Srušimo četiri zida”. Predavanje je održala pedagoškinja Gordana Trajković i psihološkinja Aleksandra Ilić, a dvadesetak nastavnika, škloskih pedagoga i psihologa imalo je priliku da se upozna sa terminima i pozitivnim primerima o tome kako da se preventira nasilje i suzbije homofobija u školama i pruži podrška Lgbt+ učenicima.

Sličan položaj Lgbt+ mladih i u Severnoj Makedoniji

S obzirom na slične ekonomske i kulturne vrednosti, položaj Lgbt+ osoba nije bolji ni u manjim gradovima širom regiona. U Severnoj Makedoniji u gradu Strumica razgovarali smo sa Nikolom pripadnikom Lgbt+ zajednice i saveznikom za prava transrodnih osoba.

Još u srednjoj školi otvoreno je podržavao svoje transrodne prijatelje tako što je bio na njihovoj strani tokom pravne bitke za promenu pola.

Došao sam tada sa prijateljem u školu da promeni rod u njegovim dokumentima, a sekretarka nas je nemo gledala - rekao je Nikola i dodao da ona nije znala kako da to učini, jer niko ranije nije imao takav zahtev i nije bila upućena u proceduru.

Nikoli je bilo zabranjeno da uđe u kafić sa svojim transrodnim prijateljem.

Ovde svako zna svakoga, ne možete sakriti svoj identitet. Šta god da učinite, u njihovim očima vi ćete biti izrod - kaže Nikola.

Tokom svoje borbe za prava Lgbt+ mladih u Strumici, bio je svedok nasilja prema svojim transrodnim prijateljima. Međutim kada je odlučio da ode zajedno sa njima da prijave nasilje, u policijskoj stanici su bili nezainteresovani.

Policajac se samo pretvarao da nas sluša, a nakon što smo otišli, slučaj je ostao u fioci - kaže Nikola, i dodaje da od kad se seća, u njegovom gradu nije bilo slučaja prijave diskriminacije ili zločina iz mržnje.

Pre godinu dana Severna Makedonija je usvojila novi Zakon o diskriminaciji u kome je prvi put diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije prepoznata kao poseban vid diskriminacije. U okviru tog zakona predviđeno je da se "Komisija za zaštitu diskriminacije" formira i razmatra slučajeve.

Imamo deficit ljudskih resursa, tehničke podrške i finansija - kaže Igor Jadrovski, član Komisije.

Oni su reagovali u nekoliko slučajeva diskriminacije u medijima, institucijama i kompanijama, ali kako tvrde, ne mogu mnogo da postignu sa ograničenim kapacitetima kao i zbog neiformisanosti institucija.

U pitanju je sistemski problem. Mi i dalje imamo školske knjige gde možete pronaći elemente diskriminacije i govora mržnje prema marginalizovanim grupama - objašnjava Jadrovski.

Nikola se trenutno nalazi na čelu organizacije "LGBT+ Core Strumica". U regionu sa manje od 100 hiljada ljudi, ponosan je što njegova organizacija broji 90 članova.

Voljan sam da ostanem i da se borim za ova prava - navodi Nikola ponosno. Iako većina njegovih prijatelja, koje je i glavni grad takođe zapostavio, teži da se odseli van države, on želi da nastavi da se za bolje sutra bori u svom gradu.

Nikola je zadovoljan zakonima Severne Makedonije, ali kaže da oni moraju biti implementirani, što se apsolutno može reći i za zakone koji postoje u Srbiji i širom regiona.

Antrfile: Mini Prajd u Vranju 2019: Važno je da mlade Lgbt+ osobe van Beograda osete podršku i da nisu sami

Pod sloganom “Ne odričem se Vranja” i sa transparentima poput “ne odričem se” “prijatelja”, “sebe”, “ljubavi” 15-ak ljudi prošetalo je Vranjem sa zastovom duginih boja i sa trans zastavama.

Jedna od organizatorki Fiona Jelić rekla je da nije bilo incidenata, ali da se građani/ke Vranja nisu pridružili šetnji.

