Podkast kao format doživljava rast kako globalno, tako i lokalno i regionalno u poslednjih nekoliko godina. Razloga je mnogo, ali glavni je da su autori prepoznali format kao zanimljiv, pa ima sve više dobrog sadržaja, a takođe i sa strane slušalaca, dinamika života je takva da prosto imamo sve više prostora kada aktivno ne možemo da radimo previše toga (jer vozimo ili smo u teretani ili na trčanju), ali pasivno možemo da konzumiramo zanimljiv i koristan sadržaj. Ukoliko su pripovedačke sposobnosti podkastera koga slušamo u skladu sa našim preferencijama, lako će se desiti da radeći nešto dosadno i slušajući nešto zanimljivo vreme prođe tako da i ne osetimo.
Jedan od važnih faktora je i to da je ulazna barijera za autore (odnosno produkcijski uslovi) vrlo skromni. Za dobar video sadržaj potrebno je prosto mnogo više truda i rada, dok podkast možemo da snimimo i telefonom, uz ili bez pomoći mikrofon bubica koje su svega nekoliko desetina eura. Naravno, oni najbolji i najpopularniji autori ne rade to „štap i kanap“ metodom, već imaju adekvatnu opremu, ali čak i ona nije preskupa, a obično je trenutak da u nju investiramo tek onda kada smo sigurni da ono što radimo ima smisla i publiku – nakon što testiramo i potvrdimo ideju koju imamo.
Producirati i voditi podkast je lakše od nekih drugih formata, ali to ne znači da je lako i da je pravi izbor za svakog. U nastavku teksta, postaviću vam 7 pitanja na koja je potrebno da date (pre svega sebi) odgovor pre nego što se odlučite da pokrenete podkast.
O čemu će biti vaš podkast i ko vam je „konkurencija“?
Svet biznisa nas uči dve stvari koje su važne za ovo pitanje:
Prva – ukoliko neka veličina odgovara svima, najverovanije zapravo ne odgovara nikome. Odnosno, sa izuzetkom malog broja proizvoda, publika za vaš proizvod nisu svi. Publika su profilisani ljudi određenih želja i interesovanja. Možda postoji više ciljnih grupa od samo jedne, ali definitivno to nisu svi ljudi, i treba vrlo jasno sebi da definišete – temu i publiku koju ciljate.
Druga – ukoliko imate sjajnu ideju koja zvuči jako dobro, a na prvi pogled deluje očigledno i nije vam jasno zašto je neko već nije realizovao – verovatno postoji razlog. Ili ta ideja nije toliko dobra, ili je iz nekog drugog razloga neodrživa. Dakle – ukoliko u poslu koji planirate da radite nema konkurencije, možda ste pronašli blago, ali veće su šanse da postoji neki racionalan razlog koji ne znate. Pokušajte da ga otkrijete pre nego što uložite previše vremena i energije u projekat. Takođe, ukoliko konkurencije ima – ne očajavajte. Osim ukoliko publika kojoj se obraćate nije izuzetno uska i mala, to ne mora da bude nikakav problem, posebno ukoliko se bavite istom ili sličnom temom ali na drugačije načine. Zapravo, sinergetski efekat više različitih ljudi koji rade na istoj stvari iz različitih uglova vremenom rezultuje značajnim porastom ukupnog tržišta, u ovom slučaju – svi zajedno radite na povećanju ukupne publike i budžeta, a onda se borite za njihovu pažnju. Imajte u vidu da konkurencija može da bude i iz drugih formata – blogovi, magazini, Youtuberi, i slično. Nije direktna, jer je platforma različita, ali publika je ista. Ipak, rečima Svetislava Pešića, jednog od najvećih košarkaških trenera svih vremena – bolje manji deo velike baklave, nego cela mala baklava.
Koliko dugo ste spremni da radite pre nego što dođu rezultati?
Globalna statistika (a ni regionalna ne varira puno u odnosu na to) kaže da autori najčešće odustanu nakon 6 ili 7 snimljenih epizoda. To jednostavno nije dovoljno da vidite da li ta priča ima smisla. Izuzetak su autori koji već imaju značajnu zajednicu ljudi koje zanima tematika koju planiraju da obrađuju (recimo imaju velike profile na Instagram-u, Linkedin-u ili velike Facebook Grupe iz tih oblasti). U njihovom slučaju, lansiranje same ideje drugačije jer postoji veoma ozbiljna odskočna daska.
