Medijska i informaciona pismenost (MIP) je od suštinskog značaja zarazvijanje sposobnosti građana da kritički razmišljaju i mudro klikću. Kako UNESCO kaže: „Medijska i informaciona pismenost su međusobno povezani skup kompetencija koje pomažu ljudima da maksimalno povećaju prednosti i minimalizuju štetu, u novim informacionim, digitalnim i komunikacionim pejzažima“ (definicija MIP-a). Ovaj članak tvrdi da su, pored kreatora politike, civilnog društva i obrazovnih institucija, medijske kuće od vitalnog značaja za medijsku i informacionu pismenost. Ovo je posebno relevantno za Zapadni Balkan, gde je informacioni poremećaj postao zabrinjavajući fenomen u medijskom i informativnom okruženju (Studija Evropskog parlamenta 2021).
Medijska i informacionapismenost je od suštinskog značaja za građane svih uzrasta i porekla, kako bi razvili svoje znanje i kompetencije u efikasnom angažovanju sa širokim spektrom informacija i raznovrsnošću medijskog sadržaja.
Takođe je od vitalnog značaja za pronicljivo korišćenje digitalnih tehnologija. U širem smislu, MIP je neophodno sredstvo za informisano i aktivno učešće građana u upravljanju i procesima donošenja odluka na različitim nivoima.
UNESCO tvrdi da medijsku i informacionu pismenost za sve treba posmatrati kao vezu ljudskih prava i, stoga, predlaže pet univerzalnih zakona MIP-a, kao što je prikazano na sledećoj slici. Ovaj pristup proizilazi iz ključne uloge informacija i medija u svim aspektima života. Ona je ugrađena u principe slobode izražavanja i informisanja jer MIP omogućava građanima da razumeju medijski ekosistem, kritički procenjuju informacije i sadržaj i donose informisane odluke kao korisnici i proizvođači sadržaja.
*Izvor: UNESCO, 5 Laws of Media and Information Literacy
Pored toga, Evropska unija je svoju pažnju usmerila ka medijskoj pismenosti, a nedavno revidirana Direktiva o audiovizuelnim medijskim uslugama (AVMSD) jača ulogu medijske pismenosti. Od država članica se zahteva da promovišu mere koje razvijaju veštine medijske pismenosti (član 33a). Takođe, obavezuje platforme za deljenje videa da obezbede efikasne mere i alate za medijsku pismenost. Ovo je ključni uslov zbog centralne uloge koju takve platforme imaju u davanju pristupa audiovizuelnom sadržaju. Platforme su takođe obavezne da podignu svest korisnika o ovim merama i alatima (član 28b).
Još jedna mera Evropske komisije je ekspertska grupa za medijsku pismenost, koja se sastaje jednom godišnje i okuplja zainteresovane strane za medijsku pismenost. Pored toga, gledajući na medijsku pismenost kao na preduslov za živu demokratiju, Evropska komisija je organizovala Evropsku nedelju medijske pismenosti kako bi promovisala veštine i projekte medijske pismenosti širom EU (Evropska nedelja medijske pismenosti 2022).
Štaviše, Savet Evrope smatra medijsku i informacionu pismenost kao nešto od najveće važnosti,što spaja tri različite dimenzije: informatičku pismenost, medijsku pismenost, zajedno sa IKT i digitalnom pismenošću (Savet Evrope). Savet Evrope je zauzeo dvostruki pristup MIP-u: (a) postavljanje MIP-a unutar institucionalnih okvira usmerenih na države, kreatore politike, kao i niz drugih javnih i privatnih aktera sa nadležnostima da učestvuju i sarađuju u okviru digitalne tehnologije koja se brzo razvija. Životna sredina; (b) obezbeđivanje alata za osnaživanje pojedinačnih korisnika medija svih uzrasta i društvenih slojeva (više ovde).
Mreža jugoistočne Evrope za profesionalizaciju medija (MJEPM/SEENPM) radi na Zapadnom Balkanu uz podršku Evropske unije, na unapređenju medijske i informacione pismenosti na regionalnom nivou. Njihova nedavna istraživačka studija o MIP-u na Zapadnom Balkanu, pokazuje da medijska i informaciona pismenost nije eksplicitno, transparentno ili kontinuirano uključena kao cilj, u dokumente politike, javne politike ili zakonodavstvo u regionu. Međutim, kreatori politike u poslednje vreme posvećuju sve više pažnje MIP-u i postoje inicijative za uvođenje nastave MIP-a u obrazovni sistem na svim nivoima i kao deo doživotnog učenja (na primer, Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj ili You Think IREKS projekat u Severnoj Makedoniji ili Podučavaj i uči medijsku i informaconu pismenost na Zapadnom Balkanu).
Dok su organizacije civilnog društva pioniri koji rade na unapređenju MIP-a u regionu, mediji bi mogli biti aktivniji igrači u promociji medijske i informatičke pismenosti u regionu (više ovde). Ista studija tvrdi da „čak i kada pokažu interesovanje, to se najčešće dešava preko medijskih udruženja i samoregulatornih tela“ (više ovde). Veća očekivanja da se pozabave MIP-om usmerena su ka javnim medijskim servisima, s obzirom da je obrazovanje građana sastavni deo njihove nadležnosti. Na primer, u Albaniji, RTSH emituje emisije posvećene medijskoj i digitalnoj pismenosti i pruža prostor za promociju projekata MIP-a. Takođe, Makedonska radio-televizija je 2018. godine počela da proizvodi i emituje edukativni serijal o medijskoj pismenosti za mlade i širu javnost (više ovde).
Uopšteno govoreći, mediji, uključujući televiziju, imaju važnu obrazovnu funkciju sa širokim dometom u društvu, iako medijske organizacije sebe obično ne shvataju kao edukatore (više ovde). U tom svetlu, medijske organizacije posvećene kvalitetnom novinarstvu mogu učiniti više kada je reč o medijskoj i informacionoj pismenosti i osnaživanju građana kroz MIP. Na primer, medijske kuće mogu da podrže rezultate MIP-a povećanjem potražnje potrošača za kvalitetnim medijskim proizvodima i uslugama, proizvodnjom kreativnog sadržaja koji pomaže građanima da bolje razumeju medije i informacije, angažovanjem sa zainteresovanim stranama kao što su sektor obrazovanja i civilnog društva i obezbeđivanjem prostora za promociju i programe MIP-a .
Međutim, medijska i informaciona pismenost je pokretna meta, kako Sonja Livingston tvrdi, jer „kako društvo postaje sve zavisnije od medija, mediji postaju složeniji, brzo promenljivi, komercijalni i globalizovaniji“. U tom smislu, angažovanje medija u MIP-u zahteva strateško planiranje i stalnu pažnju, resurse i posvećenost. Ovo se može pokazati kao poseban izazov za lokalne medije s obzirom na njihova ograničenja u pogledu finansijske otpornosti.
Takođe, praznine u znanju i veštinama u smislu MIP-a ne mogu da popune samo mediji, on zahteva pristup sa više aktera,te saradnju koji uključuje kreatore politike, civilno društvo, obrazovanje, biznis i medije. MIP je dugoročna investicija i ne pruža univerzalno rešenje za fenomen informacionog poremećaja. To je deo slagalice ka osnaženim i dobro obaveštenim građanima.
