Šta nezavisni mediji mogu da nauče od preduzetnika?

Ivan Minić

Ivan Minić

Post Author

min za čitanje

Gledajući medijski biznis sa strane, ali često uključen kao savetnik ili saradnik na nekim projektima, primetio sam da postoje dva osnovna poslovna modela u koje mogu da se svrstaju gotovo svi mediji u našem regionu. 

Sa jedne strane, tu su mediji koji gledaju isključivo komercijalne interese osnivača i po svaku cenu jure profit - obično po cenu kvaliteta i integriteta. Nasuprot njima, postoje mediji koji se trude da svoj posao rade profesionalno i u skladu sa najboljim standardnima struke, oslanjajući se na finansiranje od donatora i projekata.

Prvi model dovodi do niskog kvaliteta, degradacije profesije i sadržaja kojim se podilazi najnižim nagonima publike. Drugi, iako daje kvalitet, ne rešava veoma važno pitanje – održivost biznisa na duge staze.

Da li su stvari isključivo crne ili bele? 

Ako ova dva modela prikažemo na nekom grafiku, biće ucrtani na dva suprotna kraja jedne iste ose. Ipak, verujem da stvari nisu tako jednodimenzionalne i da je moguće pronaći i razviti održiv biznis model. Da bi se to i ostvarilo, medijski biznis treba posmatrati kao biznis, a to bitno menja ugao gledanja i alate koje ćemo koristiti na putu ka cilju.

Da li to znači i odustajanje od onih dobrih i ispravnih ciljeva zbog kojih ste odlučili da se bavite novinarstvom?

Naravno da ne, ali treba da budete svesni realnih tržišnih okolnosti, toga da će put biti izazovan i da će neko u kolektivu morati da razvija i biznis znanja i veštine, zato što je to jedini način da vremenom stvorite uslove da ne zavisite ni od koga, osim od svog rada.

Kako razmišlja preduzetnik?

Kada razvijate biznis od nule, znate da je ulaganje potrebno, ali ne i dovoljno za uspeh. Neophodno je i dobro razumevanje tržišta, potreba korisnika i jasan plan. Profit je posledica razvoja i realizacije plana, a za to je potrebno vreme i predani rad.

Put do profita moguć je na dva načina:

  1. uz povećanje prihoda ili
  2. uz kontrolu i smanjenje troškova.

Takođe, ukoliko nije moguće dostići željene ciljeve uz jedan izvor prihoda, moguće je stvoriti mogućnosti i kapacitete za različite sekundarne izvore prihoda koji će ukupno biti dovoljni, a daće vam mogućnost i da, u slučaju da jedan izvor zakaže, ne budete potpuno bez opcija.

Albert Ajnštajn je rekao: “Stvari moraju biti najjednostavnije moguće, ali ne i jednostavnije od toga”. Zato, hajde prvo da se postaramo da stvari učinimo mogućim, a zatim ćemo se pozabaviti daljim koracima.

Ideje i teme za razmišljanje vrebaju iza svakog ugla

Projekti vam često nude mogućnost da steknete znanje, nabavite opremu, zaposlite ljude i, ukratko, izgradite kapacitete. I to je sjajno. Ipak, često se dešava da iskorišćenost tih kapaciteta bude veoma skromna i da nakon kratkoročnih efekata, dugoročno ne donose nikakvu vrednost. Planiranje koje je potrebno za dugoročne rezultate je nešto što vi interno morate da izgradite i stvorite, a kada plan postoji – postoji i šansa da se kroz niz malih koraka dođe do velikog rezultata. 

Džef Bezos, osnivač Amazona i najbogatiji čovek na svetu, razvijajući svoj biznis uspeo je da od svih stvari koje su bile najveći troškovi vremenom stvori najveće profitne centre. To nije uvek moguće u svakom pojedinačnom slučaju, ali jeste tema za razmišljanje i često prilika koja se previđa. 

Da se razumemo, svako tržište nosi sa sobom svoje specifičnosti i ono što funkcioniše na najrazvijenijim, verovatno neće funkcionisati ovde bez adaptacija, ali može da donese ideje i teme za razmišljanje. Takođe, inspiracija može da dođe iz industrija koje ne deluju srodno, kao što su muzička ili filmska industrija, video igre, elektronska trgovina i startapi. 

Recimo, jedan od koncepata koje možete uzeti u obzir iz startap ekosistema je MVP (minimum viable product), odnosno testiranje ideja kroz pravljenje najjednostavnije moguće verzije proizvoda koji želite da testirate. Ovo rešenje nema za cilj da bude savršeno, već da ima ključne osobine konačnog proizvoda i da bude funkcionalno, a da se u procesu potroši minimalno vreme i sredstva. Ukoliko osnovne hipoteze budu potvrđene, ima smisla ulagati dalje i razvijati finalni proizvod.