U slučaju da nemate ovakav resurs na raspolaganju, potrebno je da donesete odluku koliko dugo ste spremni da radite bez jasne povratne informacije da to za vas ima smisla. Ukoliko je taj period kraći od 6 ili 12 meseci kontinuiranog rada i izbacivanja epizoda dinamikom od jednom nedeljno – onda je možda bolje da ne počinjete.
Prosto, to je minimum za to da krene da se formira posvećena publika, koja prati serijski. Kada se formira kritična masa, vaša publika će iz meseca u mesec rasti kao posledica akumulacije pažnje ciljne javnosti.
Koliko planirate da traje vaš podkast?
Statistike kažu da je idealno trajanje između 35 i 60 minuta, ali to veoma varira u zavisnosti od teme, dinamike i autora. Ima mnogo sjajnih podkasta koji su vrlo kratki, ali su recimo svakodnevni. Postoji mnogo fantastičnih podkasta duge forme koji traju 180 i više minuta, i opet – ljudi nađu vremena da ih poslušaju jer su beskrajno zanimljivi. Znam da vam ovim nisam pomogao previše, ali cilj i nije bio da vas navedem na odluku, već da vam kažem da ograničenja ne postoje. Format je kranje demokratičan i vi diktirate uslove. Ono što jeste važno je da imate ustaljenu dinamiku, i da ako recimo odredite da epizoda izlazi u sredu ujutru, to uvek bude tako, u isto vreme. To ne znači da će je ljudi slušati tada, ali ta vrsta predvidljivosti je veoma veoma bitna. Vremenom, ukoliko imate i Youtube distribuciju, kroz analitiku vašeg kanala, moćićete da vidite u kom periodu dana i nedelje najveći deo vaše publike provodi vreme aktivno tamo, pa ako se ispostavi da mnogo „promašujete“ sa terminom, možete nakon nekog vremena da donesete odluku da objavljivanje pomerite, ali kada to uradite, nastavite dalje po tom novom rasporedu i budite redovni.
Što se same dinamike tiče, najčešće je mera jednom nedeljno i to je možda i najbolja opcija. Pre svega jer naši životi fukcionišu u ciklusima od po 7 dana. Zvuči možda kao dobra ideja da na svakih 10 dana izbacujete epizodu. I ok je to, ali sve naše životne obaveze su podeljene u cikluse od 7 ili 14 dana, i prosto, ako jedne nedelje podkast izađe u utorak, a onda izađe u petak, pa u ponedeljak, ne postoji ta vrsta navike i teško je izgraditi je. Što se tiče dana u nedelji – ne postoje dobri i loši dani. Često ljudi vikendom slušaju podkaste koji izađu tokom nedelje. Moja preporuka bi bila da se izbegne ponedeljak, ali i to ne mora da bude loš izbor ukoliko je recimo vaš sadržaj takav da ljude motivše i savetuje kako da lakše savladaju izazove radne nedelje.
Kojoj vrsti podkasta pripada?
Iako je format vrlo fleksibilan, postoji nekoliko vrsta koje su se izdvojile u praksi. Teško je podeliti jer mnogi pripadaju u više kategorija ili se nalaze između njih, ali ukratko – intervju podkast (gde je fokus na gostu i voditelj je samo sredstvo da se priča bolje ispriča i usmeri), konverzacioni podkast (sličan intervjuu ali manje polarisan na stranu gosta – ovde je cilj dijalog učesnika, i možete ga posmatrati, ilustracije radi, kao razgovor među prijateljima), monolog (gde autor samostalno analizira neku temu, poput audio kolumne), teatarski ili pripovedački podkast (nešto najbliže radio drami u modernom vremenu). Formata naravno ima još mnogo, ovo su samo najzastupljeniji.
Važno je da se opredelite za vaš, i da se držite odabranog i aktivno edukujete svoju publiku. Često ćete čuti da ljudi, naviknuti na televizijske intervjue gde novinar suštinski samo usmerava razgovor pitanjima, kritikuju autore podkasta koji sa svojim gostima imaju aktivnu diskusiju u kojoj iznose svoje stavove. To je ok, zato su se opredelili za autorski izraz, ali publika još uvek to ne razume u dovoljnoj meri. Potrebno je da ih svi zajedno edukujemo i vremenom ćemo, kroz hiljade malih koraka, napraviti veliku razliku.
Šta je prava mera iz ugla produkcije?
