Kako do samoodrživosti medija?

Kako-do-samoodrzivosti-medija

U poslednjih nekoliko godina sve češće se, čak i globalno, ne samo kod nas, govori o potrebi da mediji budu samoodrživi. Misli se, naravno, najviše na finansijsku samoodrživost koja treba da omogući apsolutnu nezavisnost medija, pa samim tim i nezavisnu uređivačku politiku. 

Nezavisnosti u uređivanju ima i sada, to niko ne spori, ali kad su mediji finansirani projektno ili od strane fondacija i donatorskih organizacija, onda je budućnost uvek nekako nesigurna, živi se od projekta do projekta. 

Razumeju to i vlasnici medija, a i novinari. Razgovarajući sa nekoliko desetina malih medija širom Srbije i regiona, zaključili smo da se svi slažu da je potrebno obezbediti stabilne prihode, da se ne mogu oslanjati na donatore zauvek, te da nam sveopšta digitalizacija i digitalna transformacija nude mnogo veći broj mogućnosti i mnogo lakši pristup čitaocima, korisnicima i potencijalnim klijentima

Lako je to reći...

Problem je, međutim, što je to nemoguće uraditi ako se nešto u poslovanju ne promeni, a većina malih medija prosto nema kapaciteta da se bavi razvojem biznisa jer su, u većini tih medija, vlasnici i menadžeri u isto vreme i novinari sa velikim brojem dnevnih obaveza.

Ne pišemo ovo napamet, naravno. Radili smo radionice razvoja ideje i biznisa sa nekoliko medija, prvo tokom 2019. (IREX program "Strengthening Media Systems"), a onda i tokom 2020. godine ("Supporting Greater Media Independence in the Western Balkans Project" Thomson fondacije). Svaki put smo na papir stavili fenomenalne ideje, razvili ih i isplanirali tako da imaju odličnu šansu da se ostvare.

Da-li-biznis-planovi-uspevaju

Da li biznis planovi uspevaju?

Uspeh planova zavisi skoro pa isključivo od sposobnosti i uloženog vremena ljudi iz medija. Neki od medija sa kojima smo radili 2019. godine prihoduju od aktivnosti iz tih planova i to im olakšava poslovanje. Neki drugi, pak, nisu uspeli da ostvare planove iako su imali zaista sjajne ideje.

Zašto? Zato što nisu imali vremena da im se posvete jer su isto vreme morali da se bave svakodnevnim novinarskim poslom, ili prosto zato što im nije lako da izađu iz komfort zone i bave se stvarima na koje nisu navikli, naročito kad su u pitanju digitalni alati i proizvodi.

I to je normalna stvar.

Mediji nisu uopšte mnogo različiti od malih preduzeća, a vlasnici medija su veoma slični preduzetnicima. I jedni i drugi imaju veliku ideju, žele da reše neki problem ili unaprede svoje okruženje, pa sad neko proizvodom, neko uslugom, neko izveštavanjem i istraživanjem. I svi žele najbolje, imaju velike snove, ali najčešće ne i znanje, sposobnost ili pak vreme da to i ostvare. 

Neki preduzetnici zamisle i stvore fantastičan proizvod, ali ne umeju da ga prodaju, a neki vlasnici medija odlično prepoznaju priliku da ostvare prihode, ali nemaju dovoljno znanja ili vremena da svoj portal urede kako treba, ili da procene vreme potrebno da se usluga/proizvod razvije, a često se i jedni i drugi oslone previše na sopstveno ili mišljenje bliskih im ljudi, pa ciljna grupa prosto ne kupi to što su napravili.

-Sta-je-onda-resenje

Šta je onda rešenje?

Iz iskustva u radu sa više od 100 preduzetnika i preduzeća, rešenje je u podršci i praćenju. Donatorski programi su obično vremenski ograničeni i mediji, nakon uspešnog procesa analize, razvoja ideje, strategija, akcionih planova itd., budu ostavljeni da se sami snalaze u implementaciji svega isplaniranog.

Pomenuti program Thomson fondacije je otišao korak dalje i obezbedio da konsultanti koji su radili sa medijima na razvoju biznis plana ostanu još godinu dana u kontaktu sa njima i isprate i podrže koliko mogu implementaciju tih biznis planova. I to je zaista sjajno i sigurni smo da će medijima mnogo značiti takva vrsta podrške.