Ako želite da pravite podkast, kupite bubice, improvizujte studio i probajte da snimite nekoliko epizoda. Ako onda vidite da možete i to ima smisla, uložite da bude bolje. Takođe, ako želite da razvijate novu sekciju na sajtu, napravite što jednostavnije rešenje za test i krenite sa objavljivanjem sadržaja, a zatim pratite reakcije publike i upravljajte se prema tome.

Da napomenem i to da su početak priče uvek pretpostavke koje imamo. Sjajno je ako su one dobre, ali gotovo uvek je bolje da pitamo, nego da pretpostavimo. Postoji mnogo jednostavnih načina da svoju ideju prikažemo ciljnoj publici i prikupimo povratne informacije od njih – prosto, pitajmo ih da li to žele i da li bi bili spremni da za to plate (ako je to cilj).

Ciljevi i putevi kojim se ređe ide

“Dobro ne pobeđuje uvek zlo, ispravno ne pobeđuje uvek pogrešno, ali aktivni uvek pobeđuju pasivne”,

rekao je Vilijam Bil Bernbah, jedan od očeva modernog marketinga.

Sve ono što je govorio 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, važi i danas.

Ako nas je prethodna godina naučila nešto, to je da ne postoji sigurnost i izvesnost i da svi moramo da budemo agilni i spremni da se prilagodimo okolnostima. Ko je to uradio, dobio je priliku da preživi. Ko nije, pre ili kasnije se ugasio. 

Mnoge firme su sprovele internu reorganizaciju, a neke su i svoj višak resursa stavili na raspolaganje firmama sa kojima sarađuju. Maloprodaje koje su živele od prodaje iz fizičkih prodavnica brzo su se prebacile na Internet prodaju i dostavu i dobile šansu da prežive. Restorani koji su se reorganizovali i preusmerili na dostavu, takođe. Hoteli su ponudili svoje sobe kao kancelarije ljudima koji nisu mogli da rade efikasno od kuće, a mnogi ljudi koji su radili poslove koji su privremeno nestali, našli su rešenje radeći poslove gde je potražnja porasla drastično, kao što je posao dostavljača.

Period za nama pokazao nam je da i mnogo toga što smo mislili da ne može da se uradi bez fizičkog kontakta, zapravo može - ukoliko je dovoljno važno, a nema drugih mogućnosti.

Kako onda započeti transformaciju?

Kao i uvek, sve počinje od promene načina razmišljanja, jer isti način razmišljanja donosi iste rezultate. Kada se to promeni, važno je da to uzmu u obzir i donosioci odluka. Njihov doprinos je svakako ključan, ali imajte u vidu da dobre ideje mogu da dođu od bilo kog člana tima, a nekada i od eksternih saradnika.

Popišite resurse koje imate, a zatim i mogućnosti koje su vam dostupne u narednom periodu. Analizirajte prostor koji postoji na tržištu i šta je minimalno potrebno da biste mogli da testirate svoje ideju. 

Pokušajte da se fokusirate na ideje koje su komplementarne, ali i da razmišljate o tome kako da postojeće resurse dodatno uposlite na ispravan način. Pošto svi mi najbolje razmišljamo kada nas podstaknu primerima, pokušaću da vam dam neke konkretne ideje od kojih možete početi.

Ukoliko imate foto opremu i fotografa u timu...

Fotografije i video materijale koje proizvodite možete plasirati i kroz stock sajtove, mesta na kojima ih svi zainteresovani mogu kupiti, kao dodatni pasivni prihod.

Takođe, možete uslužno fotografisati događaje i proizvode za klijente kojima je to potrebno (a sa ekspanzijom elektronske trgovine i društvenih mreža, potrebno je svima).

Ukoliko imate opremu koja omogućava snimanje video materijala (čak i ukoliko nemate profesionalne aparate i kamere, imate mobilne telefone), možete razmišljati i o kreiranju video sadržaja za sajt, društvene mreže ili YouTube. To možete raditi za svoje potrebe, sa ciljem da taj sadržaj vremenom monetizujete, ali možete ponuditi i uslužno ili partnerski potencijalnim klijentima (na primer, možete ponuditi produkciju YouTube emisija ili podkasta).

Ukoliko nemate ovakvu opremu, a ni potrebno znanje da je koristite na pravi način, vrlo verovatno ih možete obezbediti kroz projekte u narednom periodu.

Ukoliko ste prepoznali potencijal društvenih mreža...

Ako vam je jasan značaj društvenih mreža i aktivno ih koristite u svom radu, možda možete deo vremena osoba koje ih vode usmeriti i ka radu sa potencijalnim klijentima.