Prošetali smo glavnom ulicom u Vranju to je bilo kratko nije bilo nekog incidenta, ali nije bilo ni građana koji su nam se pridružili. Svi ti mini Prajdovi koji su bili održani u još devet gradova su bili najava Beogradskog Prajda. Sećam se da policja nije baš bila oduševljena da to radimo u Vranju i osetila se malo ta negativna atmosfera ali se nije ništa negativno desilo - kaže Fiona.

Većina radionica i edukacija, kako navodi, dešava se u Beogradu, ali kaže da je bitno adresirati i probleme sa kojima se Lgbt+ osobe susreću u manjim sredinama.

Bilo je i neophodno da decentralizujemo naše aktivnosti i da tu podršku pružimo i van Beograda. Važno je da mladi i pripadnici zajednice u manjim sredima u Srbiji osete podršku i da nisu sami - kaže Fiona.

Napomena: Ime bivše učenice srednje medicinske škole je izmenjeno radi zaštite njenog identiteta. 

Nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije/rodnog identiteta, možete prijaviti Osnovom tužilaštvu u Vranju, a možete i anonimno kontaktirati organizacijiu Da se zna koja je pružalac besplatne pravne i psihološke pomoći, takođe možete se obratiti i Poverenici za zaštitu ravnopravnosti.

Nasilje ili diskriminaciju zbog svoje seksualne orijentacije/rodnog identiteta, možete prijaviti Osnovom tužilaštvu u Strumicu, a možete se i anonimno obratiti organizaciji LGBT+ Core Strumica, takođe možete kontaktirati i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Dejana Cvetković (Srbija), Darko Miloševski (Severna Makedonija), Vukašin Živković (Srbija)

O autoru/ici:

Media for All takmičenje za mlade novinare/ke

Dvanaest timova od tri mlada novinara/ke iz najmanje dvije različite zemlje Zapadnog Balkana radilo je tokom osam sedmica, uz podršku iskusnih mentora/ica, na regionalnim pričama fokusiranim na mlade. Ova priča je nastala u okviru Media for All programa koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Sadržaj i izraženi stavovi su isključiva odgovornost autora/ica.

Author

  • Dvanaest timova od tri mlada novinara/ke iz najmanje dvije različite zemlje Zapadnog Balkana radilo je tokom osam sedmica, uz podršku iskusnih mentora/ica, na regionalnim pričama fokusiranim na mlade. Ova priča je nastala u okviru Media for All programa koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Sadržaj i izraženi stavovi su isključiva odgovornost autora/ica.

Povezani članci:

Najvažnije vijesti od Journalift-a:

01-ENG-Vranje-and-Strumica-Teachers-as-Silent-Accomplices-in-Violence-Against-LGBT-Students.png
Мlade Lgbt+ osobe iz Vranja i Strumice Dariju i Nikolu spajaju isti problemi sa kojima su se suočavali tokom školovanja. Nerado se sećaju osnovne i srednje škole u kojoj su gotovo svakodnevno bili meta verbalnih, ali i fizičkih napada, a profesori od kojih su očekivali da ih zaštite uglavnom su nasilje ignorisali i na taj način mu dali legitimitet,

Teme:

Poslednji Članci:

Vranje i Strumica: Profesori nemi saučesnici u nasilju nad LGBT+ učenicima
Мlade Lgbt+ osobe iz Vranja i Strumice Dariju i Nikolu spajaju isti problemi sa kojima su se suočavali tokom školovanja.
Druga strana pandemije: Mladi iz Srbije i Severne Makedonije heroji zajednice
Sve je počelo iz straha da će tokom policijskog časa devojčica Anđela, koja sa majkom živi na rubu egzistencije u
Pandemija nedostataka u obrazovanju na Balkanu
Subota je. G., studentkinja matematike na Univerzitetu u Prištini, nalazi se ispred laptopa, pokušavajući da se usredsredi na objašnjenje profesora
Stremljenje ka nacionalizmu među mladima: Ko doliva ulje na vatru?
Mladi ljudi na Zapadnom Balkanu su suočeni s poteškoćama u razumijevanju svoje stvarnosti i poznavanju jedni drugih zbog ogromnih stalnih