Međutim, ni konsultanti nisu svemogući i nema svaki konsultant ista znanja, sposobnosti i iskustvo. Neko je stručnjak za marketing, neko za prodaju, neko za razvoj proizvoda, neko za finansije, neko za razvoj organizacije itd. Pa ako medij recimo razvija web-shop, i treba mu pomoć oko kreiranja prodajnog levka, postoji mogućnost da konsultant sa kojim radi nije ekspert u tom polju.

Zato bi bilo sjajno kada bi se našao način da se omogući i neka vrsta ekspertske podrške po zahtevu, gde bi mediji mogli da se jave kada se ukaže potreba, i dobiju brzu i efikasnu podršku. To bi mogao da bude tim ljudi ili organizacija sa različitim znanjima i iskustvom u medijskom biznisu, idealno oni koji su već dokazano uspešni u svojim poljima, a takvih nije da nema u regionu. 

Takva podrška bi mogla da se bavi različitim temama, a evo koje su najvažnije.

Razmena-iskustava-i-formiranje-dugotrajne-saradnje.

Razmena iskustava i formiranje dugotrajne saradnje i partnerstava na razvoju organizacije sa drugim lokalnim medijima iz regiona

Naša iskustva u prethodnih 3 do 4 godine pokazuju da su najbolja rešenja ona koja su testirana u praksi od strane sličnih organizacija. Mali lokalni mediji su u regionu suočeni sa sličnim problemima i razmena pristupa tim rešenjima sa drugima je uvek davala odlične rezultate. Ne postoji, naravno, jedno rešenje za sve, ali iskustvo onih koji su već uspešno rešili izazov koji imamo može biti od nemerljivog značaja.

Takođe, konsultanti koji su dobri u organizacionom razvoju, nisu uvek iskusni u radu sa medijima, i obratno. Shodno tome, jedan od najodrživijih sistema podrške u razvoju je upravo povezivanje i razmena iskustava sa mentorima iz drugih malih medija koja su već uspešno rešila neke od izazova sa kojima se suočavamo.

Podrška razvoju mentora u malim medijima

Čak i oni najiskusniji novinari (ili vlasnici medija) često ne znaju kako da svoje znanje prenesu drugima. Znaju šta su prošli, znaju i hronološki da napišu iskustvo, ali ne znaju kako da formulišu to što znaju na način da drugi mogu da nauče od njih.

Podrška u obliku rada 1 na 1, koučinga ili obuke kroz struktuirani proces za više ljudi, u mnogome bi pomogla transfer znanja.

Praktična i svakodnevna primena IT tehnologija u cilju merenja rezultata i planiranja razvoja

Većina medija već ima, ili uz minimalnu podršku može vrlo brzo imati, odličan pregled podataka sa svog portala. Ovi setovi podataka obično uključuju demografiju, vreme pristupa, zadržavanja na određenim vestima, deljenje vesti na društvenim mrežama, podatke o uređajima koje posetioci koriste i mnogo drugih korisnih informacija. Mediji, pokazalo se, ne koriste dovoljno ove podatke, jer ili nisu navikli ili nisu iskusni u analizi i korišćenju ovih podataka. Adekvatna obrada i analiza daje izuzetan uvid u potencijalna tržišta, kao i želje i potrebe posetioca medijskih portala.

Analitika se dodatno može koristiti za pilotiranje i validiranje novih vidova monetizacije medijskog sadržaja, ali i novih proizvoda koji nisu nužno direktno vezani za osnovnu delatnost medija (npr. izdavaštvo i prodaja knjiga, kafići i sl). Ima primera lokalnih medija koji ove podatke znaju da prikupe, obrade i predstave menadžmentu za operativno i strateško odlučivanje. Iskoristiti ovo iskustvo i znanje i preneti ga na druge medije u regionu bio bi veliki korak napred u planskom razvoju ovih organizacija.

Razvijanje-organizacionih-i-vestina

Razvijanje organizacionih i veština upravljanja promenama u menadžmentu medija

Na kraju, veliki broj medija nema znanja o direktnom organizacionom razvoju. Ova znanja i veštine uključuju analizu kapaciteta organizacije, planiranje razvoja i testiranje tih planova, ali i menadžerske veštine potrebne da bi se umanjio uticaj stresa na organizaciju u vremenu promene i rasta.

Kao što smo već naveli ranije u tekstu, većina konsultanata se fokusiraju na medijski i urednički deo razvoja medijskih organizacija. Veštine koje su potrebne za promene na koje ih mi konsultanti podstičemo često nisu prisutne u timu koji promenu sprovodi u medijima. Sistematski razvoj menadžerskih veština i praktičnog znanja u oblasti planiranja razvoja i implementacije projekata promene i rasta je jedna od ključnih komponenti dugoročne održivosti tih organizacionih promena.