Razmislite samo o tome da li svi potencijalni oglašivači na najbolji način koriste mogućnosti koje pružaju društvene mreže. Da li možda možete da im pomognete oko drugih stvari – sadržaja za sajt, oglašavanja, pozicioniranja na pretraživačima ili Google Mapama? Mogu li da unaprede svoj posao kroz prisustvo na KupujemProdajem, ali nema ko to da im vodi?

Verovatno će vam se, nakon ovih, nametnuti i dodatna, mnogobrojna pitanja za razmatranje. Ohrabrujem vas da pokušate da date odgovor na njih i dođete do najboljeg rešenja za vas.

Ukoliko ste procenili da sadržaj koji trenutno pokrivate nema potencijala da se komercijalizuje...

Ako smatrate da se sadržaj koji trenutno proizvodite ne možete komercijalizovati na način koji je prihvatljiv, razmislite da li postoji prostor da pokrijete neke dodatne oblasti u kojima za to ima potencijala. Recimo, sadržaj za poslovnu publiku, turizam, ugostiteljstvo, itd.

Sa drudge strane, možda možete razviti segment sajta koji bi mogao biti zanimljiv publici, kao što su: mali oglasi, biznis adresari, oglasi za posao ili Internet prodavnica u kojoj bi se prodavali proizvodi od kojih bi deo profita išao u budžet za razvoj poslovanja.

Da li na neki drugi način možete aktivirati svoju publiku?

Da li su to donacije? Ili pak možda mogućnost pretplate? Možete li publici ponuditi ekskluzivan pristup nekim dodatnim sadržajima? Na primer, da dan ranije imaju pristup nekom video sadržaju ili mogućnost učešća uživo u vašim programima gde mogu postaviti pitanja. Možda onima koji žele da se pretplate možete omogućiti neke popuste ili benefite kod vaših klijenata.

Iako vam možda deluje da ove stvari nisu vaš primarni fokus i ono čime želite da se bavite, pokušajte da ovo posmatrate kao priliku da budete samoodrživi, jer entuzijazam nije dovoljan da dobre ideje trajno opstanu.

O autoru/ici:

Ivan Minić

Ivan Minić je marketinški i IT ekspert sa međunarodnim iskustvom. Osnivač je jedne od najvećih internet zajednica na Balkanu koja broji više od dva miliona korisnika (Burek forum) i samostalni je preduzetnik sa nekoliko osnovanih biznisa (Moja Pijaca, Burgos – burger bar). Voditelj je i urednik Pojačala – podkasta o preduzetništvu koji doseže do 5.000 pretplatnika. Ivan je radio s medijima iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pomažući im da razviju svoje online prisustvo i povećaju publiku. Predavao je predmet Projektni menadžment studentima i studenticama Digitalnog marketinga na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.
Post Author

Author

  • Ivan Minić je marketinški i IT ekspert sa međunarodnim iskustvom. Osnivač je jedne od najvećih internet zajednica na Balkanu koja broji više od dva miliona korisnika (Burek forum) i samostalni je preduzetnik sa nekoliko osnovanih biznisa (Moja Pijaca, Burgos – burger bar). Voditelj je i urednik Pojačala – podkasta o preduzetništvu koji doseže do 5.000 pretplatnika. Ivan je radio s medijima iz Srbije i Bosne i Hercegovine, pomažući im da razviju svoje online prisustvo i povećaju publiku. Predavao je predmet Projektni menadžment studentima i studenticama Digitalnog marketinga na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

Povezani članci:

Najvažnije vijesti od Journalift-a:

00-Employment-of-persons-with-disabilities-achieves-their-inclusion
Osobe s invaliditetom jedna su od marginaliziranih grupa u Bosni i Hercegovini i Srbiji koje se svakodnevno susreću s diskriminacijom i stigmatizacijom. Definicija osobe s invaliditetom još uvijek nije ujednačena u BiH iako je BiH usvojila UN-ovu Konvenciju o pravima osoba s invaliditetom, dok u Srbiji prema zakonu izraz „osobe sa invaliditetom” označava „osobe sa urođenom ili stečenom fizičkom,

Teme:

Poslednji Članci:

jun 27
Osobe s invaliditetom jedna su od marginaliziranih grupa u Bosni i Hercegovini i Srbiji koje se svakodnevno susreću s diskriminacijom
jun 20
Ramize Salihaj je trenutno sa svojom porodicom u svom domu na Kosovu gdje provodi prvi odmor u svom rodnom gradu
jun 17
“Hiperlokalno” je već duže vrijeme popularna riječ u medijima. Kako je koncentracija vlasništva nad tradicionalnim medijima i prodor društvenih mreža
jun 13
Nesvjesni broja djece i adolescenata koji pate od različitih vrsta problema mentalnog zdravlja, zdravstveni sistemi nekih zemalja zapadnog Balkana ne