Podkast je audio sadržaj, ali… zbog navika koje korisnici imaju, a one se mnogo više vezuju za konzumiranje video sadržaja na internetu, nije loš izbor da vaš podkast ima i video komponentu.
To može biti snimak sa jedne kamere, GoPro-a, ili mobilnog telefona, a može biti i samo slika kao naslovna fotografija za tu epizodu, preko koje će ići audio razgovora (kao na Youtube kad neka pesma nema spot, već postoji cover albuma i ide muzika).
Video je dakle tu zbog povećanja potencijalne publike, jer i dalje značajan procenat ljudi gleda sadržaje koje bi trebalo da slušaju. Možda ih „gleda“ u pozadini dok radi nešto drugo, ali navika je navika. Ako korisnike naučite na prednosti slušanja, možda vremenom naprave tranziciju iz gledalaca u slušaoce, ali ako želite da publici budete što bliži i dostupniji – nemojte ih terati da uče da koriste nešto novo, budite tamo gde su oni.
Video je važan i zbog potencijalnih sponzora jer je mnogo lakše prodati ljudima ideju da će njihov brend ili proizvod biti vidljivi tokom epizode, nego im objašnjavati kako funkcionišu audio reklame u podkastima.
Kako planirate da vaš podkast postane održiv?
Da li vam je to uopšte bitno? Ako to radite za svoju dušu, to je divno, ali projekte takvog tipa vremenom istisnu neke druge obaveze i ugase se. Ukoliko je projekat održiv ili profitabilan, motivacija da opstane je svakako na daleko višem nivou. Zato je ovo pitanje veoma važno, a opcija ima nekoliko, a mogu biti ekskluzivne ili ih možete kombinovati.
Vaš podkast može imati komercijalne sponzore, koji imaju interesa da se oglase vašoj publici. Vrlo je prosto – ako ste podkast za ugostitelje, a neko ima software namenjen njima ili radi servis i prodaju uređaja za tu publiku, eto idealne prilike da spojite lepo i korisno.
Druga opcija je donacijski i sistem pretplate. Donacije su jednokratne, pretplate su najčešće mesečne i tu korisnici koji su se opredelili da podrže na ovakav način, najčešće simboličnim iznosom na mesečnom nivou podržavaju realizaciju. Zašto to rade? Vole to što radite, znači im i žele da podrže. Lokalno, ovaj modalitet nije preterano zastupljen jer ukoliko je vaša publika mala, neće vam doneti značajan novac. Sa druge strane, ukoliko je publika brojnija, a naročito ukoliko sadrži ljude iz dijaspore, postoji vrlo realna šansa da na ovaj način sasvim lepo živite od svog podkasta.
Treća opcija je prodaja brendiranih proizvoda kroz podkast – majica, knjiga, šolja, kurseva i sličnih stvari. Naravno, podkast moze da bude i alat za privlačenje pažnje potencijalnih klijenata koji će kupovati vaše usluge. Ovo posebno ima smisla ukoliko vaš biznis ima segment u kome pružate konsultantske usluge ili prodajete poslovna rešenja.
Da li postoji neka slaba tačka ili usko grlo?
Poslednje pitanje je klasično inženjersko – da li postoji nešto što može da ugrozi projekat? Da li zavisite od nekih eksternih ljudi (snimatelj, montažer) za koje niste sigurni da su spremni da se posvete projektu? Da li zavisite od gostiju za koje niste sigurni da možete da ih dovedete? Svaki slučaj je specifičan, pa samim tim i ova pitanja znate najbolje da postavite sami sebi. Kada utvrdite da li postoji neki rizik, probajte da ga obezbedite (razgovarajte sa ljudima na vreme, planirajte dovoljno unapred i sl) ili napravite rezervnu opciju (druga osoba, ili vi sami ukoliko možete da ovladate traženom veštinom).
Ukoliko ste zadovoljni odgovorima koje ste dali na ovih 7 pitanja spremni ste da uđete u projekat podkasta. Moja preporuka je da svakako, ukoliko vaš format to dozvoljava, uvek imate 2-3 epizode u rezervi, jer prosto nikad ne znamo šta nas čeka u narednom periodu i da li ćemo biti prinuđeni da odmorimo.
Na taj način, nećete imati i konstantni pritisak šta ide sledeće i ukoliko neko otkaže na dan snimanja, šteta neće biti prevelika. Ovakve stvari se dešavaju. Statistika je neumoljiva, računajte sa njom, nemojte se kockati protiv nje.