Napomena: Autori ovog članka su poslovni i HR konsultanti sa više od 10 godina iskustva u radu sa preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima i medijima. 

O autoru/ici:

Nikola Jovanović

Nikola Jovanović je savjetnik za lični, timski i organizacioni razvoj, trener i istraživač sa dvadeset godina iskustva u sva tri sektora. Odnedavno u svom radu poseban fokus i pažnju posvećuje digitalnoj transformaciji, budućnosti funkcija ljudskih resursa i učenja i pomažući organizacijama da se snađu u onome što najveći današnji mislioci nazivaju „VUCA (promjenjivi, nesigurni, složeni, dvosmisleni) svijet“. U okviru projekata za razvoj medija radio je kao konsultant za poslovni i finansijski razvoj sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pomažući im da postave svoje poslovne i dugoročne strateške ciljeve, testiraju i uvedu nove tokove prihoda i povećaju svoju publiku. Često dijeli razmišljanja i iskustva na svom blogu peckopivo.com, Linkedinu i raznim konferencijama i događajima, kao što su TEDx, Digitalizuj.Me, AIESEC New Leaders konferencija, DisruptHR, Digital Summit itd.

Authors

  • Nikola Jovanović je savjetnik za lični, timski i organizacioni razvoj, trener i istraživač sa dvadeset godina iskustva u sva tri sektora. Odnedavno u svom radu poseban fokus i pažnju posvećuje digitalnoj transformaciji, budućnosti funkcija ljudskih resursa i učenja i pomažući organizacijama da se snađu u onome što najveći današnji mislioci nazivaju „VUCA (promjenjivi, nesigurni, složeni, dvosmisleni) svijet“. U okviru projekata za razvoj medija radio je kao konsultant za poslovni i finansijski razvoj sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim medijima iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pomažući im da postave svoje poslovne i dugoročne strateške ciljeve, testiraju i uvedu nove tokove prihoda i povećaju svoju publiku. Često dijeli razmišljanja i iskustva na svom blogu peckopivo.com, Linkedinu i raznim konferencijama i događajima, kao što su TEDx, Digitalizuj.Me, AIESEC New Leaders konferencija, DisruptHR, Digital Summit itd.

  • Marko Moračić je stručnjak za organizacioni razvoj sa preko petnaest godina menadžerskog iskustva, uključujući ljudske resurse, obuke, razvoj organizacije i menadžmenta i stručno osposobljavanje. Suosnivač je i seniorski trener, mentor i konsultant u HUBChe – kompaniji koja pruža usluge izgradnje kapaciteta iz oblasti preduzetništva i socijalnog preduzetništva. Pružao je direktnu podršku nekolicini lokalnih medijskih portala iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Takođe je sarađivao sa novinskim agencijama i nacionalnom novinskom kompanijom na poslovnom razvoju i planiranju proizvoda. To mu je dalo priliku da se specijalizuje za finansijsku procjenu i savjetovanje za medijsku industriju sa fokusom na restrukturiranje medijskih portala, upravljanje u medijskim kompanijama i uspostavljanje politika za upravljanje ljudskim resursima i upravljanje učinkom.

Povezani članci:

Najvažnije vijesti od Journalift-a:

00-Employment-of-persons-with-disabilities-achieves-their-inclusion
Osobe s invaliditetom jedna su od marginaliziranih grupa u Bosni i Hercegovini i Srbiji koje se svakodnevno susreću s diskriminacijom i stigmatizacijom. Definicija osobe s invaliditetom još uvijek nije ujednačena u BiH iako je BiH usvojila UN-ovu Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, dok u Srbiji prema zakonu izraz „osobe sa invaliditetom” označava „osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom,

Teme:

Poslednji Članci:

jun 27
Osobe s invaliditetom jedna su od marginaliziranih grupa u Bosni i Hercegovini i Srbiji koje se svakodnevno susreću s diskriminacijom
jun 20
Ramize Salihaj je trenutno sa svojom porodicom u svom domu na Kosovu gdje provodi prvi odmor u svom rodnom gradu
jun 17
“Hiperlokalno” je već duže vrijeme popularna riječ u medijima. Kako je koncentracija vlasništva nad tradicionalnim medijima i prodor društvenih mreža
jun 13
Nesvjesni broja djece i adolescenata koji pate od različitih vrsta problema mentalnog zdravlja, zdravstveni sistemi nekih zemalja zapadnog Balkana ne